Startap scena u Beču – intro

Kada su me kontaktirali iz EU Media Trips programa i pitali da li bih išao u Beč sa grupom novinara, kao i da predložim temu koju bih obrađivao dok sam tamo, bio sam malo zbunjen (ono, šta ću ja sa novinarima koji đavo :)), ali nisam dugo razmišljao i prihvatio sam. Ispostavilo se da je program upravo ono što su mi i rekli – vode novinare (sada i blogere) u glavne gradove EU zemalja da tamo istražuju šta je to što valja, a relevantno je za našu zemlju, i da prave priče o tome. Svako od nas pozvanih je predložio temu koja mu leži, od upravljanja otpadom i sistema za zaštitu od poplava do azilanata. Sve priče koje su novinari (N1, Prva, RTS, Radio Beograd…) uradili su stvarno dobre i relevantne, i pokazuju ono što je i ideja ovog programa – šta Srbija može da nauči od određenih EU zemalja. Adam Santovac, novinar N1 televizije, je čak dobio i nagradu pre par dana za svoju priču “Smeće za energiju”.

Ja sam, logično, predložio da se bavim temama koje su mi bliske – da upoznam malo bolje kako funkcioniše startap scena u Beču, kako država gleda na to, obrazovni sistem i sl. Mislim, gledajući iz Beograda, bečka scena izgleda kao spejs šatl u odnosu na beogradsku, pa kao ‘aj da vidimo da li je to stvarno tako.

Put je, inače, bio pre više od dva meseca, ali nisam do sada stigao da pišem, najviše zbog svog startapa. O tome će biti poseban tekst za par nedelja, a do tada obećavam da ću, pored ovog današnjeg, napisati bar još jedan tekst o ovom putu za Beč. Najverovatnije posvećen obrazovanju i vezi sa preduzetništvom.

Startap ekosistem

OK, veliki broj vas koji čitate moj blog sigurno već znate za Pioneers Festival. Taj događaj je verovatno i razlog zbog kojeg na Austriju i Beč gledamo kao na “centar CEE regije” kada je u pitanju startap svet – tu se skupe najbolji predavači, veliki broj ozbiljnih fondova i investitora i najperspektivniji startapi. Prošle godine je bilo 2500 učesnika, a za 2016. ograničili su broj na 3000 jer očekuju bar 5000 prijava.

Pioneers Fest se nije desio sam od sebe. U Austriji se ekosistem razvija već dosta dugo i Pioneers je samo šlag na torti koja se sprema godinama. I da, postao je centralno mesto i centralni događaj i svi o tome pričaju. Otprilike sve druge aktivnosti tokom godine postaju neka vrsta pripreme za Pioneers. Place to be, što ono kažu. (siguran sam da se mnogi startapovci iz Beča neće složiti, ali takav je prosto moj utisak)

Mene upravo taj drugi deo priče više i zanima, iskreno. Pratim razvoj ekosistema u Srbiji već nekoliko godina i hteo sam da, kroz razgovore sa Bečlijama shvatim na koji način razmišljaju pa da skontam gde se Srbija trenutno nalazi po pitanju razvoja.

Odlične sagovornike na tu temu imao sam u Vladu Gozmanu i Thomasu Shranzu. Vlad je osnivač Adspired Technologies, ali i osnivač TEDxVienna, kao i jedan od osnivača AustrianStartups, organizacije dosta slične našem SEEICT-u (dakle bave se razvojem startap zajednice i ekosistema). Thomas je osnivač i CEO Blossom-a, Agile project management softvera i jedan od najaktivnijih članova bečke startap zajednice.

Obojica su stvarno super momci i razgovori sa njima bili su baš sjajni. Pričali smo o svim aspektima razvoja zajednice i poslovanja u Beču, a mislim da mi je najupečatljiviji podatak bio taj da u Austriji generalno ne postoji preduzetnička kultura (interesantno, s obzirom da je upravo oformljen fond od 58 miliona evra za startape, a ako sam dobro skontao, bar 10% biće investirano i u startape sa naših prostora). Kao, postalo je potpuno normalno da nakon faksa juriš neki MBA ili drugi master, zaposliš se u velikoj korporaciji i to je to. Ceo obrazovni sistem postavljen je tako. Ulazak u rizično preduzetništvo nije preterano popularno, tako da u preduzetničke vode ulaze najčešće oni koji imaju tzv. “safety net”, odnosno ne rizikuju previše pokretanjem biznisa. Malo zbog toga, malo zbog prebogatog okruženja i ulaganja države u ovu oblast, početnu investiciju je dosta lako obezbediti, mnogo lakše nego u Srbiji. Kako Vlad reče, čak i do 300.000 evra, delom u obliku granta, delom jeftini kredit na 10 godina. Sjajno, stvarno.

Kada je reč o internet i uopšte tech startapima, drugari kažu da je developere relativno lako naći u Austriji, ali da su preskupi, pa često angažuju developere sa naših prostora. Ne znam, doduše, gde ih nalaze, pošto su oglasi, bar u Srbiji, prepuni pozicija za developere. Često i veoma dobro plaćenih. Mada, sa druge strane, razumem i da je mnogima želja da se možda i presele u Beč, pa onda radije rade za firme odande.

Bilo kako bilo, jedna ogromna prednost Beča je njegova heterogenost – u njemu živi veliki broj ljudi iz bukvalno svih krajeva sveta. Melting pot takozvani. Takva heterogena sredina, uz činjenicu da je to prebogati grad bogatih ljudi, čini Beč sjajnim mestom za inovacije i uopšte za razvoj startap kulture. Uz samo malo razvijeniju preduzetničku kulturu Beč bi mogao da pretenduje na jedno od centralnih startap mesta u Evropi.

Da ne grešim dušu, nije da nisu na tom putu i da se ne trude. Eno katedre i Instituta za preduzetništvo i inovacije na najboljem Univerzitetu u Austriji, a pogledajte i kako trenutno izgleda njihov startap ekosistem na mapi:

Pogledajte samo te brojke. 106 coworkinga! OK, naravno da većina nisu veliki prostori, ali sama činjenica da ih ima toliko…

Coworking, habovi i sl.

Kad ih već spomenuh… Nisam imao vremena da posetim veći broj coworkinga, ali sam posetio dva najvažnija – Sector5 i novi prostor Impact Hub-a.

Sector5 je izuzetno popularan u Beču, ne samo zbog ogromnog prostora i cool atmosfere, već najviše zbog čestih edukativnih i networking događaja koje u ovom prostoru organizuje ekipa iz AustrianStartups. Bukvalno se svakih nekoliko dana nešto organizuje i bude dupke puna sala uvek. Inače, prostor koriste uglavnom IT firme i frilenseri. Neki imaju odvojene “kancelarije” u otvorenom prostoru, a neki rade u samom coworkingu. Za njih par su mi rekli da plaćaju punu cenu ali 90% vremena sede u kafiću. Tu im udobno, plus je to mesto sa najvećim cirkulacijom ljudi, pa je i najviše prilika za upoznavanjem i saradnjom. Ja ih razumem, i ja bih tako isto verovatno. 🙂

Što se Impact Huba (ranije su se zvali “The Hub”) tiče, on već dugo važi za jednog od pionira coworkinga u Beču, ali i pionira društvenog preduzetništva u celoj CEE regiji. Od pre nekoliko meseci proširili su prostor sa 300 na 1200 m2, i to fantastičnog prostora. Međutim, ono što Impact Hub čini toliko sjajnim su ljudi koji ga vode i članovi mreže. Ovom prilikom družio sam se sa Bistrom Kumbaroskom i Lenom Gansterer, koje rade na Investment Ready Programu. Bilo je baš zanimljivo čuti od njih kako društveno preduzetništvo funkcioniše u Austriji. Iako su, pravno gledano, u istom sosu kao i mi (država na koncept gleda kao na socijalno zapošljavanje čime im gura klipove u točkove), oni u najvećoj meri ignorišu državu i razvijaju društvena preduzeća maltene kao obične startape. Otud i promena imena iz “The Hub” u “Impact Hub”, jer su hteli da pošalju poruku da se bave “impact” preduzetništvom.

Moram priznati da mi je razgovor sa Lenom i Bistrom prilično otvorio oči. Da, društveni preduzetnici treba da budu deo “običnog” startap ekosistema. Da, i njima trebaju investitori. Malo specifičniji, doduše, ali ipak investitori. Ekipa iz Impact Huba u Beču je već okupila grupu “impact investitora” sa kojima radi na programima i investicijama.

Šta se dešava kod nas?

Sve vreme dok sam bio u Beču nisam mogao da se ne otmem utisku da Beograd grabi krupnim koracima napred i da će, ubeđen sam u to, izuzetno brzo dostići nivo Beča. Čak i bez podrške države. U stvari, ako se država ne bude mešala. 🙂

Na primer, ako je gledati po Coworking prostorima, oni samo niču – uskoro se otvara Startit Centar na 1000 m2 (gde će prisutan biti i ENIF fond od 40 miliona evra), a i Coworking Serbia ekipa je najavila skoro otvaranje prostora od 1200 m2. Pored njih, tu su još Potkrovlje, Impact Hub, InCentar, Polygon, Košnica, Smart Office, ICT Hub, kao i atipični opštinski inkubator BC47, čiji je korisnik i naše malo startapče.

Međutim, mnogo je važnije ono drugo – sve češće srećem mlade ljude koji razmišljaju preduzetnički već dok studiraju. Sve češće viđam takmičenja, pitcheve, predavanja, gostovanja velikih i malih inkubatora i investitora, i sve češće čujem o uspesima startapa iz Srbije. Organizuje se i ozbiljna edukacija. Ne znam, nemam neke dokaze, istraživanja i sl, ali imam odličan osećaj po pitanju startap scene u Srbiji.

Voleo bih, naravno, da ne moramo sve na teži način, odnosno da država shvati da je budućnost u preduzetništvu pa da se posveti bar na način na koji to u Austriji rade. O tome u narednom tekstu.

—

Hvala Delegaciji Evropske unije u Srbiji na mogućnosti da budem deo programa Medijske posete Evropskoj uniji, kao i HTC-u što me opremio One M9 modelom kako ne bih morao da nosim kameru.