Ministre Krstiću, zašto ste se vratili u Srbiju?

Poreski je sistem zao, ministre Krstiću, a Vi to ne možete znati jer ste zaštićeni na svojoj poziciji i nikada niste bili preduzetnik u Srbiji.

Tek kad uđete lično u poreski odnos sa državom, gospodine Krstiću, shvatite koliko je poreski sistem postavljen tako da ne bude efikasan, niti da služi svrsi, već da bude zao prema svojim klijentima. To, usudiću se da odem korak dalje, i ovu državu čini zlom prema svojim građanima.

O čemu se radi?

Čin prvi – otvaranje agencije i prijava za paušalno oporezivanje

Preduzetnik sam od kraja 2012. godine. Kad sam otvorio agenciju, podneo sam zahtev da porez plaćam paušalno. Rešenje je trebalo da dobijem u narednih par meseci, najkasnije do maja. U Poreskoj su mi rekli da do tada ne moram da plaćam ništa, ali da “nije zgoreg” da ipak uplaćujem akontaciono kako mi ne bi bilo mnogo kad stigne rešenje. Kad će rešenje stići, na koji račun da uplaćujem i koliko novca – to nisu znali da mi kažu, ali su me uputili da pitam druge preduzetnike. Dakle, odgovornost potpuno na meni, a oni daju “prijateljske savete”.

Rešenje nije stiglo ni do novembra, pa sam, znajući da će mi se na kraju obiti o glavu, cimnuo Poresku preko fejsbuka i tvitera (tih dana su se nešto hvalili kako su aktivni na društvenim mrežama) i pozvao ih da se manu glupiranja na mrežama, već da se posvete efikasnosti u svom osnovnom poslu. Ne znam zasigurno da li je to urodilo plodom, ili je bila samo koincidencija, ali rešenje mi je stiglo sredinom decembra.

Čin drugi – njihove greške, meni kamate

Naravno, rešenje je stiglo sa greškom. A tu grešku sam mogao da skontam tek kad sam detaljno, ali stvarno detaljno proučio Rešenje, pa onda istraživao po internetu detalje o paušalnom oporezivanju, doprinosima i sl, usput smarao pravnike i računovođe oko sebe itd. I greška je bila, gle ironije, na štetu države, ali da je nisam primetio i da nisam par dana obijao pragove kancelarija u Poreskoj, obila bi mi se o glavu kasnije.

Bilo kako bilo, odneo sam rešenje kod svog poreskog inspektora i objasnio mu u čemu je problem. On je uvideo grešku i rekao mi da će ispraviti i odštampati novo rešenje, te da dođem za 2 dana. Ja dođem za 2 dana, sačekam opet, kao i svaki put, na red 30-45 minuta, sednem pred njega i predstavim se – a on me gleda belo. Podsetim ga na priču, i on se seti, pa počne da pretura po papirima na stolu i nakon par minuta pronađe moju kovertu. Naravno, nije je ni pogledao do tad.

Logično, hteo je da opet dođem za 2 dana, a ja sam otprilike hteo da se samoubijem na licu mesta. Mislim da je skontao da sam mnogo popizdeo, pa je uzeo odmah da radi na predmetu i, ispostavilo se, to uopšte nije toliko teško uraditi i mogao je to da uradi i pre 2 dana na licu mesta. Dok je radio na predmetu pitao me onako iz zezanja što mi je toliki problem da dođem ponovo, a ja njemu onda objašnjavao da  moj radni dan košta i da ću rado tolerisati nesposobnu Poresku kad mi to utrošeno vreme bude odbijala od poreza. U tom razgovoru je inspektor nekako skontao i da sam sa Kosova (mislim da, kad popizdim, promenim naglasak), pa još Pećanac, i onda zaključio da “treba da me boli uvo, jer je i direktor Poreske u Zemunu Pećanac, pa mogu da završim šta god hoću”.

Iskuliram to, ali ga pitam šta sad da radim sa plaćanjem, odnosno moram li odjednom toliku lovu da sunem (oko 2000 evra), i dobijem informaciju (kasnije potvrđenu i od par knjigovođa) da ne moram odjednom ali da treba da platim u “nekoliko rata” i to tako da oni, kad proveravaju, mogu da vide da plaćam redovno, i onda me “neće dirati”. Ujedno mi kaže da se ne bakćem sa samostalnim oporezivanjem, da je to “još uvek maglovito”, da nemaju pojma kako će da funkcioniše itd (kasnije mi drugar iz ministarstva finansija rekao da su svi inspektori prošli obuku, pa sam zaključio da se inspektori u stvari plaše da će izgubiti posao ako mi budemo sve sami radili), ali da imaju i novi softver pa će rešenja o paušalnom oporezivanju sada biti brže izdavana i novo ću dobiti na vreme. Tim istim novim softverom mi je odštampao i ovo rešenje, na istom matričnom štampaču sa gotovo nevidiljivim mastilom.

