Jučerašnji post o BusPlus-u je definitivno izazvao dosta reakcija. I ovakvih i onakvih, što se kaže.
Valjda smo predugo čekali ovaj sistem, i morao je biti savršen već prvog dana da ne bismo osuli paljbu i sklopili 1001 teoriju zavere, igrali se gluvih telefona neproverenim informacijama i sl. Naravno, sistem nije bio savršen prvog dana, pa se sve ovo pomenuto i desilo. Bruji čaršija na sve strane – javljaju se oni koji svakodnevno koriste javni prevoz, oni koji nisu ušli u isti poslednjih 20 godina, ali i oni koji dolaze u Beograd jednom godišnje. Svima je nešto u BusPlus sistemu juče i danas zasmetalo – nekima što sistem ne radi, a nekima i zato što radi (čuvena priča – “kad budem zarađivao koliko u EU, onda neka mi uvode te “njihove” sisteme” i sl). Čak su se i neke političke opcije javile sa izveštajima, a bar jedna televizija sa nacionalnom frekvencijom i upecala na priču da je vlasnik sin bivšeg ministra.

I sve ja to kapiram, to je odlika naše kulture u poslednjih par decenija. Jednostavno nismo navikli da neko napravi nešto, a da se neko nije ugradio ili da nije “odrađeno” pa da asfalt na putevima traje 3x kraće nego što treba, na primer. I, da budem iskren, nisam još uvek ubeđen da to ovde nije slučaj. Vreme će pokazati.

Ali, hoću da pogledam i ono što je već sada pozitivno u celoj priči. Hoću da im dam šansu da kažu šta imaju, jer to niko do sada nije uradio (pogledajte samo ovaj prilog gde je Vlahović i pre svoje nespretne izjave već osuđen jer je “sin toga i toga”). I hoću da razgovaram sa njima, pa ću ih pljuvati tek kad budem video da stvarno ne žele da isprave greške i implementiraju unapređenja. Mislim, znam da ovaj sistem ima ogroman potencijal (znajući kako funkcioniše u Istanbulu), pa čak i ako se sve slutnje obistine (neko se ugradio + nesposobna uprava), ‘ajde da umesto hejta reagujemo i nateramo ih da sve to proradi onako kako treba. Hajde da budemo konstruktivni.

I bio sam baš happy kad se juče javila Gaga Đermanović, zainteresovala za temu sa PR aspekta, odmah uspostavila kontakt sa Veljkom Vlahovićem, a on reagovao krajnje pozitivno i pristao da nam odgovori na nekoliko pitanja i time praktično započne dijalog. Možda im je PR loš ovih dana, ali makar “gazda” hoće da komunicira.

Odgovore na pitanja prenosim onako kako sam ih i dobio, bez izmena.

———————–

P: Ako sistem u Istanbulu odlično funkcioniše sa samo jednim aparatom za validaciju (na prednjim vratima, pri čemu očitavanje traje isto koliko i u Beogradskom, i gužve se ne stvaraju), zašto taj sistem nismo implementirali i u Beogradu?

O: U prevozu u Beogradu postoji dosta linija koje sugrađani koriste kako bi se prevezli dve ili tri stanice I kod kojih je prirodniji sistem naplate zasnovan na rastojanju. On zahteva čekiranje prilikom ulaska i izlaska i cenu karte na osnovu pređenog puta. U tim situacijama neophodni su uređaji na svim vratima.

Pored toga, usled specifičnosti organizacije prevoza u glavnom gradu, kao i činjenice da se mi teško navikavamo na novine, postojala je realna bojazan da u startu, otvaranjem samo prednjih vrata promenu učinimo naizgled komplikovanijom. Već sam sistem predstavlja značajnu promenu u navikama korisnika prevoza.  Kada se priviknemo i prilagodimo na sistem BusPlus i kada bude bilo dovoljno vozila (kako se ne bi stvarale gužve), možemo da razmišljamo i o tome.

P: Ako je već omogućeno putnicima da ulaze na bilo koja vrata, zbog čega je validacija karte moguća samo dok je autobus na stanici (plus 100m od stanice, kako pročitah u nekim dnevnim novinama)? Ljudi se zapričaju, zaborave da otkucaju pri ulasku u bus, ili pak bude pokvaren jedan od uređaja… Nije li logičnije da očitavanje bude omogućeno u bilo kom trenutku, a da kontrolori očitavanjem svoje kartice blokiraju dalja očitavanja dok su oni u busu?

