Iskreno ne razumem u čemu je problem sa ovim pismom, pa su ga B92 i Mondo povukli, pa ga prenosim i na ovom blogu, u znak solidarnosti, kao znak da cenzura nije dobrodošla u društvu 21. veka, ali i kao test – da vidim kako izgleda zahtev za povlačenje teksta i od koga bi eventualno stigao. Unapred mu se radujem.
Poslodavci, vreme je za buđenje!
Bio sam predavač na AIESEC-ovoj Konferenciji novih lidera 2013. Snimak, slajdovi i par komentara u tekstu…
Šta sve čini promenu? Na koji način menjamo društvo?
Primećujete li kako se, u poslednje vreme, menja “narativ” i kako okruženje u kojem živimo postaje… pa… drugačije?
Baš me muči to.
Tačno mi došlo danas da uzmem kofer i preselim se u Ontario. Doduše, ne zbog Nijagarinih vodopada.
Uvek sam se pitao šta je u stvari sekta? Malo, malo, pa se pojavi naslov u novinama, ili neko prozove nekoga da je “sektaš”, ili neko jednostavno zaključi “ma pusti, to je sekta”. Uglavnom ignorišem takve napise, ali danas sam shvatio da ne smem samo ignorisati ono što ne znam, naročito kad je u pitanje nešto što je, koliko vidim, toliko zastupljeno u mojoj blizini. I potencijalno opasno.
Ne mislim na Dačića, iako je i on deo priče. Govorim o ivici odustajanja, granici koju u nekom trenutku pređeš i izgubiš potpuno veru u bolje sutra. U Srbiji i regionu, naravno.
I pokušavam da skontam gde je ta ivica, kako prepoznati da si na ivici, te da li je neminovno preći je.
Šta znamo o mladim ljudima u Kosovskoj Mitrovici? Ovaj dokumentarac pomaže da ih razumemo.
Hvala ministru Obradoviću, profesorki Dragićević i profesoru Kociću ovom trenutku. No, da li ćemo iskoristiti trenutak?