Nismo najgori

Pitao me neko za osobenosti naše kulture. Kao, hajde nabroj nekoliko stvari koje primećuješ kod svoje kulture, i to koje ti prve padnu na pamet. I bukvalno prva stvar koje sam se setio, verovatno nagnan nekim skorašnjim diskusijama, je da živimo “ima gorih od nas” kulturu.

Kad kažem “nas”, mislim na sve nivoe, od nas lično, preko faksa na kojem studiramo, tima za koji navijamo, firme u kojoj radimo, do naroda ili države u kojoj živimo.

Na primer

Primera je bezbroj, samo pogledajte medije ili pokušajte da zapodenete diskusiju na neku goruću temu sa prijateljima – gotovo uvek će biti bar neko ko će reći “ali evo taj i taj je gori”, jer valjda je to što se desilo OK ako postoji još gori slučaj.

Eto vam poslovanje kod nas, recimo. Često se žalim na Poresku jer, em su napravili nekoliko kardinalnih grešaka koje su me koštale 2x prinudne naplate i jednom blokade nove firme, em nema naznaka da išta rade na tome da poprave stanje. I kad god se požalim, eto sa svih strana izjava tipa “ćuti, kod nas je još i dobro kako je u Rumuniji/Mađarskoj/Bugarskoj/Hrvatskoj”. Isto je i sa APR-om. Otprilike ne smem u širem društvu ni da spomenem koliko su loši jer dobijem “možda, ali su bolji od drugih institucija”. Mo’š misliti.

Ako postoji mogućnost uključivanja svetskih političkih tokova i nacionalnih osećanja u celu priču, onda je tek zanimljivo. Pre par dana sam podelio printscreen tabele u kojoj je Srbija na 6. mestu proizvođača oružja pronađenog kod ISIS u Siriji i Iraku. Komentari koje sam dobio su uglavnom nešto poput “a Amerika, šta je sa njima?”. Jer valjda ako je Amerika prodala više, onda je u redu da Srbija proizvodi i prodaje borbeno oružje.

Rasizam i nasilje na stadionima, vršnjačko nasilje u školama, naslovne strane medija, nova himna Srbije, putevi, NBS, parlament, GDP… Tema koliko hoćeš, pristup uvek isti.

Šta je poenta?

Hoću da kažem da, kad uočimo nešto potencijalno loše, iz nekog razloga odmah tražimo neku vrstu opravdanja, ali ne nužno direktnog opravdanja za konkretnu stvar (jer ne želimo baš eksplicitno da kažemo da je OK da u himni stoji “srpski rod”), već indirektnog, kroz traženje ko je lošiji od “nas” (dakle ukazaćemo na Marseljezu ili himnu Britanije).

I, iskreno, ne razumem zašto je to tako i voleo bih da čujem sociologe na ovu temu. Otkud ovaj način razmišljanja? Zašto ne razmišljamo konstruktivno pa tražimo ko je bolji od nas i kažemo “evo, ovakvom poreskom sistemu treba težiti” ili “evo, ova država ne proizvodi borbeno oružje a naprednija je od naše”? Zašto se uvek upoređujemo sa slabijima ili lošijima?

Možda grešim, ali mislim da je ugledanje na bolje prakse bolje od “ponosa” da nismo najgori.

Ili sam, pak, “autošovinista” jer ima naroda koji razmišljaju još pogubnije od našeg? 🙂

2 Comments

  1. Meh. Druge kulture imaju gore stvari.

  2. >>Otkud ovaj način razmišljanja?
    Jednostavno je, ako nađeš olakšavajuću okolnost, nešto što ti omogućava da se opravdaš, mirno spavaš i da se ne menjaš, onda je najlakše da baš to nešto istakneš. Ljudi ne vole promene i zato većina uvek traži neko opravdanje da se ne menja.

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.