O: Za sada putnici mogu da overe svoje kartice i za sve vreme trajanja vožnje. Akcenat je na stvaranju navike kod putnika da karticu pripreme pre ulaska u vozilo, a da ih overavaju prilikom samog ulaska. Na taj način doprinose bržem i efikasnijem ulasku u vozilo. Tako uostalom i funkcioniše sistem ulaska na prednja vrata koji ste već pominjali i istakli kao pozitivan.

P: Iako većina ljudi razume potrebu da se mesečne karte očitavaju zbog statističke obrade i bolje usluge, ipak toj istoj većini nije jasno kažnjavanje (jer ipak su tu kartu platili, bila očitana ili ne). Kako biste to objasnili?

O: Građani koji koriste personalizovane (mesečne) karte za sada neće biti kažnjavani, već samo opominjani da to i urade kada ulaze u vozilo. Cilj BusPlusa je da sistem prevoza bude jednostavniji i brži kako bi konačno građanima olakšano svakodnevno korišćenje prevoza.

P: U većini gradova sa uređenim javnim prevozom (čak i mnogo manje digitalizovanim od ovog našeg), jednom očitana karta traje 45-90 minuta i prevozi se mogu menjati u tom periodu. I bez ulaženja u pitanje standarda stanovništva i sl, jednostavno zvuči nelogično da Beograd nije iskoristio priliku da implementira takvo rešenje. Zbog čega?

O: Grad Beograd je pored želje da unapredi sistem javnog prevoza želeo da sačuva prihode, i da vidi efekat uvođenja sistema na prihode od prodaje. Da bi podaci bili uporedivi nije bilo predviđeno da se menja tarifni sistem. Naravno, sam sistem podržava mnoge opcije uključujući i to da jednom očitana karta važi određeno vreme. Kada sistem zaživi u punom obimu, i kada se prikupe svi neophodni podaci, razmišljaće se o uvođenju novina koje bi unapredile sistem, između ostalog i vremenskih karata.

P: Zbog čega nepersonalizovana papirna karta koja se dopunjuje do samo 600 dinara, a ne dnevna, vikend ili nedeljna i polumesečna karta, kakve već postoje u većini velikih gradova?

O: Nadam se da sam barem delimično odgovorio i na ovo pitanje u prethodnom odgovoru. Sistem je tek pušten u rad i papirna nepersonalizovana karta je prilagođena postojećem tarifnom sistemu, a biće od koristi turistima I svima onima koji ređe koriste prevoz u glavnom gradu.

P: Mnogo se priča o privatnosti podataka i zabrani koju je izneo Poverenik za informacije od javnog značaja, gospodin Šabić. Šta stvarno BusPlus radi sa podacima, gde ih skladišti, na koji način obrađuje i na koji vremenski period čuva?

O: Podaci koji se prikupljaju se čuvaju na zaštićenoj lokaciji, kriptovani su, i čuvaju se u vremenskom roku u kojem važe i same legitimacije. Baza podataka i namera obrade je prijavljena kancelariji Poverenika, koji je i izvršio nadzor kako se sami podaci čuvaju i skladište. Zabrana koja je izrečena se odnosi na to da se lični podaci ne smeju uparivati sa podacima o kretanju što BusPlus i ne čini. Svaki korak u poslovanju primarno je koncipiran u korist građana. Svi smo se tome u potpunosti prilagodili.

P: Šta je sa tehničkom podrškom? Već se da primetiti da je dosta uređaja polomljeno. Da li je organizovana zamena istog dana ili kako već?

O: Tehnička podrška je važan stub poslovanja celog sistema. Svaki oštećeni ili pokvareni uređaj će istog dana u najkraćem vremenskom roku biti zamenjen, kao što je to i do sada bilo činjeno.

P: Iako ne volim priče o vlasničkoj strukturi i organizaciji i sl, mislim da je ipak važno da i to objasnite, transparentnosti radi – šta je uloga Apex-a, šta GSP-a, a šta Grada Beograda? Ko tu šta kome, kako i koliko? Ko je zadužen za održavanje vozila? Kome se građani žale za koji deo usluge?

O: Podaci o vlasničkoj strukturi nisu tajna, i mogu se videti na sajtu Agencije za privredne registre. Uloga grada Beograda, odnosno Direkcije za javni prevoz je kompletna organizacija i kontrola gradskog prevoza u Beogradu. GSP je svakako najznačijniji prevoznik jer učestvuje sa oko 75%, ali ovu ulogu obavljaju i ostali učesnici (privatni prevoznici i Lasta). Za održavanje vozila su zaduženi sami prevoznici, dok je za održavanje opreme sistema BusPlus, zadužen Apex Solution Technology doo. Građani se za sve probleme mogu obratiti svim navedenim učesnicima u sistemu, jer su svi na usluzi građanima koji su korisnici ovih usluga.

P: Šta biste Vi rekli da je ono što građani i gosti Beograda dobijaju ovim sistemom, a da do sada nisu imali? Šta je dodata vrednost ovog sistema?

O: I građani i gosti Beograda će se tek uveriti u prednosti koje će imati od sistema BusPlus. Pre svega, građani su dobili jedinstvenu karticu sa kojom mogu da se voze i u ITS1 I ITS2. Građani koji dolaze iz ITS2 u grad, sada imaju veću mogućnost izbora kombinovanja zona (npr. plaćaju dopunu za zonu 1 i 2 u ITS2 i za ITS1, ili za  zonu 2 i 3 i ITS1, itd). U narednim fazama biće razmotreno i uvođenje drugih vrsta karata. Ovakav sistem je mnogim evropskim gradovima doneo uštede, a samim tim je taj novac uložen u dalji razvoj  gradskih prevoznika. BusPlusu je potrebna podrška građana, a dobrobit po njih sigurno neće izostati. U to nas uverava i odlična međunarodna praksa.

———————–

Da zaključim, ukratko:

Da li je ovaj intervju zadovoljio moje apetite i dao mi sve odgovore koje sam želeo? Nije, iako je rekao dosta.
Voleo bih da je bio detaljniji, ali je svejedno odličan početak komunikacije, i verujem da će se Gdin Vlahović i ekipa iz BusPlusa javiti i u komentarima da pojasne šta nas još zanima.

Zahvaljujem se Veljku Vlahoviću na brzoj reakciji i saradljivosti, kao i Dragani Đermanović na preduzimljivosti i pomoći oko ovog intervjua.

Idemo dalje.

Konstruktivno!

Picture credits: http://lindzpagel.blogspot.com/

10 Replies to “Intervju: Veljko Vlahović (BusPlus)

  1. Prethodni post je bio jako realan i može se reći da potpuno podržavam sve što si napisao i da se nepotrebno digla prašina oko samog funkcionisanja ovog sistema, da li je on potreban itd. Ovim postom si ušao u vlasničku strukturu i ne sviđa mi se što imaš stav “pa dobro, neka”. Ne može tako.

    Neko je rekao zašto se ljudi bune kad je cena karata ista i sve isto. Bune se zato što taj dil sa Turcima i Vlahovićem nije dobar, jer će 25% profita ići Vlahoviću umesto GSP-u kao što je to do sada bilo. To znači i da će manje biti para za nova vozila i održavanje starih a to je, složiće se svako, glavna stvar kod prevoza, a ne kako ću poništavati karte.

    Bunim se i siguran sam da me razumeš, što će veliki deo profita ići jednoj osobi koja je juče otvorila firmu za to i zbog toga, nema iskustva u tom poslu ali eto zna se kako je dobila to da radi. Isto kao za most, lepo je sve to, potrebno i sve ali nemoj mi mazati oči lepotom mosta (ne padam na to) nego dajte jednu jedinu stvar odradite bez ugrađivanja. Izgleda da to nije moguće…

    1. I mene zanima sve to, ali baš zato što ne znam mnogo o tome, zato i nisam hteo da ulazim u osudu, dok ne saznamo.
      Bilo bi super da odgovore iz BusPlusa na ovaj tvoj komentar – što konkretnije i otvorenije, to bolje. Ako nemaju šta da kriju, nema ni problema 🙂

    2. Mislim da lupaš glavom o pogrešan zid. Ovakav vid razmišljanja te samo čini nezadovoljnijom osobom, gradiš negativnost i hejt u sebi što će ti se preneti u komunikaciji sa ljudima.

