Tačno mi došlo danas da uzmem kofer i preselim se u Ontario. Doduše, ne zbog Nijagarinih vodopada.
Ontario je, inače, jedna od razvijenijih provincija prebogate Kanade, sa centrom u Torontu. BDP Ontarija je oko 47000 USD a cele Kanade oko 49000 USD (Srbija 7100 USD). Ista ta Kanada je ona država koja “nema pametnija posla”, pa zove preduzetnike iz celog sveta da se presele kod njih, i ista ona država koja je 4. na Indeksu društvenog napretka, koji meri u kojoj meri države ispunjavaju društvene (socijalne) i ekološke potrebe svojih građana (više o Indeksu ovde, a top lista ovde).
Ta Kanada, i taj Ontario, procenjuju da je društveno preduzetništvo od izuzetne važnosti za budućnost i njihove države, i cele naše planete.
Isto kao i Srbija, samo malo drugačije.
Naime, dok se kod nas društvenim (odnosno socijalnim, kako ga oni zovu) preduzetništvom država bavi u predizbornim koalicionim sporazumima (PUPS tražio usvajanje Zakona, ostali na slepo prihvatili), plus potpuno maši temu i glupim predlogom Zakona zamazuje oči i društvenim preduzetnicima i ugroženim kategorijama stanovništva (pisao sam o tome, sećate se, ovde i ovde) – ministar ekonomskog razvoja, trgovine i zapošljavanja Ontarija je sa svojim timom prepoznao značaj društvenog preduzetništva i doneo strategiju razvoja i ulaganja u ovaj brzo-rastući sektor.
Njihova strategija, pod sloganom “For a strong economy and a fair society” predviđa 4 stuba podrške, i to:
- Povezivanje, komunikacija, koordinacija
- Brendiranje društvenog preduzetništva
- Kreiranje aktivnog tržišta finansiranja/investiranja
- Konkretna podrška u vidu usluga i finansiranja.
U dokumentu nema mnogo praznih reči. Konkretne i razrađene ideje i planovi, sa sve imenovanim partnerima. Nema zezanja, nema političarenja.
Pogledajte kako to izgleda, a moj komentar je niže u tekstu:
[gview file=”https://dr6j45jk9xcmk.cloudfront.net/documents/697/impact-socialenterprise.pdf” save=”1″]
O čemu se tu radi?
Zakon je bolji od strategije, zar ne? Tako bi bar trebalo da bude. Međutim, ako temu koju obrađuješ ne razumeš pre pisanja i donošenja jednog ili drugog, i jedno i drugo može da bude potencijalno opasno i sa neviđenim posledicama. Konkretno, u tom scenariju, Zakon znači dugoročno mešanje države u biznis koji ne razume.
Razlika, dakle, u pristupu Srbije i Ontarija je u tome što je Ontario prvo prepoznao potrebu, pa se povezao sa postojećim i potencijalnim stejkholderima, pa analizirao, pa se tek onda odlučio na pisanje strategije. Strategije. Vrlo konkretnog dokumenta koji predviđa podršku sektoru u narednih par godina, pa će onda opet da sednu i vide dokle se stiglo i kuda dalje.
Srbija (PUPS = Srbija) je, sa druge strane, prepoznala buzzword (EU fondovi sve češće imaju komponentu finansiranja društveno-preduzetničkih ideja) i nalepila ga na nešto što nema veze sa temom, i to u formi Zakona. Srećom, taj Zakon još nije prošao jer smo se pobunili na vreme i uspeli da usporimo usvajanje (pre toga, da podsetim, nisu usvojili gotovo nijedan od bitnih predloga tokom javne rasprave), ali nisam siguran da neće.
Zaključak
Da zaključim pitanjem – bogati Ontario vidi društveno preduzetništvo izuzetno važnim za budućnost, a Srbija kao buzzword za ubiranje sitnih poena političkih (i eventualno uzimanje nekog keša od EU). Da li je fora u tome da treba da postanemo Ontario da bismo počeli da razmišljamo na pravi način, ili je pak Ontario to što jeste zato što razmišlja na pravi način?
Ako je ovo drugo, nadam se da će i ovaj post (kao i prethodna dva) nekako stići do ekipe koja se bavi pisanjem Zakona, te da će ovu Strategiju pročitati i uvideti koliko greše u pristupu koji imaju.
(hvala Mirjana na linku)