Lepo mi pričali ljudi – jednom kad te uhvati taj virus preduzetništva, ne pušta te tako lako.

Ovim postom pokrećem novu “rubriku” na blogu, u kojoj ću vam, s vremena na vreme, predstavljati, odnosno skretati pažnju na sjajne likove iz svih sfera života. Neki će vam biti poznati (kao Ričard Brenson o kojem sam već pisao), neki možda i ne. Neki se bave temama kojima se i ja bavim, a neki temama koje me samo zanimaju. Jedini pravi kriterijum je da me te osobe inspirišu. Trudiću se da postovi budu kratki, taman onoliki da vas upoznaju sa osobom koju predstavljam, a onda sami istražujte o njima. Prvi na listi je Sugata Mitra…

Pre par meseci sam upoznao jednu sjajnu mladu nastavnicu engleskog jezika iz jednog gradića u Šumadiji. Kroz priču sam zaključio da voli to što radi, ali da je očajna uslovima, ali i sistemom u kojem radi, jer je prepun nelogičnosti i nije prilagođen deci 21. veka. Zamolio sam je da napiše blog post jer mislim da je važno da nastavnici kažu šta misle i da razgovaramo o izazovima u školstvu i obrazovanju uopšte.

Prethodni me je nagnao da razmišljanje, pa sam te svoje misli preneo u ovaj blog post. VIše je u pitanju samo-reflektovanje, ali ko zna, možda nekom bude i korisno.

Naleteh na ovaj tekst Julien Smitha juče i oduševih se jednostavnim, a tako istinitim savetima. Sa jednim ili dva se ne slažem, a neke bih možda malo preformulisao, ali onako u celini sjajni saveti. Baš sam se zamislio kod nekoliko i rešio da probam da poradim na njima, kad već nisam ranije.

Ako znamo da živimo u vremenu “Talentizma”, važnost kvalitetnog razvoja ljudi, ili još bolje kvalitetnog sveukupnog bavljenja ljudima, je u stalnom porastu. A kad sam već kod talentizma – ako znamo da živimo u vremenu kada sve oko nas poprima “social” iliti društvenu komponentu, i kada sve postaje povezano, jako je važno taj “social” faktor uključiti u svaki deo procesa bavljenja ljudima.

Još jedan post na temu edukacije.
Još jedan krik protivu obrazovnog sistema.