      Meni kao pojedincu, građaninu, beograđaninu, mnogo je bitnije kako sitem funkcioniše i da li mi je olakšao neki aspekt života. Sve ostalo mi je manje bitno. Ukoliko su ljudi napravili kvalitetnu uslugu zaslužili su i da zarade. Nemam pojma kolike su marže izvođača ovakvih suluga i da li je to fer ugovor. Ima mnogo sumnjivih stvari tu, ali istragu treba da vodi policija, a ne građani i mediji. Dakle ovakva sistem napalte jeste neophodna Beogradu, jer ga čini uređenijim. Najveći problem ovde je što su ljudi navikli da je GSP poput divljeg zapada, te ne plaćaju karte, izlaze ulaze gde hoće…mislim da je bio potreban red ovde. Da li je to prioritetan problem – ponovo ne znam, o tome odlučuje gradska uprava.

      Ti deluješ kao da odlično znaš koliki je profit GSPa, kako se on deli, i koji deo se izdvaja za investicije. Sa druge strane, pošto ne radiš tamo, siguran sam da ne znaš.

      Ljudi će se uvek ugrađivati gde god se za to ukaže prilika (pogotovo u Srbiji). Jednostavno, takav nam je mentalitet, političari to legalizuju (kraduckanje), svi vole da rade kombinacije umesto 9-17h radnog vremena. Nemam ama baš ništa protiv da ljudi zarađuju, ma kako se snašli i dobili posao, ako istovremeno vraćaju društvu i olakšavaju mi život. Problem je što smo kao narod i bahati i većina ne zna meru…

      1. sve je to u redu kada bih vec jednom video na delu da sistem dobro i efikasno funkcionise medjutim to se ne desava,pitam se ima li grad Beograd daleko precih i zanimljivijih stvari da uradi nego sto su to Bus Plus ili novi most na Adi a investiran novac u ove dve stvari je ogroman da bismo sada nesto isprobavali.Mislim da narod moye da nam bude mnogo bolji i posteniji kada bi ga makar ova opstinska vlast ponekad saslusala.Ovakvo ignorisanje problema i misljenja vecine gradjana vodi u konflikte i probleme ciji smo svedoci ovih dana oko gradskog prevoza sutra oko prezaduzenosti i tako dalje..Moje misljenje je da je stari sistem sa karticama i markicama i strogom i efikasnom kontrolom bio daleko uspesniji u naplacivanju karata u koriscenju i u brzini voznje sto je u skladu sa guzvom u BG i najveci problem gradjana Beograda

  2. Nekako imam utisak da je sve onako površno odgovorio i izbegavao da odgovori na konkretna pitanja.

    A to što karta ne važi vremenski kad moraš da presedaš 2-3 prevoza je bila i ostala najveća glupost GSP-a. Kao i do sada to rešavam tako što kucam/čekiram samo jednu kartu na liniji sa kojom se najduže vozim, ako u ostale linije sa kojih presedam uleti kontrola mogu da dobiju samo srednji prst od mene.

    1. slažem se. I mene sad zanima zbog čega je Grad tražio da se ne menja taj deo oko cena. Desilo mi se ne znam koliko puta da mi kontrola uđe kad promenim prevoz na putu ka kancelariji (17 do opštine NBG, pa onda šta god ide ka blokovima još 2 stanice). Mnogo glup osećaj i mnogo me nervira sve to.

      Površnost odgovora je verovatno odraz nesigurnosti. Prvi put se susreće sa ovakvom situacijom i sve to, pa verovatno neće da nam obeća nešto za šta nije 100% siguran da će uraditi u narednom periodu.
      A PR im je nula bodova, realno.

  3. mozda bude od koristi: Pravilnik o tarifnom sistemu u javnom linijskom prevozu. http://www.paragraf.rs/propisi/pravilnik_o_tarifnom_sistemu_u_javnom_linijskom_prevozu_putnika_na_teritoriji_grada_beograda.html

    zapravo je adresa za tarifni sistem (vrste karata, cenovnik, itd) Direkcija za javni prevoz, odn. gradska uprava, odn. gradska vlast 🙂

    Član 20

    Cena usluge prevoza i rok važenja voznih isprava utvrđuju se aktom gradonačelnika, na predlog Direkcije za javni prevoz.

    Cena doplatne karte utvrđuje se aktom iz stava 1. ovog člana, prema ceni usluge prevoza i stvarnim troškovima njenog izdavanja.

  4. Gradjani od ovoga nemaju apsolutno nikakvu korist,kao i do sada ko je placao kartu placace i dalje s tim sto ce se povecati broj skandala i sukoba s kontrolorima usled nedovoljno efikasnog sistema ili izrevoltiranih gradjana bahatoscu grada Beograda i bezosecajnosti prema zaista vaznim problemima.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.