Talentizam umesto kapitalizma

 

Već neko vreme aktivno promovišem ideju da se kapitalizmu kakvog poznajemo danas nazire kraj, te da se, polako ali sigurno, rađaju nove ideje i novi modeli poslovanja, promovišu nove/stare vrednosti itd. Pisao sam već nešto malo o tome prošlog septembra, kada su i neki od profesora sa Harvard Business School-a izazvali ideju kapitalizma.

Ovogodišnji Svetski ekonomski forum u Davosu je, na moju veliku radost, potvrdio da se na ovu temu već uveliko razgovara, te da smo zaista na kraju jedne ere. Ne nužno slobodne trgovine pod znakom jednakosti sa kapitalizmom , ali svakako kraj oblika turbo kapitalizma koji danas poznajemo, a koji prilično guši slobodnu trgovinu.

Gospodin Klaus Schwab, osnivač Davos Foruma, ukazuje na reformu sistema u Skandinavskim zemljama, gde je kapitalizam u odličnoj sprezi sa jakim socijalnim programima i da zajedno daju odlične rezultate i omogućuju stvaranje okruženja u kojem se može investirati u inovacije, brigu o deci, ali i edukaciju i obrazovanje.

U takvim okruženjima, kapital prestaje da bude najvažniji faktor kreiranja vrednosti, i taj primat prepušta kreativnosti i inovativnosti, odnosno talentima. U takvim okolnostima, možemo slobodno da kažemo da više ne govorimo o kapitalizmu, već o “talentizmu”. Kao što je kapitalizam zamenio industrijalizaciju, tako je sada vreme da talentizam zameni kapitalizam.

Ubeđen sam, baš kao i gospodin Schwab, da sistem (ili čak ideologija) u kojem se spajaju lične slobode i društvena odgovornost, sistem koji se gradi na kreativnosti i inovacijama, te sistem gde kreiranje vrednosti ne znači nužno kreiranje novca za shareholder-e, da je to sistem koji nudi mnogo mogućnosti za smanjenjem ogromnih razlika koje postoje u svetu danas. Primetiću i da nije slučajno što društveno preduzetništvo postaje sve popularnije. Isto kao što nije slučajno što se sve veći broj kompanija radije odlučuje za one sa dobrim idejama nego onim sa završenim fakultetom u roku.

Pročitajte svakako ceo autorski tekst Klausa Schwaba na Huffington Postu. Mogao sam jednostavno da taj tekst šerujem na društvenim mrežama, ali sam smatrao da mu ipak treba dati malo više pažnje.

Šta vi mislite? Šta nas čeka u budućnosti?

 

9 Comments

  1. gordanacom

    Možda je lakše metaforom za koju mislimo da o njoj imamo iskustva (to ume da pomogne, ako želimo “šire slike” i bolje procene o budućnosti), naime od 1944 sve je bilo spremno za svet koji smo poznavali pedesetak godina: dogovor u Breton Vuds, MMF, UN i Deklaracija o slobodama i pravima čoveka i građanina, NATO (“keep Russians out, keep Germans down, keep USA in”), ali su posledice tih odluka postale sasvim “vidljive” tek desetak godina kasnije, 1955-1960, slično je i danas, svet koji smo poznavali, a koji je bio zasnovan na tim odlukama – odavno više ne postoji, ali je to “vidljivo” tek 10-15 godina kasnije, nekima malo ranije, nekima malo kasnije, nekima će tek biti “vidljiv”, takav je svet oduvek bio – delili smo istovremeni prostor, ali nismo delili epohu koju živimo…Svi smo trenutno u “trećem koraku” čovečanstva, prvi korak je bio govor (zato razmena i stvaranje kolektivnog znanja), drugi je bi pismo (zamena za govor i trajno znanje), a treći je – internet, razmena znanja i u prostoru i u vremenu, “skraćenje” vremena potrebnog za razmenu na minimalno kratko i zato prvi put – povratni uticaj na donošenje odluka o tome kakvog će oblika i ustrojstva biti svet koji živimo i koji ćemo živeti – sve što u budućnosti bude pravilo za proizvodnju, trgovinu, poresku politiku, međunarodna pravila, energetiku, vodu, za razvoj uopšte biće istovremeno i uređivano regulacijama i posledica interakcija koje nam donosi “treći korak” civilizacije – internet. Ko bude umeo bolje da sarađuje i deli svoje sopstvene inovacije – biće u prednosti, ko bude brže menjao načine na koje njegova lokalna zajendica stiče znanja – biče u prednosti, ko bude razumeo da je smanjivanja strahovitih razlika u raspodeli resursa na planeti jedini način da svi budu na dobitku – takođe će biti u prednosti, dakle promena u navikama o sticanju znanja, osposbljavanje za kreativne inovacije, deljenje, i – održavanje na “mreži saradnje” je sasvim verovatan pravac ukupnog razvoja, i – već se dešava, uveliko….

    • Hvala na komentaru Goco. U potpunosti smo na istoj “frekvenciji”.
      Slušao sam prošle godine jednog dosta bitnog bankara iz našeg regiona, koji je ubeđen da smo uveliko u vremenu velikih promena, kada će se potpuno promeniti paradigme poslovanja, i to upravo zbog interneta, i to prvo u bankarskom sektoru.
      Ono što se desilo u Mađarskoj sa hipotekarnim kreditima u švajcarcima više jednostavno neće biti moguće, jer država više ne mora da bude regulator transparentnosti (a državu, to znamo iz iskustva, nije toliko teško usporiti u regulisanju bilo čega) – ljudi sada postaju zainteresovani za to na koji način se nešto dešava oko njih, postavljaju pitanja i očekuju odgovore.
      Naravno, vreme krize omogućava pojedinima da još uvek varaju i koriste svoje ranije stečene pozicije za ucenjivanje krajnjih korisnika, ali takve pozicije polako ali sigurno iščezavaju.
      O drugim sektorima da i ne govorim… Sve polako dolazi na svoje mesto, i uskoro neće više najjači pobeđivati na tržištu, već najpametniji i najfleksibilniji, ali i najtransparentniji. Društvena odgovornost tu najviše dolazi do izražaja, pri čemu ne mislim na sporadične polu-marketing kampanje, već holistički pristup triple-bottom line-u koji organizaciju integriše u okolinu.
      Možda još bitniji je pristup zaposlenima. Znate sigurno za Maslovljevu piramidu potreba – primenjena u poslovnom svetu: jednom kad se zadovolje osnovne, fiziološke potrebe, ljudima motivacija više nije u novcu, makar ne primarno, i traže nešto drugo. To drugo je sve češće mogućnost ličnog razvoja, sloboda u radu, fleksibilno radno vreme, iskorišćavanje svih potencijala zaposlenog i sl. Zato i ne čudi što je funkcija HRa u organizacijama sve bitnija (pogledajte ovu listu http://www.careercast.com/jobs-rated/2012-ranking-200-jobs-best-worst) – onaj ko ume da na tržištu prepozna talenta, privuče ga u svoju organizaciju, ili pak razvije unutar organizacije tako da zadovolji i tu osobu i organizaciju, taj je u debeloj prednosti u odnosu na druge.

      • gordanacom

        Meni se čini da će uspešno poslovanje postići oni koji ukapiraju pa primene da pravi lideri i inovatori ne stvaraju sledbenike, nego nove lidere, tako se rešava i motivacija u poslovnoj zajednici, najefikasnije, Samo je potrebno ukapirati da živimo poslovno okruženje u kojem “inovacija” i “prilaogđavanje” nisu “fazni” kao nekada, već su – istovremeni, to je neminovna posledica interneta i ukupne umreženosti koja (paradoksalno, ali tačno) na virtuelan način prenosi informacije u realnom vremenu, “mešajući” tako prelivanje iz jednog u drugi svet i to je “mešanje” ta istovremenost i inovacije i prilagođavanja na nju…ako mene pitaš: čista zabava! :)) (ali ja nisam referentna, naravno)

  2. Dragan Radovic

    Kuda će krenuti svet, koji je dospeo pred vrata civilizacijskog penzijskog fonda, nešto je što i mene odavno tera na razmišljanje. Prija čitati tvoje odgovore, naročito tezu o smeni kapitalizma „talentizmom.“ Imaš tečnu misao, optimističku u osnovi i više nego prihvatljivu za miran san.

    Sve bih ja to potpisao kada me ne bi jedna odavno dokazana i s vremena na vreme potvrđena istina „provocirala.“

    Svaki sistem i sve što funkcioniše po određenim pravilima, ma bio to kapitalizam, komunizam, avion, frižider, olimpijske igre, odlazak na pecanje…nosi u sebi najviše rizika na svom početku i na svom kraju. Najskuplji je kad „uzleće“ i kad „sleće.“

    Kako bi bilo lepo kada bi se danas znana kapitalistička praksa smenila laganim prelivanjem u „talentizam.“ Ali, znaš li u istoriji ma koju epohalnu smenu bez dobro plaćene cene na kasi onih koji su na vreme shvatili gde treba da se pozicioniraju? Bez oružanih sukoba, zašto da izbegavam da kažem to što mislim?

    Ja, na moju žalost, ne vidim da pobeđuju talenti, kao što nikada i nisu. Sila pobeđuje, talenti se plaćaju. A ako ćemo o udelu Interneta u tom „trećem talasu“ (nešto slično je predvideo Alvin Tofler u istoimenoj knjizi) zar nismo svedoci da nekadašnje carstvo slobode kao da žestoko klizi ka imperiji kontrole?

    Ja želim da verujem u pobedu onih koji nose ideje a ne krcate memorijske pločice, to već jeste slučaj u mnogim spratovima sveta. No, ostaje pitanje: da li će se nužne promene svetske paradigme odigrati spontano, na slobodnom tržištu pameti i energije, ili pod zastavama neke od novih grandomanskih ideja o promeni sveta? Pojednostavljeno: mirno ili „nemirno?“

    Za sad sam bliži ideji da će akutni kapitalizam otkupiti „talentizam“ i trošiti ga kao svaki svoj dobar resurs, ne i da će ovaj drugi biti pobednik i „voditelj programa.“

    Za sad. Ne mora da bude! 🙂

  3. Pingback:Saveti Ričarda Brensona | PećkoPivo

  4. Pingback:The Employee Lifecycle & Social HR | PećkoPivo

  5. Pingback:Šta nas čeka u budućnosti? | PeckoPivo Blog

  6. Pingback:Saveti Ričarda Brensona | Udruženje Hub Beograd

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.