Čin treći – opomene koje ti pošalju u stvari ne važe

Trebalo je da mi sve bude jasno, ali tu ja ipak ispadnem glup i poverujem mu. Na osnovu toga donesem odluku da sačekam novo rešenje za 2014. godinu, i da onda smislim kako ću da otplatim dug, jer je važno, tako sam shvatio, da u isto vreme plaćam redovno i 2014. godinu, a ne samo dug. Normalno, niti je rešenje stizalo, niti sam ja mnogo razmišljao o plaćanju (naročito što su mi u toku bili neki zdravstveni “procesi” za koje mi je bilo važno da imam keš u rukama “za svaki slučaj” – nije opravdanje, naravno, samo je takva situacija bila).

Onda je 19. maja stigla Opomena, osnovni dug i kamate sa presekom 18. marta. Trebalo je 2 meseca da doputuje do mene. Odmah 21. maja sam uplatio ceo iznos.

Par dana kasnije, otišao sam u Poresku da tražim onu Potvrdu koja je potrebna za overavanje zdravstvene knjižice. Tu prvo shvatim da je onaj novi softver toliko doprineo efikasnosti Poreske, da sada za dobijanje Potvrde moraš da priložiš dodatni papir u pisarnici. No dobro, sačekaš jedan red da uzmeš taj listing, pa drugi red da predaš Pisarnici, pa na pitanje da li treba da dolazim ili će mi poslati Potvrdu kažu da je bolje da dođem, ali da ne znaju kad, pa ono, da dođem kad mogu za “nekoliko” dana. Ako ne dođem, oni će poslati “nekad”.

OK, dođem ja za 10 dana, sačekam opet red, i dobijem informaciju (nakon 10-minutnog traženja mog predmeta) da ne mogu da dobijem Potvrdu jer sam u dugu. Logično, stvarno i jesam, jer je od tog preseka 18.marta prošlo još par meseci, a ja sam platio samo do tog preseka. I to bi bilo OK da ne saznam i da, kada sam plaćao, nisam platio ono što sam hteo da platim (dug i kamate do 18. marta) već samo glavnicu bez kamata do dana uplate (upravo zbog tih par meseci raskoraka od trenutka preseka do trenutka kad sam dobio Opomenu). To faktički znači da je ona Opomena bila validna samo tog jednog dana kada je izdata, a već sutra nevažeća zbog te kamate koja raste svakog dana. To znači to, ali njih zabole da to negde i napišu, nego opet očekuju da ja treba da znam sve to, pa da onda, kad mi stigne Opomena, ja u stvari prvo treba da odem u Poresku da tražim listing od tog dana (prethodno da čekam u redu, naravno), i hitno ga platim. Međutim, pošto oni ne rasknjižavaju taj novac toliko brzo, trebalo bi, tako kažu inspektori, da uplatim nešto više novca, da ne bih u međuvremenu ostao u dugu zbog rasta kamate. Na pitanje koliko to više da uplatim, kažu mi kroz smeh da ne štekarim previše, kakve veze ima da li ću da uplatim nekoliko stotina dinara više…

Popizdim, naravno, jer i dalje dugujem kamate državi, uz to su i porasle u međuvremenu, a u ovom trenutku nemam para da plaćam ostatak duga, ali dobro, makar znam na čemu sam, zar ne? (primećujete kako polako, ali sigurno, prihvatam tu njihovu igru)

Čin četvrti – Rešenje o prinudnoj naplati i blokiranje računa

OK, razmišljam ja: znam dakle koliko sad dugujem, mogu na osnovu ovog iskustva i tog duga da procenim koliko mi je paušal za ovu godinu (ili ne mogu, pošto možda novo rešenje retroaktivno pregazi ove cifre, ne znam?), i onda mogu da planiram plaćanja. Treba da legnu neke uplate, taman će da pokriju sve to, i ostaće mi čak i neka lova da uplatim akontaciono i za sledeći mesec. Super.

Stigne, međutim, pre par dana plava koverta iz Poreske i pomislim da mi je stiglo rešenje ovogodišnje za paušal. Frka malo, čuo sam da je mnogima dupliran iznos, kad ono – Rešenje o prinudnoj naplati i Rešenje o privremenoj meri obezbeđenja naplate poreskog potraživanja u prinudnoj naplati (čitaj: blokiranje računa). Treba li da opišem osećaj bespomoćnosti i jadnosti u tom trenutku?

Opasuljim se, pogledam o čemu se radi, a ono po opomeni broj taj i taj iz marta meseca. Da, onoj opomeni iz Čina trećeg, koju sam platio u zakonskom roku. Proverim i da li je trebalo da im nosim dokaz o uplati (i toga ima, u 21. veku, da), ali takvog zahteva na Opomeni nema. Idemo dalje – ovo rešenje o prinudnoj naplati je izdato 12. juna, iliti 21 dan nakon što sam uplatio lovu. Nemoguće je da novac nije legao njima na račun istog dana, a kamoli 3 nedelje, naročito kad znam da je uplata legla jer sam vadio onaj listing za Potvrdu za zdravstveno, i tamo video da je leglo. Valjda je trebalo da provere pre slanja Rešenja?
Elem, rešenje je stupilo na snagu danom dostavljanja istog meni. To znači da su mi nakarikali još 5% taksu na ukupnu cifru, kao i da je ka NBS otišao zahtev da mi se blokiraju računi.

Raspitam se malo, pozovem knjigovođe i Ptikija, i dobijem sa svih strana isto objašnjenje – oni to stalno rade. Kako bre stalno rade? Pa, tome služi onako postavljen sistem da si uvek u prekršaju. Onda kad državi treba lova, oni iz Poreske puste ova rešenja, blokiraju ti račune, uzmu lovu koja se zatekne, pa ti onda ulaži prigovore i žalbe (žalba se naplaćuje 430 RSD). Mnogi i ne ulože prigovor, nego skapiraju da su sami negde zeznuli u tom komplikovanom sistemu koji niko ne razume (pa ni inspektori u Poreskoj), i onda jure pare da pokriju traženu sumu.

Ptiki me savetovao i da svaki put kad uplatim paušal tražim i napismeno da ništa ne dugujem u tom trenutku. Opet onaj “nije zgoreg” momenat, jer jedino si tako siguran.

Čin peti – prigovor

Ništa, skupim ja papire (opomene, dokaze o uplati po opomeni, rešenja), obeležim bitne datume na njima i odem već sutra ujutru prvo kod inspektora, pa u Prinudnu naplatu da uložim prigovor. Tamo mi ljubazna gospođa objasni ono što sam već pročitao na samom Rešenju – da Prigovor ne odlaže izvršenje rešenja, ali da je bitno što sam došao odmah, pa će verovatno stići da stopiraju izvršenje. Ona je, naravno, videla odmah na listingu da sam platio na vreme, ali je brže bolje počela da pravda koleginicu koja je izdala Rešenje time da ja u stvari i dalje dugujem, pa je to zbog toga. Normalno, pokazao sam joj na cifre u rešenju, koje su one iz Opomene, plus 5%, a ne realne iz sistema, pa me je “savetovala” da u Prigovoru napišem da se isprave cifre u Rešenju o prinudnoj naplati.

Čuj da se “isprave cifre”. Pa valjda treba da se poništi Rešenje? Kaže ona da nisam u pravu, jer i dalje dugujem. Sad pitam ja da li bi mi izdavali Rešenje za neplaćanje 2-3 mesečne akontacije? Kaže da ne bi, jer to nije kategorija za prinudnu naplatu. Pa rekoh eto, poslali ste mi greškom Rešenje i to treba da se poništi. Eeee, kaže ona, ne može to tako, čak i u slučaju da je koleginica pogrešila, Rešenje je postalo važeće. Drugim rečima – ja snosim posledice greške države, čak i kada dokažem da je država pogrešila. Ujedno mi je objasnila, onako prijateljski, da, ako ne želim da mi se ovo dešava, moram da se interesujem malo više i da treba sam da odem kod inspektora po Rešenje o paušalu. Zna ona da meni to nije posao, ali eto, ako ne želim da me ovako cimaju… Opet ta nepisana pravila.

Ja sam, naravno, u Prigovoru zahtevao da se ta dva Rešenja ponište. To je bilo juče ujutru (petak). Rekli su mi da će me koleginica koja je radila moj predmet pozvati čim dođe od lekara (niko drugi to ne može da radi, izgleda), što se nije desilo. Nadam se da je sa koleginicom sve u redu, te da je samo spora pa će moj predmet obraditi u ponedeljak. Računi mi još uvek nisu blokirani, nadam se i da neće ni biti.

Sad mi ostaje da saznam “šta ako?”, tačnije šta mogu da uradim ukoliko mi računi budu blokirani njihovom greškom? Kome treba da se žalim i na koga? Da li se žalim na tu službenicu, ili se žalim na lokalnu Poresku, ili pak na Poresku uopšte? I gde se to radi?

Isto tako, da li Poreska sada može da mi izda Rešenje kojim retroaktivno diže Paušal za 100% (ili koliko već)? Mislim, ja na opomeni i na ovim listinzima vidim da mi je cifra trenutno ista/slična kao za 2013.

Ujedno, ako neko zna, molim da mi javi na koji način mogu da proverim od kada su počeli da mi računaju kamate, jer, koliko znam, smeju da ih računaju od dana kad mi izdaju rešenje, a ubeđen sam da su ih računali cele prošle godine.

Update – utorak, 15. jul, 11:45 – pošto se niko iz Poreske nije javio, pozvao sam ih. Prigovor od petka još uvek nije stigao do inspektorke (pisarnica je 2 prostorije dalje), ali je ona bila fina – proverila je odmah u sistemu, uvidela grešku i rekla mi da će stopirati odmah proces. Hvala njoj, ali opet sam zavisio od dobre volje osobe u sistemu – bilo bi bolje da nije bilo greške uopšte, a kad se već desila – da zvanični proces funkcioniše. Ovako će sutra opet neka greška da se desi, a ja valjda treba da budem srećan što sad znam kako se to rešava u Zemunu?

Dok čekam da mi se jave…

Dok čekam taj ponedeljak (bar se nadam da će mi se javiti u ponedeljak) i pišem sve ovo, shvatam da nijedan korak, ali bukvalno nijedan korak u mom odnosu sa Poreskom nije prošao bez problema. Bukvalno u svakom koraku, od osnivanja kompanije, do danas, su imali poneku grešku koju sam morao sam da otkrijem i da gubim vreme obijajući pragove da greške ispravim.

I onda izvučem nekoliko zaključaka, pa ko zna, možda ovo moje iskustvo stigne do Vas, gospodine Krstiću, pa shvatite da nije naplata poreza Vaš problem, već kretenski sistem koji preduzetnicima ne dozvoljava da se bave svojim poslom jer moraju trećinu svog radnog vremena da provedu boreći se sa jebenom birokratijom i zlim sistemom. Excuse my French. Par zaključaka:

• Svi novi preduzetnici u ovo zlo ulaze sami i neuki. Od nas se očekuje da sve znamo kad uđemo u proces, a ne postoji apsolutno nikakva edukacija niti tolerancija.
• Ne postoje ni jasna uputstva za procese, najviše zato što jasni procesi ne postoje. Svaka lokalna Poreska ima neka svoja pravila, najčešće nepisana. Ako i postoje na sajtu, najčešće nisu tačna, a to saznaš tek kad stigneš u Poresku.
• Ceo sistem je napravljen tako da stalno budeš u prekršaju, da stalno ide neka kamata, i da u bilo kom trenutku imaju pravo da ti blokiraju račune.
• Kad Poreska kasni sa rešenjima, opomenama i drugim papirima, ne trpi nikakve posledice, iako kašnjenjem često direktno šteti klijentu.
• Ceo sistem je tako napravljen da bude sjajno tle za korupciju. Kako ne postoji način da Poreska trpi posledice, to znači da zavisiš direktno od ljudi koji rade u Poreskoj, kao i od lokalnog sistema rada koji su uspostavili. Ako si “dobar” sa svojim inspektorom, tj. ako te “upamti”, onda verovatno nećeš imati problema nikad, jer će on/a “misliti na tebe”. Ako nisi od tih koji će, na ovaj ili onaj način, uložiti u kreiranje prijateljskog odnosa, ili ne želiš da koristiš “zemljačke” veze, onda ti ostaje da utrošiš dane i nedelje u pokušajima da skapiraš taj sistem prepun nepisanih pravila i procedura, koje se stalno menjaju.
• Ne postoji način da cifra koju ti Poreska pošalje poštom bude validna, jer to što ti šalju stigne najčešće sa mesec ili više dana zakašnjenja, a do tada se uveliko promenilo stanje. To bi moglo da se reši vrlo lako, samo kad bi hteli – sa jedne strane da uvedu elektronsko slanje tih dopisa, a sa druge da preduzetnik dobije rok u kojem, ako plati cifru iz dopisa, ne računaju se dodatne kamate nakon datuma preseka/slanja dopisa.

