Odmah da vam dam zaključak, da se ne mučite da skrolujete – sistem treba pod hitno liberalizovati i omogućiti ljudima da sami biraju gde će svoje doprinose za zdravstvo da ulažu. Jedino tako će se i državni sistem (možda) trgnuti i unaprediti svoj pristup.
A odmah da pojasnim i onima koji stignu do teksta pretragom vezanom za porođaj u Višegradskoj – ideja teksta nije pljuvačina, već da vam dam par saveta i pomognem da se što bolje spremite za to iskustvo. Ako konce držite u svojim rukama, biće sve OK.
O čemu se uopšte radi?
Do pre par godina nisam ni razmišljao toliko o zdravstvenom sistemu. Generalno sam OK zdravlja, a kad popustim nije mi problem da platim pregled u privatnoj praksi. A otkako imamo privatno zdravstveno osiguranje preko firme u kojoj supruga radi, tek je sad ‘ladovina. Za nju firma plaća recimo 25 evra mesečno, a za mene i bebu doplaćujemo otprilike po 10 evra mesečno, i za to imamo budžet od po 1500 evra za razne medicinske usluge. Da smo dodali još po 10 evra mesečno, imali bismo i bolničko lečenje u vrednosti nekoliko hiljada evra. Skroz super. Da ti ne padne na pamet da uđeš u državne institucije.
Međutim, za neke stvari ipak ne možeš da pobegneš od države.
Porođaj
OK, znam, postoji i privatno porodilište, ali porođaj tamo košta 3500 evra, a to nismo mogli da priuštimo. Pošto nismo mogli, druga opcija nam je bila preporuka. Nekoliko poznanica i prijateljica se porodilo u Višegradskoj, a dobili smo i super preporuku za ginekologa koji tamo radi i koji je porađao jednu našu prijateljicu.
Da ne ulazim u detalje, ali iskustvo pre je bilo odlično, ali u samom porodilištu nije bilo tako sjajno, a počelo je saznanjem da, pošto smo primljeni u bolnicu noću, naš doktor nema pravo da vodi porođaj, već mora neko ko je dežuran u toj smeni. O ostatku iskustva neću pisati detaljno, ali recimo da je išlo od oduševljenja tehničkom opremljenošću porodilišta, do potpune zbunjenosti dešavanjima i ponašanjem raznih doktora. Uostalom, najbolje je da pogledate ovo istraživanje Centra za mame, videćete kakva su iskustva generalno.
Kasnije sam, vrteći po glavi šta se sve dešavalo tih 17 sati, skapirao da je najveći problem komunikacija i, šire gledano, organizaciona kultura porodilišta u Višegradskoj. Doktori i doktorke su, ubeđen sam, svi vrsni znalci svog posla, ali su opšte prihvaćena pravila ponašanja užasna – od toga da se ne predstavljaju, da nemaš pojma šta se dešava oko tebe, da ti ne govore šta ti daju od lekova itd. Takođe, jeste budući tata koji prisustvuje porođaju najmanje bitan, ali ono – mene niko nijednom nije pitao da li sam gladan ili žedan, a zabranjeno mi je bilo da izađem da kupim nešto na kiosku…
No, da ne dužim – ideja ovog dela teksta svejedno nije bila da pljujem (iako bih mogao), već da vam dam nekoliko saveta. Ukoliko me poslušate i držite sve konce u svojim rukama, predupredićete sve moguće probleme i porođaj će biti dan koji ćete pamtiti samo kao najlepši dan u životu. 🙂
Zato, evo par saveta – šta bih ja sad uradio da mogu da vratim vreme:
- Vašeg ginekologa naterajte da vam objasni sve, ali bukvalno sve – kako funkcioniše ceo porođaj u bolnici, od prijema do stola, kako se dobija epidural, šta je za isti potrebno doneti, šta imaš pravo da tražiš a šta ne, šta ako porođaj krene a nije njegova/njena smena… Ne opuštajte se, koliko god voleli vašeg ginekologa ili vam bilo glupo da pitate – neće on namerno sakriti neku informaciju, ali su realne šanse da će nešto zaboraviti da vam kaže, prosto jer se njemu neke stvari podrazumevaju, a vama ne.
- Tokom porođaja insistirajte na informacijama sve vreme – ko je doktor koji dolazi u vizitu, šta radi, šta očekuje da će desiti u narednom periodu? Ne zaboravite da su doktori dužni da nose bedž sa imenom na vidnom mestu.
- Ko je osoba koja vas porađa?
