SAD 2012 – Svakodnevica (1. deo)

Mislim da sam u nekom postu već napisao da sam od onih koji, kad ode u drugu zemlju, manje gleda građevine a više ljude. To mi je nekako zanimljivije, bolje vidim gde sam došao, kako se ponašaju, kako izgledaju, u kakvom okruženju žive.

Tako sam se ponašao i dok sam šetao po Majamiju i Njujorku, i gledao da se informišem kad primetim nešto zanimljivo ili (na prvi pogled) čudno. Neke od tih stvari bih voleo da vidim i u Srbiji, neke ne, ali svakako su sve zanimljive. Evo nekih od njih.

Saobraćaj

Da ne poveruješ svojim očima. Svi u Majamiju voze besne automobile, a niko ne žuri i svi voze po propisima. U Srbiji bi im se verovatno smejali i zvali ih kukavicama što sve te silne Mercedese, Ferarije i Maseratije ne poteraju malo brže, naročito što su im autoputevi “kao staklo”.

Tri su razloga što ne voze brzo. Prvi što su kazne drakonske i što ne prezaju da ih kombinuju sa dugog spiska mogućih prekršaja (evo ga deo kazni ovde), pa se narod ustrojio. Drugi je možda proistekao iz prvog razloga, ali oni stvarno imaju kulturu sigurnosti u saobraćaju. Retko se pretrčava ulica i sl, a i matorci neće prezati da te prekore ako vide da kršiš neko pravilo… Treći je taj što su organizovali način da stigneš brže ako želiš ili moraš – na autoputu postoji posebna traka u kojoj možeš brže da voziš, ali koja se plaća (elektronski – imate ono malo plastično, ne znam kako bih ga nazvao, i sporije prođete kroz mesto za naplatu i to je to). Cena varira, u zavisnosti od gužve na putu, logično, i ide od 0.25$ do 7$ (možda i više) – nije malo, ali nije ni puno kad ti se žuri, jer gužve umeju da budu neverovatne.
Zamislite to u Srbiji? Bilo bi sjajno, zar ne? 🙂

Vremenska prognoza

I u Istanbulu i u Beogradu ljudi vole da kažu da u tim gradovima ne smeš da se pouzdaš jedino u vreme i žene. Možda, ali u Majamiju je to na potpuno drugom nivou… Vremenska prognoza je svuda i u svakom trenutku, i mislim da su ljudi zavisni od nje. Na navigaciji u vozilu se non-stop ažurira (dobijate i sveže informacije o gužvama na putevima i negde o cenama “brze trake”), na mobilnom telefonu se prati “radar” (odnosno kretanje oblaka jer kiša i oluja dolete, sruče tonu vode po metru kvadratnom i život se nastavlja), a na TVu “Weather Channel”. Iz kuće se ne izlazi dok se ne proveri trenutna prognoza. Ludilo.
Svakako bih voleo da vidim onakve napredne mogućnosti navigacije i kod nas. Google Maps (tj. Navigation) radi toliko dobro da mislim da nikad ne bih instalirao neku drugu navigaciju na svoj smartfon…

Policija

Efikasna. Uliva sigurnost. Ljudi iz geta ih ne vole, što znači da svoj posao rade baš kako treba.
Na primer, mimo svih očekivanja, South Beach u Majamiju je najsigurnija plaža na kojoj sam bio do sada, a policiju nigde ne vidiš. Mi smo, normalno, svoje stvari držali bliže vodi, kako bismo mogli da ih pratimo dok se brčkamo u okeanu :), ali smo posle skontali da ne moramo uopšte da brinemo. Prvo što je plaža mnooogo široka, pa bi nesrećni lopov morao da trči po pesku jedno 150 metara da stigne do šetališta, što nema šanse da se desi neprimećeno. Kako su ljudi generalno odgovorni, neko od njih vikne ka kućici spasioca (ima ih na svakih par stotina metara) koji javlja policiji koja uvek ima nekoliko patrola duž South Beach-a i odmah reaguje. A ima ih i u civilu na plaži, kad primete veće grupe turista ” na gomili”. Prisustvovali smo i jednom hapšenju od strane policije u civilu.

Viđali smo još i “kabine na dizalicama”, ne znam kako bih ih drugačije nazvao, iz kojih policajci motre na okolinu sa visine od 5-10 metara (idealno za kontrolu velikih skupova), a pokušavajući da na netu nađem malo više informacija o njima, naleteo sam na nešto mnoooogo bolje – dronove. Carevi su kupili dronove kojima sa sigurne razdaljine snimaju šta se dešava. Uređaji su opremljeni vrhunskim kamerama za snimanje i po jakom suncu i po mraku, pa su idealni za događaje kao što je Memorial Day, kada je u Majamiju potpuna ludnica. Korišćenje ovih uređaja jeste “pomalo” kontroverzno, ali mislim da je ideja sjajna.
Odmah mi je palo na pamet kako bi ovakvi uređaji mogli da budu izuzetno korisni kod, recimo, organizacije parade ponosa, molebana za Kosovo i sličnih događaja na otvorenom. Mogu da zamislim i kako bi ih huligani gađali kamenjem :).

 Nastaviće se…

——-
Zahvalnost za ovo putovanje dugujem Telekomu Srbija i ambasadi Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu, kao i HTC-u za One X uređaj kojim sam fotkao i snimao ovo putešestvije.