Kad sve ovo ovako stavim na gomilu, stvarno počinjem da se pitam ima li sve ovo ikakvog smisla? Kako se trudim da razvijem onlajn biznis, sve ozbiljnije razmišljam o otvaranju firme u Londonu ili Estoniji, kako mi i savetuju drugari startapovci. Sve je onlajn, sve je jasno, sve je u jasno definisanim procesima i procedurama, nema redova, nema korupcije.  Svejedno će klijenti da budu iz raznih zemalja, ne samo iz Srbije.

A i za ove projekte koje radim u samoj Srbiji – i tu ću da razmislim da li ću da pređem u sivu zonu. Naročito ako mi povećaju paušal za 100% kao što su mnogima (to povećanje je najgluplji mogući način borbe protiv agencija za pranje para jer njih neće mnogo poremetiti, ali hoće ostalih 90% agencija, odnosno nas ostale). Zdravstveno osiguranje me ne zanima, plaćaću od zarade privatno. Penzioni sistem osuđen na propast me isto ne zanima, uplaćivaću od zarade privatno. Porez na tom tržištu ne postoji jer radiš za keš (bavim se uslugama, pa je lakše), a i kad ide preko računa, zar nije bolje platiti nekom paušalcu 10% da ti izvuče kintu sa računa nego onolike poreze i doprinose državi koja ne da te ne poštuje, nego je sistemski zla prema tebi?

Odatle je nemoguće ne postaviti sebi pitanje – koji ću đavo uopšte u ovoj državi?

Zato, za kraj, pitanje iz naslova: ministre Krstiću, zašto ste se vratili u Srbiju? 

Ako ste se vratili da biste pomogli razvoju Srbije, onda je vreme da izađete iz senke Vučića i najzad nešto konkretno i uradite, a da to nije na štetu poreskih obveznika i, samim tim, i na štetu države.

Ili ovo u stvari namerno radite, kako biste nas naterali da odemo? U tom slučaju: BRAVO, odlično Vam ide. Ali ipak nemojte. Bolje da parazitirate i da sistem ostane kakav je bio, nego što ga dodatno uništavate i oznažujete zlo.

S poštovanjem,

Nikola Jovanović
preduzetnik

UPDATE – subota, 19:05, nakon ostavke Krstića:

Bivši ministre, pa šta Vam znači ova odluka, koja to i nije?

Kao dali ste ostavku, a ostajete u Vladi kao savetnik Vučiću i kome sve ne? I ostajete da radite rebalans budžeta koji ste omašili Vi lično za više stotina miliona evra?

To ostavka nije!

A i da ste zaista dali ostavku – kako Vas nije sramota da uopšte pokušate da je date? Bilo Vam je OK da se borite za dupliranje nameta nama preduzetnicima, a sad kad treba da se izborite za smanjenje broja zaposlenih i manje plate u državnoj upravi (što je, kako ste na sva zvona zvonili mesecima, najveći problem trenutno), sad bežite od odgovornosti jer “Vučić ima meko srce”? Pa Vaš posao nije da se brinete za srce premijera, gospodine ministre, nego da radite posao za koji ste dobili mandat. Sad ćete da se povučete kad ste sistem, koji je već bio jadan, dodatno unazadili i bacili teret na naša pleća? I to ćete ostati na poziciji nekog specijalnog savetnika i i dalje primati platu od mog poreza? Iz mog džepa?

Iskreno se nadam se da će Vas se Jejlovci i Mekinzijevci odreći, jer niste vredno ni jednih ni drugih.

Sramota.

PS Mnogo mi je krivo što izvlačiš ono najgore iz mene, pa je ovaj dodatak ovoliko ličan, ali ovo više nema veze sa sistemom ili ministarstvom, već sa tobom lično i tvojim moralom.

PPS Prošao me je bes, pa sam dodatak prepravio i izbacio sve prideve kojima sam počastio bivšeg ministra. Hvala mojoj supruzi što me je još jednom vratila na pravi put.