- Ko je osoba koju kontaktirate ako mislite da je nešto krenulo po zlu?
- Ko je osoba koju kontaktirate ako niste zadovoljni uslugom? (npr, ako se krvna slika čeka 2 i po sata umesto 10 minuta)
- Šta imate pravo da birate, a šta doktori određuju tokom porođaja?
Iako ova pitanja zvuče pomalo prosta i podrazumevana, zapamtite ih. U porodilištu će se ponašati kao da ste i vi, poput njih, prošli porođajni postupak onoliko puta, pa se neće ni truditi da vam bilo šta objašnjavaju, i bukvalno će na momente očekivati da vi sve to znate, pa će se mrštiti na vas kad ih pitate šta kšmišinpolihudrtyngsen (meni tako to zvuči) znači i čemu služi taj lek koji ubrizgavaju. Ukoliko dođete spremni, postavljate prava pitanja i insistirate na odgovorima, shvatiće vas mnogo ozbiljnije nego što su mene.
Pored toga, izuzetno je važno organizovati vašeg ginekologa da bude prisutan, makar vas ne porađao. U porodilištu, kao i u Srbiji uopšte, sve funkcioniše oko ličnosti, ne oko suštine posla. Zato je važno da “vaš” doktor bude tu, ili da imate neko mnogo zvučno ime u rukavu, da možete da se pozovete kad hoćete nekome da pripretite ili da se nešto ubrza. Zvuči užasno, ali tako je. Na primer, ako je vaš ginekolog tu, laboratorija šalje rezultate za 10 minuta. Ako nije, odnosno ako nema ko da ih cimne, onda to traje od 1 do 2 i po sata. Ili, ako imate na koga da se pozovete, pravila za posete i kretanje po bolnici i porodilištu ne postoje. Možete da idete gde hoćete, nebitno da li ste zdravi ili širite bacile i viruse kašljući po hodnicima gde ne biste smeli biti.
Ukoliko me poslušate i ove savete shvatite ozbiljno, garantujem da će vam iskustvo u Višegradskoj biti sasvim OK, a porođaj prijatan i ne previše naporan.
Iskreno se nadam i da će ovaj blog post u što skorijem roku zastareti, kao i ono istraživanje Centra za mame, tj. da će se stanje u svim porodilištima dramatično poboljšati, a doktori i osoblje najzad početi da se prema nama ophode prvenstveno kao prema ljudima, a onda i kao prema klijentima, a ne kao prema “još jednoj obavezi”.
Bonus savet za buduće tate: ne propustite šansu da prisustvujete porođaju! Ja sam iglofob, mrzim krv i mislio sam da ću umreti tamo, ali sam ipak odlučio da budem prisutan da podržim suprugu. Ispostavilo se da je to najbolja moguća odluka, i zbog podrške njoj i zato što je momenat rađanja nešto najlepše što sam u životu video. Svaki put kad se setim suza malo krene. 🙂
Prvi pregled i vakcinacija
OK, stigli ste kući iz porodilišta, angažovali babicu da vam pomogne (ili iskoristili opciju besplatnog dolaska patronažnih sestara), uhodali se malo i mic-po-mic, dođe vreme za prvi mesečni pregled i vakcinaciju.
Prvi pregled se ne zakazuje (svaki sledeći mora), što znači vrlo verovatno i čekanje u redu neko vreme. U isto vreme to znači da, ako se ne raspitaš unapred, zapadne ti doktor koji je tog dana dežuran. Ukoliko pokušaš da iskoristiš pravo da izabereš lekara, naletećeš na gnev sa druge strane stakla i objašnjenja da “to tako ne može”, pa “ta i ta doktorka već ima 170 beba na spisku, a treba max 150” i ponudu da biraš tu i tu (za koju su mi u Udruženju Roditelj i privatna pedijatrica rekli da ni slučajno ne biram). Rešenje za ovaj suludi sistem je prosto – pitali smo kojim danom radi doktorka koju hoćemo i kad je otprilike najmanja gužva, i prosto se pojavili tog dana. Nije da sme da odbije.
E sad, posledica sulude situacije gde imaš 2 dobre doktorke i 3 protiv kojih su iz Udruženja Roditelj pisali prijave, je ta da su ove dve dobre pretrpane poslom, a ove 3 ne trpe nikakve posledice svog lošeg rada. To je verovatno i razlog što je sam pregled potpuno sveden (da nismo par dana ranije išli kod privatne pedijatrice, ne bismo znali kako pregled treba zaista da izgleda), i imaš osećaj kao da si na traci – doktorka je fina i prijatna, ali brzo pregleda dete, šalje dalje u narednu sobu na vakcinaciju i to je to. Nema suvišne priče, nema objašnjenja vakcinacije, šta-ako situacija i sl. Mašina. Ako sami ne pitate šta vas zanima, informacije nećete dobiti, a i ako ne insistirate na detaljnim informacijama, dobićete samo generalije.
Vakcinacija je, inače, posebna priča. Ovo što je država uradila sa petovalentnim vakcinama u poslednjih nekoliko meseci je potpuna katastrofa. Kašnjenje u isporuci, povlačenje iz apoteka, nemogućnost da izabereš vakcinu koju hoćeš (razumem i podržavam da država odabere Pentaxim, ali ne podržavam nemogućnost da kupim Infanrix ako nju želim, naročito ako je u pitanju revakcinacija a prvi put je korišćena Infanrix), drugačije procedure za decu rođenu pre i posle određenog datuma, haos u Torlaku sa politički postavljenom direktorkom i grupnim ostavkama zbog mobinga… Kad sve to skupiš na jedno mesto, pa dodaš generalno potpunu apatiju države po pitanju edukacije stanovništva o vakcinaciji i imunizaciji uopšte, uopšte nije čudno što anti-vakseri uspevaju da ubede sve veći broj ljudi da se ne vakcinišu.
(Iskreno se nadam da niste od onih koji su odustali od vakcinacije jer ste zbog svega ovoga izgubili poverenje u državni sistem. Vakcinacija se ne radi zbog sistema, nego zbog nas)
Pregledi specijalista
Zakazivanje snimanja bebinih kukova i pregleda fizijatra je posebna stavka u ludilu od sistema zdravstva u Srbiji. I za jedno i za drugo vam zakažu termin za 2 meseca (po Zakonu je maksimalno 30 dana, ili su u obavezi da daju neki obrazac kojim pregled kod privatnika refundiraš od RFZO-a i koji, naravno, najčešće odbijaju da daju). Dva meseca, čoveče. Ali to nije sve – u slučaju Instituta za majku i dete zakazivanje se vrši isključivo telefonom i to od 13 do 14h. Pa ti dobij vezu ako možeš. Desilo mi se i da dobijem vezu i da samo podignu i spuste slušalicu. Sokobanjska je još veći hit – oni su čak na spisku privatnog osiguranja koje koristimo, dakle pružaju usluge i tržišno, ali je i preko privatnog osiguranja čekanje jednako dugo – 2 meseca.
Inače, snimanje bebinih kukova je obavezno, i, pošto većina beba nema problema sa kukovima, za većinu je to samo pitanje poštovanja procedure i ništa više. U tom slučaju ti je svejedno i samo slegneš ramenima, ubaciš datum u kalendar i 2 meseca se spremaš psihički za čekanje u redu jer uvek ima bar nekoliko ljudi koji ulaze preko veze. Međutim, zamislite da je pregled specijaliste zaista potreban vašoj bebi. Da treba pregled fizijatra i onda fizioterapeuta. Šta onda? Juriš vezu, nudiš lovu ili ideš kod privatnika, naravno.
Voleo bih da mi neko objasni kako je to uopšte moguće da se čeka 2 meseca. Da li je problem u malom broju lekara? U organizaciji rada? U prevelikom broju dece (haha)?
Poražavajuće.
Ubija u pojam.
A najviše ubija u pojam to što nam je sve to postalo normalno, što više ne očekujemo niti se nadamo “boljim danima”. Jbt, pre neki dan saznam za slučaj hirurga koji traži 500 evra da ne odugovlači sa operacijom. I reakcija ljudi je – hej, super, znaš koja je cifra i kome treba da daš lovu. Mnogi nemaju pojma kako to ide, a pacijentu visi glav o koncu.
Čoveče… Otišli smo u aut potpuno…
U isto vreme, dečijem hirurgu na specijalizaciji (koji ne želi da uzima mito) plata bude smanjena i ukine se plaćanje dežurstva (ne i sama dežurstva). I onda mi treba da očekujemo da će ta osoba biti potpuno skoncentrisana sve vreme, a smanjenje i ukidanje joj direktno utiču na spajanje kraja s krajem svakog meseca? Hoćete da nastavim i sa pričom o pacijentima kojima je potrebno palijativno zbrinjavanje, odnosno odnosom lekara i hitne pomoći prema njima?
Razumemo se, naravno.
Zato mislim da je od izuzetne važnosti da se zdravstvo liberalizuje i ljudima omogući da sami biraju gde će svoje doprinose uplaćivati. Ovako plaćamo ogroman, neefikasan aparat i, pretpostavljam, gomilu fiktivnih radnih mesta (ne znam kako je drugačije moguće da ovoliko nedostaje lekara), a ne da ne dobijamo kvalitetnu uslugu, već još gore – o našem zdravlju se, u najboljem slučaju, brinu nezadovoljni i umorni lekari.
Kada bi sistem bio liberalizovan, to bi nateralo državni sistem da se reformiše i unapredi, pa ko zna, možda nekad postanemo i ozbiljna, bogata država pa se nađe love i za neki srpski Obama-care.
Do tada, pazite na svoje zdravlje, ne dozvolite sebi da upadnete u ovaj sistem… A ako upadnete, gledajte da konce držite u svojim rukama, koliko god to bilo van vaše komfort zone, odnosno uobičajenog ponašanja.
PeckoPivo da dodam par stvari, iskustveno: zaziru od Zaštitnika, i zaziru od Zakona. lično probala. http://www.respecta.co.rs/2012/10/02/prava-pacijenata-na-obavestenje/
zubarica Uh uh! To mi je u narednih par dana bolna tema. Nadam se da ce biti mesta u Misovicu
PeckoPivo dobar i iskren tekst ,mi koji to ranije osetismo klimamo glavom
PeckoPivo Znaš kad ću ovde da razmišljam o potomstvu.
PeckoPivo slika na početku prva asocijacija na to da su komšiji operisali pogrešno koleno.
PeckoPivo Porodila sam se kod kuće ovog puta, namerno. Babica spec za por kod kuće – Divna Miljković. Shvati ovo kao preporuku za iduće.
PeckoPivo možete da zakažete pregled kukova na Ortopedskoj na Banjici. Zakazuje se telefonom, ponedeljkom, u sredu ili četvrtak je pregled
PeckoPivo opet, generalizacija. Lepo napišite ko su lekari u pitanju.
PeckoPivo inače, za zabranu porođanja pacijenata su krivi oni koji se i kriju iza takvih lekara
PeckoPivo odluka je donesena zato što se državna porodilišta pretvaraju u privatna (praktično)…
Masquetina PeckoPivo o ovome tek ne znam sta da kažem. Jeste to trend u inostranstvu, ali isto tako…
Masquetina PeckoPivo … Nekad je problem stići do op. sale kad ste u istoj zgradi. Kako li je tek kad treba stići do bolnice, prvo…
Ptiki PeckoPivo pod ovim uslovima, apsolutno tačno.
PeckoPivo na ovaj način, i one lekare koji nisu umešani u mešetarenja optužujete za mito i neprihvatljivo ponašanje.
_boggyman_ PeckoPivo Zašto bi zdrava trudnica uopšte pokušavala da stigne do op sale? Ne radi se o trendu, pitaj svoju baku, ako je živa.
_boggyman_ Muško si? Ne vidim na prvo čitanje. Ako jesi, kako da ti objasnim? Porođaj kod kuće ok, ako je trudnica zdrava i pripremljena.
PeckoPivo Nedorecen sam ostao: “za zabranu poradjanja pacijentkinja van radnog vremena” je trebalo da pise
_boggyman_ nemam ja problem sa pravilima koliko imam sa tim da nam niko ništa ne objašnjava
Masquetina PeckoPivo bio prisutan u više situacija kada je to bilo neophodno. Moja baka se poradjala u bolnici. Tako da…
Masquetina PeckoPivo komplikacije mogu da se dese i kod potpuno normalnih trudnoća, a to se plaća glavom, u najgorim slučajevima i dvema
_boggyman_ Konsultuj statistike. Postoje i one o komplikacijama usled nepotrebne medikalizacije porođaja.
Masquetina zar se ne vidi? 😛 proveo sam neko vreme u porodilištu, znam kako funkcioniše, sve, zato i govorim šta govorim. 😉
_boggyman_ Onda si pristrasan. Javi se nakon prisustvovanja nekom porođaju kod kuće. 🙂
Masquetina ooo, o tome nema smisla da raspravljamo. Prirodan porođaj je nešto što bi trebalo da bude Sveto pismo.
_boggyman_ U srpskim porodilištima ne postoji prirodan porođaj, molim te nemoj ni pokušati da tvrdiš suprotno.
Masquetina ali nije, zbog toga što je većini lakše da uradi SC i kontroliše operaciju kako im odgovara
Masquetina postoji, ali ne u Bg
Masquetina nisam pristrasan, samo objektivan u stavu da treba očuvati svaki život
_boggyman_ Gde? Inače, živim u Bg, hoću prirodan porođaj u Bg, a zahvaljujući sebi svom mužu i babici Divni Niljković sam ga i imala.
Masquetina u Pančevu, kuma mi se poradjala tamo, baš iz navedenih razloga (vasih)
_boggyman_ Miljković, omaših slovo.
Masquetina i da rizik od svake medicinske procedure (što prodjaj jeste) treba svesti na minimum
_boggyman_ To sam i ja čula, i onda mi med sestra iz Pančeva koja baš tu i radi, rekla ni slučajno tu. I onda sam prelomila – kod kuće.
_boggyman_ Porođaj nije medicinska procedura, čoveče!
Masquetina ok, svako ima pravo na svoje mišljenje. Moja kuma je bila prezadovoljna
_boggyman_ Nećemo persirati, na twitteru smo.
Masquetina nego je šta? Ako život 2 ili više bića visi o koncu
_boggyman_ Jednostavno nisam htela više ikome da verujem, nego sam krenula sa učim o porođaju i da sebe pripremam da to mogu i sama.
_boggyman_ Ne visi o koncu. Pogrešan ugao gledanja. Porođaj je fiziološki proces.
Masquetina dok nešto ne pođe po zlu. Onda se pretvara u med proceduru 😉 da znate šta ja znam i da ste videli 1/3 onoga što ja jesam…
_boggyman_ Bitna stvar, imala sam babicu i slušala sam je. Da je rekla u bilo kom trenutku da idem u bolnicu, auto je bio spreman.
_boggyman_ Zato i kažem – pristrasan. Bez iskustva prisustva pirođaja kod kuće nema objektivnosti.
Masquetina rizici su preveliki, naročito danas kada se životi cene više nego nekada. Tako da neka, hvala
_boggyman_ Ma ok imaš svoje iskzstvi, samo ja ti pričam bukvalno iz prve ruke.
_boggyman_ I mogu ti reći, to mi je bila jedna od boljih odluka i iskustava u životu.
Masquetina ja bih dodao i SREĆA, pošto je sve prošlo kako treba 😉
_boggyman_ Nema sreća veze s ovim, nego edukacija i volja.
Masquetina ok, i sticaj okolnosti da je sve prošlo kako treba 😉
_boggyman_ Naravno. 🙂
Masquetina a sticaj okolnosti je? 😉
_boggyman_ Sticaj okolnosti je i da sam ja radoznala i spremna da učim i pomeram granice. Zovi to kako hoćeš, sreća, štagod.
Masquetina znači sreća 😉
_boggyman_ Misliš lutrija? Ne, ne. Ovo je bio proračunat rizik. 😛
Masquetina opet sreća 😉
_boggyman_ E da, pre neki dan osip od glave do pete, pitali da li sam imala i gušenje, roknuli inekciju. Ne šalim se, stvarno. Opet sreća.
Masquetina ne, nego alergija 😉
_boggyman_ Hahahaha, da!
Masquetina homeopatija pomaže 😉 ja sam živi primer…
_boggyman_ Ovo mi je prvi put u životu, ne znam čak ni na šta je bila reakcija.
Masquetina tim pre;-) ja sam ludeo 30god, sad više nemam problem…
_boggyman_ Lekarka mi je rekla da je jedini način da saznam od čega je, da kad se osip smiri počnem sama da eksperimentišem.
Pingback:о домовима здравља (2) | cy3a
Ja bih dodala samo jednu reč: pacijent IMA PRAVO NA INFORMACIJU, po Zakonu o pravima pacijenata.
Ja na dnevnoj bazi imam najmanje 10 poziva i 20 mailova (iz svih krajeva Srbije) u kojima se pita nešto elementarno, nešto što je njihov doktor MORAO da im kaže.
Isto tako, ceo dan ljudima govorim PITAJTE. Ja 29 godina govorim i u trafici šta i kako, to mi je ne samo posao, to je zakonska obaveza.
Mislim da na ovome treba daleko više insistirati – imam more jedno pacijenata kojima se radi (ili je negde već urađeno) nešto za 1.000 ili čak i 15.000 eura – a da im nisu rečene osnovne stvari, na primer: okviran rok trajanja rada (!).
Hvala na sjajnom tekstu i sve najbolje, mladi roditelji <3