Lični razvoj je poslednjih godina postao jedna od baš često pominjanih tema u našem regionu. Ljudi najzad razumeju da škola nije dovoljna, da se radna mesta brzo menjaju i da je prilagodljivost kao osobina ili veština postala cenjena maltene isto kao i znanje.

I stvarno je vidljiv taj trend na sve strane – sve češće dobijam upite o tom i tom kursu, pitanja o tome šta mislim o nekoj onlajn platformi, da li je taj biznis kouč dobar ili ne, pa i šta mislim gde je najbolje da upišu MBA ili Master program. 

Na jednom projektu na kojem smo godinu dana radili na razvoju 20-ak malih društvenih preduzeća radili smo i nekoliko upitnika o potrebama tokom tog perioda. Pogađate već, lični razvoj je bio visoko na listi prioriteta. U toj grupi preduzetnika imali smo ljude svih mogućih profila i nivoa obrazovanja – od osnovne škole do mastera, od građevinaca preko proizvođača hrane do umetnika i socijalnih radnika. 

Ljudi, dakle, bez obzira na okolnosti, razumeju da je njihov lični razvoj jedna od najvažnijih stvari danas. I to je sjajno. 

Međutim, da li je svest o potrebi dovoljna?

No alt text provided for this image

Stalno pričamo kako nam je danas sve na svetu dostupno u par klikova i google pretraga. To jeste istina donekle, ali zaboravljamo koliko ima šuma, koliko su se izveštili prevaranti u promociji svojih sadržaja i generalno, da živimo u doba fake newsa. To danas dovodi do, na primer, neviđene hiperprodukcije lajf koučeva, wellness konsultanata i sličnih iritantnih pojava koje vrebaju na svim društvenim mrežama i, poput prodavaca na arapskim bazarima, samo čekaju da vam uhvate pogled da vas onda smaraju i vuku za rukav dok nešto ne kupite, sa sve “pray to the inner light of yourself” mantrama. Te ljude, da bude jasno, smatram opasnim, delom zbog toga što mogu negativno da utiču na živote ljudi (npr. da uče ljude da gledanje u sunce može da izleči depresiju i sl), a delom zato što tim svojim prevarama uništavaju inače važne teme poput koučinga i welnessa. 

No, to je tema za neki drugi tekst. Poenta je da su i prodavci shvatili da je tema popularna, pa treba otvoriti četvore oči. Naučiti nešto pogrešno je nekada opasnije nego i ne naučiti uopšte. 

Druga važna stvar je da popularnost neke ponude ili vrste znanja ume da naizgled suzi mogućnosti ličnog razvoja i stvori kod ljudi osećaj “to je to što se nudi, treba samo da odaberem između tih opcija”. Onda se lični razvoj svede na kurs, sertifikat ili diplomu, a to je toliko usko gledanje i pogrešan pristup. 

Šta je za vas lični razvoj? 

Testirao sam ovo svoje zapažanje na nekoliko ljudi, što nije neki reper, znam, ali je potvrdilo moju teoriju. Evo pokušajte i vi – da vam sutra menadžer kaže da imate određeni budžet za vaš lični razvoj, u šta biste uložili taj budžet? Evo recimo da je u pitanju 2000 evra. 

Sigurno će među vama biti onih koji znaju tačno šta hoće već neko vreme, biće onih koji nikad nisu razmišljali o tome, a možda nekoga ovo pitanje podstakne i da progugla opcije. 

Voleo bih, međutim, da se vratite korak unazad i sagledate malo širu sliku. Šta je svet oko nas? Kako izgleda svet danas, a kako je izgledao pre 5 ili 10 godina? Šta je sa mojom profesijom? Kako je izgledao moj posao pre 5 ili 10 godina? Razumete, siguran sam, šta hoću da kažem. Ova pitanja sam postavljao sam sebi pre nekoliko meseci kada je, iznenada i ničim izazvana, jedna poslovna partnerka izjavila da želi da uloži određeni budžet u kolegin i moj razvoj. Sarađujemo, kaže, već neko vreme i odlično nam ide, i ta saradnja se nastavlja još jače, i ona sad želi da mi budemo još bolji i to u smeru po našem izboru. (Ima neko bolje klijente? 🙂)

No alt text provided for this image

Mi smo ostali zbunjeni, iskreno, i onda smo nedeljama posle razgovarali na temu. Ja sam kroz taj naizgled jednostavan proces bogami preispitao sebe i svoje odluke onoliko. Ali sam i osvestio momente kad sam najviše napredovao, lično i profesionalno, i zbog čega se to desilo, kao i zbog čega u nekim stvarima toliko uživam. 

Da ne pišem sad gomilu primera, ovaj post je već predug, ali sve se svodi na 2 stvari:

  1. Volim da budem okružen pametnim ljudima, onima koji me intelektualno izazivaju i dopunjuju.
  2. Imam potrebu za stalnim unapređivanjem onoga na čemu radim. 

Šta sad ovo znači za moj lični razvoj? Gde pare da uložim? 

Tu naleteh na mali problem, jer sam svoj posao, a bogami i život, nesvesno organizovao tako da svoje potrebe za razvojem i rastom ispunjavam svakodnevno. Moji najbliži poslovni partneri i posao koji radim sa njima se sastoje bukvalno od beskrajnih razgovora, izazivanja mišljenja, istraživanja i čitanja, ponovnih razgovora i izazivanja mišljenja, eksperimentisanja i unapređenja procesa koje vodimo. Mislim da nema mnogo teorija u oblasti HR-a i organizacionog razvoja da nismo diskutovali, istražili ko to radi i kako, koje velike ili male organizacije su već pokušale i sa kojim uspehom, pa onda i probali da implementiramo kod klijenata sa kojima radimo. Savršen model, em učiš em te neko plaća da učiš. (opet, ima neko bolje klijente? 🙂) 

No alt text provided for this image

Sa druge strane, nema ništa gore od zatvaranja u sopstvenu profesiju ili neku metodologiju rada. Neke od kompanija sa kojima sarađujem imaju HR sektore dizajnirane po modelu koji je kreirao Dave Ulrich. Te sektore/odeljenja je neko postavio na taj način pre ne znam koliko godina i od tada se menjali direktori, menadžeri, zaposleni, svi redom… I svi oni su svoj i sektorski razvoj podređivali tom modelu, tražeći način da unaprede i efikasnost i efektivnost. Kompanije i timovi su u tom periodu rasle i neki od tih HR sektora sada imaju i više desetina ljudi. I da se razumemo, koleginice i kolege se zaista trude da budu što bolje u svojim poslovima. Čujem s vremena na vreme da je neko kupio neki novi, moderni softver, neko pravi HR service app za zaposlene, a neko se igra sa VR-om u oblasti zapošljavanja ili uvođenja zaposlenih u posao. Sve to, naravno, u okviru istog, Ulrichovog HR sistema. 

A za to vreme – svet se menja. AI, machine learning, blockchain i VR/AR su samo neke od tehnologija kojima se danas bavimo i koje menjaju cela poslovna okruženja. I ako ih zanemarimo, lako se desi da jednog dana ostanemo zbunjeni kad nam saopšte da smo višak jer je taj proces koji vodimo automatizovan. Da li to znači da će HR nestati? Ne, naravno, ali apsolutno znači da se menja uloga HR-a i ja se moram spremiti na to. 

Saveti? Zaključak?

No alt text provided for this image

Imam samo jedan savet, u stvari, a to je da treba kontinuirano da preispitujete svoje stavove i znanja, kao i razumevanje sveta oko vas. Pored mnogo čitanja i online praćenja tema koje me interesuju, ja to radim tako što ne propuštam priliku da budem u društvu i razgovaram sa onima koje smatram pametnijim od sebe ili da od njih mogu nešto novo čuti i naučiti. 

Na primer, danas i sutra sam u Bijeljini na ProEduca Poslovnom forumu menadžera gde ću od Vanje Vulića i Dragane Đermanović sigurno čuti najnovije svetske i regionalne trendove u oblastima marketinga i digitalne transformacije, a očekujem da, kao i prošle godine, budem prijatno iznenađen još nekim govornikom ili temom o kojoj do tada nisam mnogo razmišljao. Priča Dejana Tomaševića o celoživotnom učenju je, recimo, bila baš inspirativna i sjajna. 

Krajem maja je i Spark.Me, verovatno najbolja konferencija na ovim prostorima na temu biznisa, tehnologije i inovacija. Na njoj svake godine dobijem priliku da se osetim delom sveta i provedem 3-4 dana ne samo slušajući, već družeći se, diskutovati i polemisati na najrazličitije teme – od marketinga i startapa, preko uloge države u razvoju ili usporavanju preduzetništva, pa uticaja tehnologije na društvo, do konkretnih primera korišćenja najnovijih tehnologija u poslovanju. Sve to sa neverovatnim ljudima sa neverovatnim iskustvima koje donose i nesebično dele jer su sve vreme konferencije tu, sa nama, učestvuju i uživaju koliko i mi. Neki od njih su poznata imena sa najvećih Univerziteta, top lista svetskih mislilaca, inovatori i kreatori nekih od softvera koje koristimo svakodnevno itd. Gledam sad na sajtu Sparka liste govornika sa prošlih konferencija i shvatam koliko inspiracije dobijem svake godine i koliko su ti neki ljudi, pa samim tim i ova konferencija, uticali na moj lični razvoj. 

No alt text provided for this image

Ono što hoću da kažem je – nađite način da izazovete svoje stavove, razmišljanja, znanja. Da li je to neki kurs, master program, TED govor, ili pak neka konferencija, studijska poseta, mentorski odnos sa osobom koju cenite (ovo podjednako dobro radi i za mentora i za mentorisanog), ili samo iskren razgovor sa kolegom, uopšte nije važno. Štagod vas izbaci iz kolotečine i natera da razmišljate, dovodi vas na put ličnog razvoja. 

I hajde sad opet da vas pitam – u šta biste uložili onih 2000 evra?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.