Botovi i sloboda

Ukoliko me pratite na društvenim mrežama, videli ste sigurno da sam učestvovao u super projektu koji se bavio Astroturfingom/botovima (više o temi niže u tekstu). Taj projekat nije se desio slučajno, već se bukvalno izrodio kao reakcija na ono što nam se dešavalo dok smo se bavili drugom temom – slobodom govora i medija. Tekst u nastavku je ukratko kako sam se ja lično osećao poslednjih nekoliko meseci i kako sam ja video razvoj situacije. Mislim da je važno podvući crtu s vremena na vreme i videti gde smo bili a gde smo sad. Ubeđen sam da smo korak bliže čistijem internet nebu ili makar obrazovanijim korisnicima.

Voleo bih, takođe, da se više ljudi aktivira. Borba protiv ove vlasti i njihovih mehanizama upravljanja je davno prestala da bude stvar izbora.

Kako je sve počelo?

Sećate se poplava?

Znam, to je bilo pre mnogo dana, čuj mene afera, dana…

Ali upečatljiv je bio događaj, sećate se sigurno. Tih dana smo i po prvi put ozbiljno osetili na svojoj koži kako Vučić i ekipa deluju kada je kriza, a to je – amaterski i agresivno (to obično ide zajedno). Medijski prostor se sužavao iz dana u dan, novinari su smenjivani, emisije skidane sa programa, a ljudi čak i hapšeni zbog širenja panike (dok su pro-Vučić mediji slobodno širili paniku, njima je bilo dozvoljeno). Spontano smo počeli da se grupišemo po društvenim mrežama, upoznajemo i povezujemo “na vrednosnom nivou” i počeli otvoreno da pričamo o cenzuri, tj. o fenomenu za koji nismo imali ime ali je strahovito podsećao na definiciju cenzure iz knjiga. Desila se onda akcija #uLiceCenzuri, nakon čega je većina nas “iz prvih redova” završila u “analizama” na E-novinama (čitaj: poimence ad hominem pljuvačina od strane Lukovića), ali i u uvodniku Ljilje Smajlović u Politici, što je valjda trebalo da nas zastraši i navede na autocenzuru, jer većina nas do tada nije vodila takav medijski život.

Pored E-novina, agresivno su prema nama nastupili i stranački aktivisti, koje smo tada već zvali botovima, ali koji su se do tada više bavili medijima nego pojedincima i grupama ljudi na društvenim mrežama. Bilo je tu etiketiranja (da smo žuti, Miškovićevi, strani plaćenici itd), psovki, a bogami i pretnji, i to vrlo direktnih.

Kopanje rovova i prva odbrana

Kad se to desi, kad osetiš “da te rade”, imaš dve opcije – jedna je da radiš ono što žele, dakle da ćutiš (autocenzura, chilling effect, zovi to kako hoćeš), a druga je da nastaviš da se boriš da se sačuva zrnce slobode i razuma. A pošto te “rade”, a nemaš pojma ko se sve krije pod kišobranom SNS-a i na šta je spreman kako bi se izborio za svoje parče sunca (čitaj: plena osvojenog na izborima), onda jedino logično što možeš da uradiš je da se kriješ u javnosti. Tako sam ja gledao na tribinu BlogOpen-BlogClosed koju smo organizovali u Domu omladine i na kojoj smo u isto vreme pokrenuli, na ozbiljan način, raspravu na temu cenzure i slobode medija i okružili se “teškašima”. Tu, naravno, mislim na ambasadore Kirbija i Devenporta, kao i predstavnicu OEBS-a, ali i Poverenika Šabića i Zaštitnika građana Sašu Jankovića. Nekako se sigurnije osećaš kad znaš da svi sad znaju da su ovi ljudi blizu tebe. Tribina je bila odlična i odjeknula je, a ljudi nam nisu zamerili što nismo organizovali veću salu (pojavilo se otprilike 3x više ljudi od kapaciteta) i bolji live-stream.

Pritisak od strane botova nakon te tribine je pojačan. Uz osetno manje pretnji nasiljem i gotovo isključivo na twitteru, ali organizovanije nego ranije (čak je i premijer u nekoj emisiji mnogo meseci kasnije izjavio da je gledao našu tribinu i “umirao od smeha” – voleo bih da smo to tada znali…). “Dobronamerne” poruke preko prijatelja su takođe učestale, bar u mom slučaju.

A tad se nekad desio i čuveni komentar:

Ko vas plaća sramotne hijene

 

 

 

…koji smo kasnije pokušavali da, stavljanjem zapeta kojima se svaki put dobije drugačiji smisao, dekodiramo i otkrijemo ko tu kome šta, ali na kraju smo odustali i prihvatili “sramotnu hijenu” kao simbol boraca za slobodnu misao i istinu :). Na primer, Petar iz TangoSixa je ovih dana, tokom “afere helikopter”, prava sramotna hijena, jer prosto neće da pusti dok ne istraži sve vezano za tu priču.

Da znamo da vizualizujemo sramotnu hijenu, možda bismo i majice pravili, a možda i značke/bedževe. 🙂

Mi razgovaramo, botovi napadaju

Par meseci kasnije, organizovali smo Panel o slobodi govora, gde smo predstavili i Deklaraciju o internet slobodama. Želeli smo da se o ovom problemu priča u javnosti, da probamo da otkrijemo šta nam se to dešava – cenzura po definiciji nije, ali nešto jeste, jer je medijski prostor za slobodnu misao sve uži.
Do tada smo već uveliko bili izloženi organizovanim napadima botova, među kojima smo prepoznali i nekadašnje “drugare” iz internet zajednice, sada u ulozi istaknutih onlajn aktivista SNS-a. Sa druge strane, Tanja (@Mooshema) je štreberski već uveliko istražila temu i objašnjavala nam pojam Astroturfinga, koji je za mene bio potpuno nov. Pojam, naravno, ne pojava. Pojavno gledano, tada sam već uveliko objašnjavao ljudima da su neki od onih ljudi sa kojima oni komuniciraju svakodnevno na razne teme, a za koje kažu da su “OK SNS-ovci”, u stvari botovi, jer kada je politika u pitanju, njihovi stavovi su isti kao i običnih botova (dakle uvek ono što misli stranka je i njihovo mišljenje), a često su im i tvitovi vrlo slični.

No, da se vratimo na temu – ono što se desilo je bilo vrlo zanimljivo – hashtag #blogopen, koji smo na twitteru koristili za ovaj Panel, je bio “kidnapovan” (na engleskom jeziku se koristi izraz “highjacking”) od strane botova, iliti astroturfera, tako što su taj hashtag spamovali sve vreme, napadali ljude koji su ostavljali komentare i postavljali pitanja itd. Cilj takvih akcija je, pokazaće se kasnije, i uopšte glavni cilj i svrha postojanja internet tima SNS-a – obesmišljavanje diskusije. Drugari iz Tvitni.Me servisa su nam ukazali i na činjenicu da je to njihovo spamovanje bilo toliko jako da je 90% tvitova na hashtagu bilo negativnog sentimenta. Nije da nam je trebao dokaz za očigledno – na momente nije bilo moguće pratiti tweetwall jer su tvitovi išli toliko brzo.

Nakon panel diskusije seli smo da popijemo kafu i sumiramo utiske i, zanimljivo, manje pričali o samoj diskusiji, koliko o tom kidnapovanju hashtaga i obesmišljavanju diskusije. Shvatili smo da će tako biti svaki put kad se bude kritikovalo bilo šta vezano za ovu Vladu ili SNS, te da javna diskusija na jedinom slobodnom mestu danas – internetu – neće biti moguća ukoliko je tema od značaja za internet tim SNS-a.

Scary thought.

Hm, šta ako?

Jedan od komentara tokom razgovora bio je “Jebote, dođe mi da napravim svoje botove i razbucam ih njihovim oružjem!”.

Par sekundi značajne tišine kasnije, pokrenula se rasprava kroz smeh – kao “zamisli, al’ bi to bilo dobro…”, “al’ bi bilo zabavno” itd. Bilo je stvarno zabavno smišljati kako bi to izgledalo i šta bismo mogli da radimo, ali ja iskreno nisam to toliko ozbiljno shvatao. Ostalo je na tome da sednemo posle letnjih odmora i smislimo šta dalje. Još jednu tribinu/panel diskusiju smo svakako planirali.

Ipak, Tanja i Roman su malo ozbiljnije od mene shvatili priču i par meseci kasnije Fond za otvoreno društvo je prepoznao nešto u toj ideji i obezbedio nam budžet da je kroz Centar za nove medije Liber i ostvarimo. 🙂

Šta smo uradili?

Ukratko, angažovali smo 14 ljudi (studenata i aktivista) da budu naši botovi – da otvore lažne twitter profile i budu naša “botovska” formacija tokom panel diskusije na temu (Zlo)upotreba interneta. Uz njih, angažovali smo još 8 ljudi da sa svojih pravih naloga tvitaju šta god žele tokom te diskusije, ali da tvitaju. Ideja je bila da primerom dokažemo da astroturfing/botovanje nije agitovanje za neku stranu i promocija ideja te strane, već da je to najobičnije obesmišljavanje diskusije (i nabijanje negativnog sentimenta tokom diskutovanja na određene teme, a koji za posledicu ima gubitak volje/želje za daljom raspravom i/ili autocenzuru).

Ugovor o botovanju

Ugovor o botovanju

Da bismo to uradili, krenuli smo ispočetka – angažovali smo studente i aktiviste koji nisu imali mnogo iskustva sa twitterom, pa ih obučili da koriste ovu društvenu mrežu, organizovali ih kroz tajnu facebook grupu, a onda im objasnili i kako astruturfing funkcioniše generalno, kako funkcioniše u Srbiji, pokazali im do kojih smo saznanja došli do sada i sl. (zbog ovih obuka sam zaradio titulu “Edukator botova” i nosim se mišlju da je postavim na Linkedin – Ko zna, možda me angažuju oni na koje se ugledaju :))  Onda smo im dali nekoliko nedelja da razrade svoje profile, prate neke od hashtagova gde su botovi aktivni i podelili ih u dve grupe – agresivne (one koje će napadati sve one koji ne misle kao i mi, braniti nas od drugih botova, svađati se i sl) i asertivne (one koji će kulturno, ali direktno i konkretno raspravljati, koji neće psovati i sl). Pomenutih 8 ljudi koji su tvitali sa svojih naloga nije prošlo ovu obuku jer su oni svejedno tvitali svoje lično mišljenje. Svi botovi su potpisali ugovor o delu po kojem smo ih plaćali 25 dinara po tvitu tokom panel diskusije. Što se neutralnih tiče – neki su potpisali ugovor a neki su insistirali da učestvuju ali da ne budu plaćeni. Na kraju smo isplatili oko 56.000 dinara za botovanje, plus na to oko 34.000 dinara poreza i doprinosa državi. 🙂

Pored njih, angažovali smo i servis Tvitni.Me da prati nekoliko hashtagova, sociologe Alekseja Kišjuhasa i Marka Škorića, kao i psihološkinju Nikolinu Ljepavu, da iz svojih stručnih uglova analiziraju pojave i ponašanja, kao i statističke podatke dobijene od Tvitni.Me servisa.

Šta se desilo?

Desila se nešto zanimljivo. Botovi su bili dva dana aktivni na hashtagu #NetBot, koji smo najavili da ćemo koristiti tokom panel diskusije, a onda se za vreme same diskusije desila tzv. gromoglasna tišina, odnosno nijedan od botova koji su nas “radili” mesecima (i koristili taj hashtag poslednjih par dana) nije se pojavio na hashtagu. Da li je u pitanju naredba da se ne pojave, ili nedostatak naredbe da se pojave, to ne znam. Ali jeste jedno od ta dva.

No, nema veze, bili smo spremni na tu mogućnost. Zato smo i angažovali svoje botove. A oni, oni su bili sjajni. Rastvitali su se i uneli u temu toliko da su uspeli da na momente izgube kontrolu, izađu iz uloga i posvađaju se među sobom. Bilo je baš zabavno gledati to, ali sa druge strane i tužno, za mene koji sam pratio celu situaciju, jer skoro niko nije primetio ništa čudno na hashtagu – prosto navikli smo na botovanje i da je normalna diskusija nemoguća, a to je katastrofa.

Rezultat je bio rekord u broju tvitova u toku 2 sata nekog događaja i odličan materijal za analizu.

A i sama tribina je, inače, bila sjajna, što i nije čudo s obzirom na ekipu (Sloba Georgiev, Vesna Pešić, Sibin Grašić i Viktor Marković, uz moderatorku Suzanu Trninić). Razgovaralo se o raznim vrstama zloupotreba (meni naročito drago – i o opasnosti od antivaksera). Snimak pogledajte ovde, a zaključke i par utisaka ovde.

Rezultati

Rezultate i analize objavili smo nekoliko nedelja kasnije i u njima nedvosmisleno utvrdili i dokazali sve ono što smo već znali, a saznali i još toga – na primer da postoji nekoliko organizovanih grupa botova sa strane opozicije (manjih i lošije organizovanih od SNS-ove, ali postoje), kao i da je svaka njihova akcija organizovana – postali su lakmus papir ove vlasti (pogledajte samo napade na Kesića i ekipu na hashtagu #24minuta – isto ono što se i nama dešavalo, samo jače, a to znači da su “zasvrbeli” vlast).

Oni koje zanimaju odlični izveštaji eksperata, mogu ih pročitati ovde:

Astroturfing – Analiza podataka (Škorić i Kišjuhas) (.pdf)

Astroturfing – Psihološka analiza (Nikolina Ljepava) (.pdf)

Prezentacija najbitnijih zaključaka istraživanja (link)

Studija slučaja konferencije za novinare (#KZN) i političke polarizacije na Tviteru (link)

Međutim, za većinu će ipak biti najvažnija ova infografika koju smo uradili, a koja slikovito prikazuje ko su botovi, kako funkcionišu, kako prepoznati, i šta raditi, odnosno kako se snaći ako si pod napadom. (Infografika je teška 3.5Mb, da znate ako se malo sporije učitava)

Botovi - Infografika

Obavezno pročitajte i ovaj Tanjin post gde prenosi svoje iskustvo na ovom projektu – ona je i printscreenovala napade botova. 🙂

Napadi se, inače, nastavljaju. Svakodnevno mi prijatelji šalju linkove i printscreenove tvitova raznih botova. I dalje smo “žuti”, strani plaćenici, “poznato je da se nama ne veruje”, “svi znaju da smo mi takvi i takvi” itd.

Zaključak

Moram da priznam da sam, kao retko do sada, ponosan i srećan što sam deo ove priče, a naročito zbog poslednjih par dana kada botovi aktivno učestvuju u spinovanju, obesmišljavanju diskusije i uopšte odbrani SNS-ovaca uključenih u “aferu helikopter”. To je, za mene, potpuno različita vrsta igre od one vezane za prostu politiku. Ovde su ljudski životi izgubljeni, a botovi izvršavaju zadatak odbrane ljudi koji su možda i direktno krivi za njihovu smrt. Užas. Kako, nakon takvog nastupa, uopšte razgovarati sa bilo kim od njih? To nije “drugačije mišljenje”, to je odbrana po zadatku potencijalno odgovornih za smrt ljudi.

