Odmah na početku da kažem da me užasavaju ti bilbordi širom Srbije, ali i sam projekat Beograda na vodi. Megalomanski je, neodrživ, i radi se na silu. Što se bilborda tiče – mislim da je te bilborde mogao da polepi po Srbiji samo kreten, potpuna neznalica, ili pak neko ko je toliko zaljubljen u sadašnju vlast da ne vidi dalje od svog nosa.

No, mislim da je u isto vreme izuzetno loše i nekonstruktivno za tu kampanju kriviti neko bezlično telo pod imenom “Beograd”. To da je Beograd “kriv za sve” me nervira već dosta dugo, i to isključivo zato što se krivica na taj način relativizuje i depersonalizuje. A i projektuje van sopstvenog kruga odgovornosti i mogućnosti.

Kako to obično izgleda?

Imate izbore, glasate neku osobu sa bilborda – nekada je ta osoba sama, nekada je sa liderom stranke, a nekada je samo lider stranke na bilbordu.
Bilo kako bilo, vi glasate. Za nekoga, ili protiv nekoga. Ili ne glasate uopšte. Ili poništite listić.

Vlast se formira.

Nešto ne valja. Nema investicija, nema novih radnih mesta, nema se para.

Ko je kriv?

Uvek Beograd. Nikad lokalna vlast.

Zašto? Jer je lakše projektovati krivca van sopstvenog kruga odgovornosti i mogućnosti, nego se pokrenuti i kazniti lokalnu vlast.

Da se razumemo, kapiram ja odlično da je “Beograd” najčešće simbol centralne vlasti i da ne pljuju ljudi Zemun ili Adu Ciganliju, ali bih voleo da vam skrenem pažnju da nije Beograd, odnosno centralna vlast kriva za sve.
Kad izađete na izbore i glasate za “manje zlo”, pa se ispostavi da je to “manje zlo” u stvari isto kao i ono pre, te da nema investicija, radnih mesta itd, nije vam Beograd kriv, nego taj gradonačelnik beskičmenjak koji ne sme da pisne centrali stranke (Beogradu, je l’ te).

Reakcija je važna

Bilo bi sjajno da pratite šta se dešava u vašem gradu/opštini, i da reagujete kad treba.

Kad lokalne vlasti ne umeju da srede papire za neko zemljište, pa investitor od u drugu opštinu, nije kriv Beograd.
Kad lokalni političar hoće da iz lokalnog budžeta asfaltira svoju ulicu, napravi most ispred svoje vikendice, ili izvuče pare iz budžeta nepostojećim projektom asfaltiranja ulice koja je asfaltirana pre par meseci, ni tada nije kriv Beograd.
Kad lokalni političari, koji su ujedno i narodni poslanici, uzimaju duple dnevnice i putne troškove (iz Grada i od Skupštine), nije kriv Beograd.
Kad lokalni političari proglase Vučića (ili bilo koga drugog) počasnim građaninom nekog grada, nije kriv Beograd.

Krivi ste vi što ne reagujete, što ih ne kontrolišete i ne kažnjavate. Kada biste se samo malo više interesovali i, za početak, zahtevali transparentnost trošenja budžeta od opština, mnogo bi vas ozbiljnije shvatali, i ne biste bili puko “glasačko telo”.

Ako nemate vremena za tu vrstu aktivizma, onda makar pratite lokalne medije, poput Južnih vesti, ako ste u tom delu Srbije. Oni rade sjajan posao i ponekad pomislim da su zaista jedina i večita opozicija vlastima u opštinama na jugu.

Možda i grešim, naravno, možda radite sve što je u vašoj moći, ali to jako dobro krijete od mene. Imam vas onoliko fejsbuk i tviter prijatelja, i nikako da primetim kritike lokalnih vlasti. Što bi bilo u redu, možda ne volite kliktivizam, da stalno ne kritikujete centralnu vlast.

Šta je poenta ovog posta?

Poenta je da reakcija na ono što vas nervira treba da bude usmerena na pravu adresu, da bi imala efekta. U ovom konkretnom slučaju, nije Grad Beograd postavio one nesrećne i odvratne bilborde po Srbiji. Postavila ih je privatna firma kojoj je centralna vlast (čitaj: Vučić) dozvolila da dođe i navodno investira (još uvek nisam ubeđen da zaista i hoće), a ta ista vlast će, usput, prekršiti sve moguće Zakone kako bi im omogućila da to urade.

Zato sam malo prepravio “Pismo Beogradu”, sa čijom porukom se, valjda je to do sada skroz jasno, apsolutno slažem. Nadam se da se Mladen, koji je napisao ovo pismo, neće ljutiti.

Pismo Vučiću

Dragi Vučiću,

Nišu je izuzetno drago što ćeš uskoro biti na vodi.
Zaista nam je drago, bez sarkazma.

Međutim, moraš li zaista, dragi Vučiću, da nam ovde, na sve siromašnijem jugu to nabijaš na nos?

Moraš li da nas pozivaš da te “slavimo”, dok je u Nišu velika nezaposlenost? Moramo li da se radujemo tvojoj ekspanziji dok je ovde prosečna plata (kod onih koji je primaju) manja od zvanične republičke, a svakako manja od prosečne plate kod tebe?

Još jedan ovakav bilbord su tvoji finansijeri stavili kod NITEX-a. Ne znam da li si u toku, dragi Vučiću, ali NITEX je doskora propadao. Kupio ih je Beneton, počelo je da se radi, a radnici se raduju što konačno primaju minimalac. Nemoj da me shvatiš pogrešno, ali stvarno bezobrazno deluje da ljude koji sa minimalcem ne znaju kako će do 1., ti pozivaš da te slave.

U Nišu, pored tog Benetona, rade još svega par većih firmi, koje su ideal mnogih nezaposlenih, čak i za minimalac.
Male firme se gase, jer ljudi nemaju para za ozbiljniju kupovinu. Kupuje se na komad. Broji se svaki dinar. Ne tako mali broj ljudi se oblači u second-hand shopovima.

Ljudi beže odavde.

Dragi Vučiću, Niš umire.

I to ne od starosti. Taman posla. Još smo mi mladi.
Umire od duge i teške bolesti zvane “Vučićizacija”.
Ne pitaj kako to izgleda, ne bi ti to razumeo.

Ali dobro. Šta je tu je. Izvući ćemo se nekako. Valjda.

I nemoj, dragi Vučiću, da ovo shvatiš kao neki napad na tebe. Ili ljubomoru na tvoj razvoj. Ili kao na poziv ili, još gore, kukanje za pomoć.

Ne.

Niš te samo moli, u ime svih svojih građana, da prestaneš sa natrljavanjem na nos kako se brzo razvijaš.

Lepo je što se razvijaš, I treba. I želimo ti sve najbolje i svu sreću.
Samo te molimo da ne tražiš od nas da te slavimo zbog toga.

Toliko.

S najvećim poštovanjem,
Niš

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *