Zaveštanje organa u Srbiji

490x370_zavestanje-organa-rts-rs
Još pre par godina sam odlučio da zaveštam organe. Razlozi nisu važni – svako ima svoje, pa ne bih išao dublje u njih. Međutim, nikako da to uradim. S vremena na vreme se pojavi poneki bilbord ili reklama “Produži život – doniraj organ”, tada se setim, i opet nekako ne uradim. Nemam pojma, verovatno zato što mora da se ode na VMA, a ja sam lenština.
I sad, pre 2-3 dana se javi prijatelj, pošalje mail gomili nas, i pokrene nas – kao, ‘ajde da završimo to već jednom. I ‘ajde, donesemo odluku da uradimo ove ili sledeće nedelje.
On odluči da ode već danas na VMA, popuni formulare i uzme donorsku karticu, pretpostavljam sav onako sa osećajem da radi pravu, važnu stvar. Evo šta javlja odande, iz hodnika na VMA:
Šta reći…
Nisam siguran sta je tužnije, da li to što već 35 minuta čekam da mi neko donese kartonsku karticu (što dovoljno govori kolika je zainteresovanost za potpisivanje iste kada na odeljenju za transplataciju nema u svakom ćošku gomila kartica) ili to što im je trebalo celih 10-ak minuta da mi se neko obrati i donese formular. Da ne pominjem da pored mene prolazi konstantno 10-ak istih medicinskih radnika i da niko nije rekao ni dobar dan. Doktorka koja je donela formular je jednostavno ušla i dala mi formular, bez da me makar i pogleda a kamo li podari osmeh ili ne daj bože lepu reč. Dok vam ovo kuckam još uvek čekam da se neko udostoji da mi donese karticu da je popunim i samo ponavljam samom sebi da ovo radim zbog sebe i ljudi kojima ću eventualno pomoći.
Takođe se nadam da će makar ovo ubrzati proces vama koji dođete nakon mene – tada će makar imati spremne kartice.
Srećni donator,
Dušan Bekrić
I tako – očigledno nije dovoljno da budeš human u duši, već moraš i da se potrudiš debelo da se izboriš sa sistemom koji se, iz nekog razloga, svojski bori da te uveri da je biti human jedna veeeelika glupost.
Ne znam, možda su i moja očekivanja prevelika, i naravno da ću otići da zaveštam organe i posle ovakvog izveštaja iz VMA, ali nekako mislim da ceo ovaj proces može, uz vrlo malo napora nadležnih, da izgleda i drugačije – ljudskije.
Ako vas zanima kako postupak zaveštanja zvanično izgleda – evo linka.
(sličica preuzeta sa: www.juznevesti.com)

13 Comments

  1. LabilnaASugestivna

    Isto iskustvo je imao moj kolega koji je u ime nas nekoliko otišao na VMA da se raspita. Čekao je pola sata i digao ruke. Sa njim i nas troje, četvoro… Takva “organizacija” svakako ne garantuje da će organi biti upotrebljeni na pravi način. O toj ideji više i ne razmišljam.

    • @LabilnaASugestivna drugar me juče pitao da li stvarno želim da zaveštam organe bogatima i onima sa vezom…

  2. Znam da to nije poenta teksta, ali čemu uopšte odlazak na VMA kad sve može da se obavi mailom ili telefonom? Ja sam tako uradio. Jedino za donaciju kostne srži sam morao da idem u lokalni Dom zdravlja jer se prvo određuje krvna grupa.

    • @RainDogBor javljali su mi se i oni koji su bez problema telefonom završili, a i oni kojima se nikada nisu javili nakon poziva. No, nama je ovo bila zajednička akcija, da je tako nazovem. Na kraju možda i probam telefonom.

  3. Ja ne očekujem ljubaznost i uslužnost u JZU. Tako da nisam iznenadjena.

  4. Ja tek sad stigoh da pročitam tekst… ne vidim mu baš poentu – da li je poenta “idite i budite strpljivi” ili “ni ne pokušavajte”… jer iko ko se ikad lečio na VMA, na bilo kojem odeljenju, bilo kojom prilikom, zna da su oni takvi u svakom segmentu svog sistema… nije da to valja, ali čovek kad ide tamo mora da zna šta ga čeka… zato je najbolja ta varijanta telefonom, ako već ne mora da se ide tamo.

    • @MTanic poenta je da oni treba da promene pristup, a da oni koji idu treba da znaju šta ih čeka.

      • @PeckoPivo  @MTanic Naravno, ja samo ističem da je ovo što ti pišeš samo vrh vrha ledenog brega.

  5. LabilnaASugestivna

    PeckoPivo LabilnaASugestivnaJa više ni blesava. Srbija je ovo brale 🙂 Ode to na black market 🙂

  6. TijanaVujanac

    Pozdrav svima. S’vremena na vreme pricam o ovoj temi sa ljudima oko sebe, a u poslednje vreme razmisljam i o doniranju jajne celije… A, kad smo kod zavestanja organa, 2-3 osobe su mi rekle da se cak boje da to urade.  Razlog tome je sto, po njihovom misljenju, podaci, sigurno nisu dovoljno zasticeni i neko bi to mogao da zloupotrebi…
    “Iz ocaja, ljudi su na sve spremni”…
    Ili ljudi mnogo gledaju filmove ili sam ja naivna.
    U svakom slucaju, smatram da bi trebalo da budemo dovoljno odgovorni svi zajedno i da se citav taj proces dovede na visi nivo. Tako da je odlican pocetak sto se ovome razgovara bar na ovaj nacin. Ni davaoci krvi nisu bili tretirani kako je trebalo, ali kad se uvideo znacaj, sad dobijes i sholju i grickalicu, i karticu i sve 🙂 – naravno, to nije ni vazno, ali je vazno da smo dosli do toga da shvatamo sta znaci dati krv.
    Vreme je da shvatimo sta znaci zavestati organe. Pa bi mozda i ljudi koji zele to da urade ubrzo bili drugacije tretirani.

    • TijanaVujanac Hvala Tijana. Potpuno se slažem sa svim što si rekla. Treba samo nekako da nateramo i one kod kojih zaveštavamo da se uozbilje, pokažu kako je sigurnost podataka obezbeđena itd itd.

  7. PeckoPivo LabilnaASugestivna I bogati su ljudi. Imaju prava na zivot.  Na zalost, samo bogati i mogu priustiti taj “luksuz” da dobiju transplantaciju.  Ali, barem neko ce i dobiti.

  8. Ja sam pre nedelju dana zvala telefonom, ostavila svoje podatke, i rekli su da ce mi se neko javiti.  Jos uvek se niko nije javio.  Cekam.

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.