Što se mene tiče, od danas im ne dajem mogućnost ni da me zabavljaju. Blokiram ih redom i ne odgovaram na njihove tvitove, sem porukom “šupizdumaterinu botovsku”.

Za kraj, pozivam vas da izveštaje pročitate, a infografiku koristite u što većoj meri. Pomozite svojim prijateljima da shvate kako botovi rade, čemu služe i sve to, jer što više nas zna za to, to se njima sužava prostor za botovanje i smanjuje uticaj. Nećemo ih, verovatno, potpuno uništiti (sistem će pasti tek kad njihove gazde siđu sa vlasti), ali hajde da pročistimo naše malo internet nebo i omogućimo kvalitetniju diskusiju, a njima otežamo da zarade te sendviče. 😉

Da ponovim – borba protiv ove vlasti i njihovih mehanizama upravljanja je davno prestala da bude stvar izbora.

You may also like...

20 Responses

  1. Bojanissima says:

    DedaBor znači onaj u ogledalu je alterego bot. 🙂 PeckoPivo odličan tekst tj. studija

  2. DedaBor says:

    Bojanissima onaj je neko dokon…moj licni bot, po svemu sudeci… cc PeckoPivo

  3. Bojanissima says:

    DedaBor užas. Meni je neverovatno i ovo što sam pročitala, kamo li to. Kao da sam pala s Marsa. PeckoPivo

  4. Astr0G says:

    PeckoPivo super tekst, i super je istraživanje, svaka čast, i dodatni komentarčić ovako, da ne ide u sto tvitova 🙂 http://twitter.com/Astr0G/status/584807610588782593/photo/1

  5. Mooshema says:

    PeckoPivo ne uspeva mi da ostavim komentar. Inače ne volim da koristim livefyre, ali izgleda ni on meni ne dozvoljava da ga volim 🙂

  6. PeckoPivo says:

    Mooshema kako ne uspevaš?

  7. RainDogBor says:

    Mooshema Nisam probao ovde, ali to mi se često dešava sa livefyre. Prestao sam i da pokušavam da komentarišem kad ga vidim PeckoPivo

  8. PeckoPivo says:

    RainDogBor Mooshema hmm, čudno… Videću da promenim

  9. Mooshema says:

    PeckoPivo prvo mi daje opciju da uz Twt registrujem “mooshema1”, jer je kao moj nick zauzet. Jeste, ja sam ga zauzela. Onda1/2@RainDogBor

  10. Mooshema says:

    PeckoPivo ali mi onda ne da ga koristim na samom sajtu. tako da nikad ne komentarišem na toj platformi, mušičava je 🙂 2/2 RainDogBor

  11. Mooshema says:

    PeckoPivo Ovo sam probala da objavim http://qvotr.com/quote/2822

  12. PeckoPivo says:

    Mooshema uključio sam mogućnost da ostaviš komentar kao gost, dok ne skontam šta da radim s tim komentarima 🙂

  13. GmikaGpalojac says:

    PeckoPivo uh što bi voleo da i mene smaraju 🙂

  14. GmikaGpalojac says:

    PeckoPivo Uh što bi voleo da i mene smaraju #netbot 🙂

  15. Petar_OO_ says:

    BiljanaLuki Ali “grof od Valjeva” 🙂

  16. Kompjuteras says:

    PeckoPivo nemanjakovac све-све, али срамотна хијена? Па умирем од смеха 😀

  17. PeckoPivo says:

    Kompjuteras nemanjakovac sramotna hijena kao spomenik jednog vremena 😀

  18. nemanjakovac says:

    PeckoPivo Kompjuteras sto? Ekstra naziv za neku subverzivnu grupu “sramotne hijene”

  19. Kompjuteras says:

    nemanjakovac PeckoPivo да имам рок групу – не би часио часа. Замисли: “послушајте нови хит Срамотних Хијена из Сурдулице”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *