Svi konzumiramo razne vrste medija i vesti svakog dana. Čitamo, slušamo, gledamo. I skoro svakog dana, bar ljudi sa kojima provodim vreme i ja, naletimo na poneku “neverovatnu” vest, naslov, komentar, i komentarišemo i pitamo se ko to piše, ko dozvoljava da se to objavi i ko bre to čita? Puno ljudi na tviteru komentariše te vesti takođe.
Početkom avgusta, 4. tačnije, se u jednom danu pojavilo brdo takvih vesti, ali jedna nas je baš frapirala:
Kome ovo može da padne na pamet da napiše, kome da odobri, a kome da objavi? I ko to pročita, a da ne opsuje Telegraf i uređivačku politiku ovog portala?
Kako je nekoliko nas ovo objavilo na tviteru uz čuđenje, nevericu i kakve sve ne komentare o dnu novinarstva u Srbiji (a o čemu pričamo već neko vreme, ili bar ljudi koje ja pratim na tviteru), palo mi na pamet da bi valjalo sačuvati sve te “bisere srpskog novinarstva”, kako ne bismo zaboravili te briljantne momente s početka 21. veka, pa sam to i predložio na tviteru. Ideja naišla na odobravanje, pa sam na brzaka otvorio tumblr blog, nazvao ga, sarkastično, “Uredništvo”, instalirao aplikaciju kojom za nekoliko sekundi mogu da uradim print-screen, dodam komentar i objavim “vest”, i eto akcije.
Ništa SEO optimizacija, ništa linkovi prema medijima i vestima. Samo sličice “vesti”.
U narednih par dana, blogu se priključilo još nekoliko ljudi, a još bar 10 je počelo da šalje “vesti” na koje nalete, a koje odgovaraju opisu ovog bloga, koji inače stoji na homepage-u i kaže “Omaž veličanstvenom novinarstvu u Srba. Da ostanu upamćeni trenuci doticanja dna and beyond”. Neke od primljenih vesti smo objavili, neke nismo jer su ili bili duplikati, ili nisu odgovarali, ili su sa sajtova klasičnih tabloida, pa se ne uklapaju.
Dakle – blog je nastao kao reakcija na vesti kojima smo bombardovani svakog dana. Kao reakcija na sve ono što nam se ne sviđa u medijima. Nekada je to glup naslov, nekada glupo napisana ili obrađena vest, nekada smešna igra rečima, nekada moral i etika. Uostalom, pogledajte i sami neke od 77 postova objavljenih za 2 nedelje od starta ovog bloga (sa Aloa, B92, Blica, Pulsa, Pressa, Smedia, Telegrafa, Kurira, Danasa, Bete…). Po komentarima na vesti možete videti i da je ceo blog vrlo subjektivan, da nema velikih poruka “promenićemo svet” ili bilo šta slično. Nije ni “projekat”, kako ga mnogi nazvaše ovih dana. Da, u “redakciji” imamo i novinare, i blogere, i aktiviste, i verovatno bismo mogli da se uozbiljimo, registrujemo NGO i nađemo finansiranje za kreiranje ozbiljnije platforme za analizu vesti i medija u Srbiji, ali nam to nije bila ideja. Niti je sada. Bar meni.
Ceo blog je samo reakcija. I to se, očigledno, svidelo velikom broju ljudi, pa dobismo brdo tvitova i poruka podrške. Zezao sam se na tviteru da ćemo morati nekoga da zaposlimo full time, jer sve više ljudi šalje vesti – a treba to obraditi, pročitati… 🙂
Bilo je i par kritika, naravno, i to upravo zbog subjektivnosti objava – pojavi se neko sa drugačijim mišljenjem, objasnimo da mi nismo NUNS, UNS, ili ko već može da objektivno sagleda da li je nešto trash ili ne, i sve cool. Neki dobri ljudi su nas čak i učili kako da analiziramo i prepoznamo dobro osmišljenu naslovnu stranicu, a koja sadrži vrlo bitne, a verovatno i namerne greške i sl.
Na tviter nalogu @Urednistvo smo vrlo brzo dobili dosta pratilaca, među kojima i dobar deo medija čije smo “vesti” objavljivali na blogu. Niko od njih nas nije kontaktirao, ni da nas pohvali, ni da nas kritikuje. Jedini kontakt te vrste su ostvarili ljudi koji rade u Telegrafu, i to njih trojica iz samog Telegrafa i dodatno potpredsednik InternetGroup, koja stoji iza Telegrafa. Konkretno, svakog dana je neko drugi pitao ko stoji iza Uredništva i “koji nam je”.
Iako je više nas iza Uredništva, i iako je Uredništvo pokrenuto javno, na tviteru, preuzeo sam potpuno odgovornost za start i vođenje bloga i to objašnjavao iz dana u dan, istoj ekipi ljudi (ostavljam mogućnost da stvarno niko od njih nije u tih par dana znao da sam to ja, tj. da nisu komunicirali i pričali na temu, ali… budimo realni… :)).
Pokazalo se odličnim to što nikoga drugog nisam imenovao (iako je puno ljudi uključenih u objave pomenuto u samim objavama na blogu i tviteru kroz /thx to @…), jer da jesam, i oni bi verovatno bili pritiskani, a onda i šikanirani.
Šta se desilo?
Desilo se ubistvo i samoubistvo u Nišu, i samoubistvo dečaka u Zemunu. Puno medija je, saznaću kasnije, iskoristilo svoje legalno pravo da objavi puna imena i prezimena poginulih, gde su i 16-godišnja devojčica i 15-godišnji dečak, ali i njihove fotke.
Nekoliko nas je to primetilo na Telegrafu i Kuriru, a onda i na Alou, Blicu, Novostima. Sve smo objavili, baš iz razloga što je tema jako ozbiljna, a svi oni su to objavili uglavnom na homepage-u, kao udarnu vest. Legalno, kao što rekoh, ali ružno. Bez trunke empatije prema porodici i prijateljima poginulih, bez osećaja za dostojanstvo, ni svoje ni tuđe. I da, ovo jeste subjektivno mišljenje Nikole Jovanovića, bez provere etičkog kodeksa novinara, zakona ili pravilnika. Samo moje mišljenje i stav da porodice i prijatelje poginulih treba ostaviti na miru, da žale za svojim rođacima i prijateljima. Imena i fotke stradalih su, po mom mišljenju, bruka i sramota za sve te medije, i borba za lajk ili RT više, ili prodati primerak više. O “analizi” očinske ljubavi da i ne pričam. Ne vidim drugi razlog da neko to objavi, zaista. Kontam da u raznim medijima ima i raznih “novinara”, ali neko treba i da odobri tu vest, zar ne?
Elem, malo nakon tih objava, dobijam par poruka od Telegrafovaca, bude i kratka rasprava sa novinarkom koja nas ubeđuje da je skroz OK objavljivati imena i fotke, čak da je to poželjno “jer se time odaje počast” i sl. A onda, spektakl. Dobijam seriju pretećih i uvredljivih poruka od pomoćnika glavnog urednika Telegrafa – Aleksandra Jovanovića, na tviteru @SirOliverrr (obratite pažnju na vreme u tvitovima, kako biste ispratili tok pretnji):
Nakon ove serije pretnji, gospodin Aleksandar Jovanović je pobrisao tvitove, a ja sam ove print-screen-ove poslao preko tvitera i tražio mišljenje od više ljudi – advokata, novinara, ljudi koji stoje iza InternetGroup-a i Comtrade-a.
Javilo se puno ljudi na tviteru, facebooku i blogovima (Mahlat, Organ Vlasti, Ivana Ćirković, Piskaralo, Nenad Milosavljević…), ali i telefonom i SMSom. Nudili svaku vrstu pomoći – od pravne do toga da me prate na i sa posla 🙂
Dobio sam i kritike – kako, otprilike, ne mogu da me shvate ozbiljno jer nisam pravi novinar, da ne razumem ja to. Jer valjda samo novinari smeju da kritikuju jedni druge… Niko drugi ne sme da oceni da je neka vest dobra ili glupa.
Onda sam dobio sam i važno objašnjenje da, iako je Aleksandar pobrisao tvitove, postoji dobra osnova za krivičnu tužbu, jer je cela konverzacija bila javna, a postoje i svedoci.
Od kako je neko to i napisao na tviteru (da imam pravo da tužim), dobio sam i nekoliko poruka da je Jovanović to pisao sa ličnog naloga, a ne sa Telegrafovog, i to ne u radno vreme, pa da “imam u vidu” kad pišem na blogu (prethodno sam najavio blog post na temu). Isto kao što su oni kontakti pre ove ujdurme imali za cilj da me navedu da pazim šta pišem kad je u pitanju Telegraf, tako su i ove poruke imale za cilj da me navedu da pišem o ličnom sukobu, a ne o Telegrafu.
Drugi su mi pisali na FBu. Na žalost, nisam uradio print-screen-ove Istokovih postova kod mene na Facebook wallu pre nego ih je obrisao, a u kojima mi je objašnjavao da sam ja izazvao tu reakciju jer sam napisao nešto glupo (kao, on kad napiše nešto glupo na blogu, on prizna grešku). Tu misli na to da li je po zakonu objaviti imena i fotke ili ne.
E pa, gospodo, nije tako.
Isto kao i kod objava na Uredništvo blogu, i ovde ponavljam – baš me briga šta je pravno tačno, a šta ne. Šta mogu da dokažem na sudu, a šta ne. Znate zašto? Jer me sud ne zanima. Nemam potrebu da obraćam pažnju da li je on, dok tvita sa svog ličnog naloga, samo Aleksandar Jovanović, ili pomoćnik urednika Telegrafa, i da li radi od 9-17h. Možda sam slep, ali mislim da Telegraf objavljuje postove i posle 17h? A i bez toga – to i nije bila prva komunikacija, i svi znamo da je on Telegrafovac i da je zato i reagovao. Kao i @pavlesav, ali bez pretnji.
I baš me briga da li je bio pijan ili ne.
I upravo zato tužbe neće ni biti, bar ne za sada. Ne zanima me sve to. Razumem da će mnoge to razočarati, ali ne mogu, stvarno. Ja volim da se borim sa vetrenjačama, mislim da je to važno, ali protiv onih koje ja odaberem i koje su mi važnije (edukacija, obrazovanje, preduzetništvo su teme koje me najviše zanimaju).
Oprostite mi što nisam pravi Don Kihot, iako sam od mnogih dobio poruke u kojima Uredništvo poistovećuju sa borbom protiv vetrenjača (zanimljivo, pre samo nedelju dana sam dobio nacrt logoa za PećkoPivo blog od drugara :)).
Ovo – ovo nije moja borba, bar ne preko suda i tužbi.
Ni u najluđim snovima nisam mislio da će, 2 nedelje nakon starta bloga, ovo da se desi. Kad kažem ovo, ne mislim na pretnje (to uopšte nisam mislio, niti planirao, jer stvarno mislim da ne zaslužujem to), već mislim na ono što je izazvalo, a to je da pričamo o etici i moralu, o stanju medija u našem društvu, i o samom društvu. Desilo se i da se jedna osoba inspirisala da piše predlog izmena zakona. Sjajno, zar ne? I mladi su se oglasili kroz Krovnu organizaciju mladih Srbije. Lepo, hvala, nadam se da neće na tome ostati.
Nemam pojma, valjda nisam očekivao ni da ćemo imati 77 postova za 2 nedelje, i da će blog da skrene pažnju toliko brzo.
Da se razumemo – možda ništa od cele priče ne bude, možda zaboravimo na sve već sutra (Telegraf dobije svoj publicitet, a ja se dodatno razočaram i izgubim bitku koju nisam ni želeo), ali makar će ostati ovaj blog post (i svi oni koje sam gore nabrojao), sa ovim pretnjama i objašnjenjem kako je do toga došlo, pa možda neki student žurnalistike nekad pročita ovaj slučaj i nauči nešto. A možda i neko relevantan u raznim medijima pročita, pa odluči da nešto promeni u uređivačkoj politici.
A ja i dalje čekam da se oglasi neki medij. Da se oglase NUNS i UNS i ostale skraćenice koje javno (i opravdano) kritikuju kad neko napada novinare. Da vidim da li će sada da se oglase, kad novinari prete, i to vrlo jasno i konkretno, svojim čitaocima.
Budite slobodni da svoje mišljenje iskažete u komentarima…
Sinoć sam sve ispratila. Ono što mogu da kažem jeste da je takvo ponašanje nedopustivo, naročito ne od strane novinara. Zašto “naročito ne od novinara”?
Zato što novinari na neki način i pomažu kreiranju javnog mnjenja… Nije ni ljudski…
Ubeđena sam da je ovime naneta i šteta Telegrafu.
Na mreži ne predstavljamo samo sebe, već i firmu/brend za koji radimo.
U 21. veku od ponašanja pojedinca na mreži zavisi mnogo toga, pa i njegov posao (svedoci smo da su neki ljudi dobili otkaz ili nisu dobili zaposlenje zbog neprimerenog ponašanja na FB-u, TW-u….). I nismo mi to izmislili – tako je dugo već u svetu (što ne znači da je to dobro, ali je fakat da se dešava).
Moramo svi obratiti pažnju na ponašanje. Možda na netu ne znamo ko je iza nick-ova, ali zasigurno jesu ljudi. Prema osobi bi se trebalo ponašati na društveno prihvatljiv način. Pretnje to nisu.
U vezi sa objavljivanjem imena žrtava (naročito kad su u pitanju deca), imam ozbiljan problem. Još bljutavije je objavljivanje slika…
Ako ti nešto znači, imaš moju punu podršku…
Keep up the good work!
meni se samo plače u kakvoj državi živimo i ne mogu ništa pametno da ti kažem
Niko slobodan da komentariše…
Pa evo ja ću 🙂 Najpre, Zakon je nedorečen (koliko ja znam) o objavljivanju fotografija i inicijala žrtava, konkretniji je kada su u pitanju deca maloletni delikventni i sl. ALI postoji nešto što se zove KODEKS novinar Srbije a čiji članovi 4. i 5. glase ovako:
Novinaru je zabranjeno da koristi neprimerene, uznemiravajuće,
pornografske i sve druge sadržaje koji mogu imati štetan uticaj na
decu.
4. Novinaru je zabranjeno da koristi neprimerene, uznemiravajuće,
pornografske i sve druge sadržaje koji mogu imati štetan uticaj na
decu.
5. Novinar je dužan da poštuje i štiti prava i dostojanstvo dece,
žrtava zločina, osoba sa hendikepom i drugih ugroženih grupa
Novinari vrlo dobro znaju šta smeju a šta ne, i svesno se krše pravila? Zašto? Zbog čitanosti – takve stvari UVEK privlače ljude, osim seksa, nasilje najbolje prodaje. Koga zanima, može da pogleda UNICEF-ov izveštaj o tome u kom konteksu se masovno pominju deca u našim medijima – od zloupotrebe, preko stereotipa i kršenja prava dece. http://www.unicef.org/serbia/FINAL_Deca_u_medijskom_ogledalu%282%29.pdf
Kad se “zanemari” to što se takvim postupanjem krši novinarska etika, a to rade manje ili više svi mediji, ostaje čijenica da svaki novinar mora da bude svestan posledica svog rada. On po Kodeksu može da odbije da uradi novinarski zadatak koji nije po tom Kodeksu, no u kakvoj zemlji živimo ne bih na to mnogo računala. Ali, on je i dalje odgovoran za sve što javno izrekne/napiše/uradi. I to ne menja činjenica da li je to uradio sa svog ličnog naloga ili ne. Ovim je Aleksandar sasvim sigurno naneo štetu Telegrafu.
O tome sam već sve rekla šta sam mislila kod sebe na blogu, pa da ne davim, samo da se okrenem na Uredništvo: ja sam pozdravila takvu akciju, jer smatram da nas treba kritikovati, i to žešće. Naravno da nisi uvek objektivan, i da ne kapirate uvek da naslovi nekada moraju da budu i provokativni, da se u brzini dešavaju greške, prolaze loši tekstovi.
Ali uredništvo nije zbog toga manje vredno, naprotiv, svako ko zaista voli novinarstvo i želi mu dobro, trebalo bi da se zamisli nad naslovima koji su tamo.
bravo, koleginice
Neki ljudi se ponasaju kao da im niko nista ne moze, a skoro da je i tako. Postoje klanovi u svim sferama poslovanja i ako nisi unutar njih ne mozes nista. Voleo bih da ipak ovakvo ponasanje ne prodje nekaznjeno na bilo koji nacin, ali moram da te razocaram da ce verovatno sve ostati isto, jer zivimo u drzavi koja to sve podrzava. Inace svaka cast na hrabrosti i sve sto si napisao je istina.
Hvala ti sto si ovo napisao da se sacuva ova bruka i sramota … i nasi uticajni uvlakaci koji toliko forsiraju taj portal
ne na vetrenjače, jurišati na ljude. ljude, pa makar ih takvima činila njihova radna mesta, uticaji ili pozicije. jer, nisu zajedno pili zamenik urednika i uticajni tviteraš, neko je nosio te identitete. e, pa na te identitete jurišati.
Možda bi i bilo vredno dužeg komentara da Telegraf smatram ičim relevantnim medijem. Vidim ga kao Tviter glasilo 🙁
Ja sam jedan od onih ljudi kojima je iskreno žao što ne želiš da isteraš priču do kraja. Iako te u potpunosti razumem, mislim da je ovo idealan primer da se i novinarima pokaže da nisu iznad ljudi koji ih čitaju, i da svi oni moraju biti podložni kritici javnosti. Prvo i osnovno, iz sve katastrofalnijih tekstova i naslova vređaju inteligenciju čitalaca, a drugo, vređaju činovnike samog teksta i njihove porodice. Koliko god bilo surovo tržište, i svi oni morali senzacionalizmom da se bore za svoj udeo, bilo bi ljudski da pre pisanja svakog teksta postave sebe u situaciju osobe o kojoj pišu, i u poziciju njihovih bližnjih. Tek onda tekst treba napisati i objaviti.
on je pojedinac, takav kakav je, tabloidni novinar, njegova odgovornost i to sta ce uraditi po ovom pitanju su jedan nivo. drugi, mnogo vazniji, je sta ce nakon svega uraditi njegov poslodavac.
nisssssssssta
Nije ni “projekat”, kako ga mnogi nazvaše ovih dana. Da, u “redakciji” imamo i novinare, i blogere, i aktiviste, i verovatno bismo mogli da se uozbiljimo, registrujemo NGO i nađemo finansiranje za kreiranje ozbiljnije platforme za analiz
u vesti i medija u Srbiji, ali nam to nije bila ideja.”-Mogla bi da bude, “sloboda stampe” nije “sloboda za biti maliciozan, bizaran..” Zdrava platforma svakako..Mislim da je tvoja ili Vasa reakcija ipak akcija koja zahteva zdravu reakciju.A ovo sto si nazvao njihovom “reakcijom” je samo dokaz sopstvenog dna,njoj akcija nije prethodila.”Uticajnost”,neko je skoro upotrebio interesantan termin- mentalna dioptrija, ogromna im je i nelečiva nažalost.Meni se ovaj vetar dopada,jako!!
S jedne strane, razumem te i nije svejedno pročitati takve reči upućene tebi.
S druge strane – sam si kriv.
Ljadžos koji ti je pretio očigledno uposlenje već godinama može da nadje samo u toj urbano-prostačkoj niši, negde izmedju Skandala i valjanja po velikom bratu, do ovog fensi elektronskog glasila koje im hrani porodice i odaziva se na http://www.telegraf.rs.
Tehnički veoma lepo uradjen sajt, a sadržaj… jebiga.
BTW, jedna druga sportistkinja na sličan je način ocenjena:
http://www.telegraf.rs/sport/284226-ruskinja-mozda-ne-igra-najbolji-tenis-ali-ima-sise-za-medalju-foto
To im je prosto stil i forma, a ti kao kritičar nema šta da ulaziš u raspravu sa njima, jer im je poslovni model da prodaju lepo upakovano smeće i to (možda) uspešno i čine i narod i oglašivači to vole. Moderni umetnici se pokenjaju i naprave od toga instalaciju, ali to je i dalje samo fekalija.
S treće, a verovatno najbitnije strane, očigledno ste se zbližili svi zajedno “na jebi si mater”, pa ste tako i počeli da komunicirate javno. I sad je od toga ispao skandal. Ovo brisanje i pomirenja i sl. samo pokazuje besmisao “uticaja”, nezrelost i kakvo pozersko okruženje ovde vlada.
Ako si ozbiljan oko ovoga, ti samo prenosi i dalje.
E-novine to isto rade već 58.epizodu (http://www.e-novine.com/entertainment/entertainment-tema/69917-Srbi-strahu-svetog-drveta.html) i ne vidim da im neko zamera javno. Ili ih boli dupe, što je još bolje.
Nemaš uopšte potrebu da se sa tom uticajnom ekipom raspravljaš, niti će oni promeniti svoj stav zbog tebe.
Kapiram o čemu pričaš kada spominješ ekipe i to, ali moraš da shvatiš – ja tog čoveka ne poznajem. Nikada nismo komunicirali, niti se upoznali. Na mom ličnom nalogu blokiran odavno jer me nervira vulgaran način izražavanja koji on ima.
To kako je po vama on sam kriv, ista je logika kao ono “nosila je kratku suknju, pa je zato silovana”. Taj blog je obuhvatao sve medije, koliko sam shvatila, dakle, nije se kačio ni na koga posebno.
Jovana-pogrešno ste me shvatili. Mislim da je “kriv” što je ulazio u bilo kakvu raspravu uličarskog nivoa sa bilo kim. A za blog “Urednik” ima moju potpunu podršku.
Sad sam pročitala šta se sve desilo kada je Nikola napravio ovaj blog i baš sam se iznervirala. Pre neki dan mi se smučilo kada sam čitala tekst koji je po formi bio “direktan prenos” sahrane dvojice poginulih oficira, stvarno sam se ježila dok sam čitala tekst, bilo me sramota da ga čitam…Posle sam na tviteru objavila nekoliko tvitova o krizi novinarstva u Srbiji, jer novinar nije i ne sme da bude narikača i da podilazi onom sloju društva koje bi uživalo da gleda “rialiti program- sahrana 24 h “. Vesti ili izveštaji sa takvih događaja pre svega bi trebalo da sadrže osnovne informacije o događaju, koje daju odgovor na ona osnovna pitanja: gde, kada, kako i zašto. To se uči na prvim časovima novinarstva, ali ono ljudsko i moralno u nama, ona mera čovečnosti nam jasno govori u šta se ne dira. Izgleda da oni koji nemaju tu meru, danas slobodno pišu šta i kako žele i ne smemo ni da se bunimo protiv toga. Izvinite ja dajem svoj novac za te novine i ne želim da čitam izveštaje sa sahrana, s neveštim opisima emocionalnih stanja članova porodice preminulog.Ne želim ni da čitam sportske članke s pompeznim naslovima koji su toliko izlizani i prevaziđeni, ne želim da čitam računicu koliko košta opremanje đaka prvaka, koliko košta matura, koliko košta ajvar i pečena paprika s prizvukom katastrofičnosti: “ovako nikad nije bilo”. To nije novinarstvo, to je ona rubrika: pijačni barometar. I šta? Ne smem da kažem da mi se to ne sviđa, jer tamo neko hrani svoju porodicu svojim perom? Sve u svemu, Nikola, ti sad nekako prerastaš u heroja, bez namere, jer zamisli, ti si se usudio da kažeš: ” Car je go!” Ovde je izgleda svaki čovek heroj koji izusti svoje mišljenje, čak i kada nema nameru da od toga pravi neku halabuku, ovde je i obična opservacija sumnjiva jer se odma neko zapita čiji si plaćenik. Ideja ti je bila super, ali se nekom učinilo da si pritisnuo neko opasno dugmence. Želim ti sve najbolje.
Jedini problem je što ste vi gospodjo u manjini, što publika, svesno ili nesvesno baš to želi da čita: seks u svim oblicima, i nasilje, što brutalnije, to je publici lakše da preživi sopstveni čemer. Grozno, ali tako. I dokle god je tako mediji će prolaziti mimo zakona, neće ih zanimati Kodeks, teraće po svom. 🙁
Htela sam da dodam i to, da je ovde najbolje lično mišljenje iznositi pod lažnim imenom i identitetom pokojnika, jer onda šta god da kažeš izgleda da nema veze, jer em si pokojni, em ne postojiš…Samo da budeš dovoljno pametan da tom lažnom identitetu ne daš lik stvarno pokojne osobe. O ovome sam pisala u jednom tekstu , koji nisam objavila na svom blogu, jer mi se učinilo da je pametnije da gledam svoja posla…
Nikola, svaka čast. Malo je potrebno da bi neki pokazali svoje pravo lice. Nemaš razloga za brigu, to su sve sitne ribe, miševi.
Noam Čomski je to lepo definisao: http://beleznica.wordpress.com/2011/11/10/noam-comski-deset-strategija-manipulacije-stanovnistvom/
Glupost je neuništiva. A ponekad može da posluži i svojoj svrsi.
Ako ti nešto znači imaš moju punu podršku za metod kojima pokušavaš plebs da istrgneš iz mentalnog mulja u kojem se trenutno nalazi. Ako ti treba neka pomoć slobodno se javi, na moju žalost neke od učesnika znam u RL veruj mi manji su od makovog zrna i teški i veoma nepotrebni kenjatori. Jedino možeš imati problem jer se radi o tkz.”ekipama”. Veruj mi ovakvo spinovanje od većine mejnstrim medija u SRB uopšte nije slučajno, sve se to radi organizovano i smišljeno uz veoma jaku podršku “bitnih” iz jebem li ga kojih razloga. Sve u svemu mora neko i plebs malo zdravim da čuva 🙂 samo napred.Udario si na sodomu i gomoru, ni lektora nemaju 😉
Problem “Telegrafa” nisu sumanuta piskarala, nego oni kojima takva piskarala trebaju. Nisam ispratila ovaj „duel“, a sve do večeras propustila sam i nalog @Urednistvo. Tja, ne može se biti 24h na društvenim mrežama. Tako mi promakne ko zna koliko toga iz sfere interesovanja. Tih dana, pak, mene su zaintrigirali tzv. domaći gurui Interneta koji suptilno promovišu kvazi medijske portale („Telegraf“, „Trojka“…); proturanjem forme. Njihova „suptilnost“, pritom, nije za suptilnog čitaoca. Nekako je tužna. Imam utisak da, kada njihovu sujetu (i investiciju u projekat) ne zadovolji dovoljan broj pohvala i oduševljenja, smišljaju kako bi „spustili“ onima koji su se kritički postavili prema tom silovanju intelekta. Tako nastaju njihovi periodični hejtovi „hejtera“, kukavički nenaslovljeni nikom. Ko to malo duže prati, lako će ih provaliti. Btw, njihove ambicije nisu male – žele da konkurišu klasičnim medijima i da primerom pokažu šta je to Internet novinarstvo. Ako su im ovo primeri, onda je to samo poraz Internet novinarstva, hibridnih medija, ili kako ih god nazivali. Nema tu ništa revolucionarno, sem par konekcija ka društvenim mrežama, u čemu sve manje zaostaju i online izdanja klasičnih takmaca.
Kad bi neko uradio anketu “Ko najgluplje troši dragocjeno vrijeme na planeti” mislim da bi to bili “profesionalni” Twiteraši.
Zamisli kako je lijepo gledat cijeli dan i noć ko je kome šta reko (zaboga jesu li nas tako vaspitali kući)?, a tek kako bi izgledala današnja verzija filma Balkanski špijun?
Zar ne vidiš da radiš isto što i oni, samo što će u nekim novinama koje ti smatraš ispravnim ispod neke slike stojat tvoje ime, a sadržaj opet neka bljuvotina i to kako kom novinaru odgovara.
Čovjek je napiso mnogo ružnih riječi, a ti pun patetike i nekog sitnog izazivanja da što više izvučeš od njega i lupiš print screen: “Evo ljudi meni se prijeti”.
Kad udješ u nešto idi do kraja jer onda sve ima svoj smisao, a tebi su bitniji podaci sa google analitiksa koliko je bilo postova i posjeta za 24 sata nego cijela priča u koju si ušo i izašo prije nego se išta desilo. (klasično twiteraški).
Svijet diktira pravila, a naš narod se trudi da to kopira što bolje može.
Ne zamjeri što na ovim mojim riječima, a Telegraf nisam znao ni da postoji:)
pozdrav iz Budve
Krajnje nedopustivo predstavljlanje portala telegraf.rs kroz bahato ponašanje njihovog novinara.
Redovni sam čitalac rubrike Hi-Tech i da vam kažem, iskreno, od danas su na delete sa dnevne liste čitanja dok se javno ne oglase povodom ovog slučaja.
Očekujem u najmanju ruku javno izvinjenje Nikoli.
@PeckoPivo izvanredan blog. I ja sam juce ceo dan trazio da se po ovom pitanju oglase novinarska udruzenja. Ta ista udruzenja traze zastitu za svoje novinare kada su napadnuti i ja to podrzavama. Ali zato trzim i da se oglase povodom ispada pomocnika glavnog urednika Telegrafa.
Tebi puna podrska kao prvo za Urednistvo a potom i za borbu protiv bahatosti, i nemorala i nedostatka etike. U ovoj borbi imas moju punu podrsku u svakom momentu.
Mogu li nešto da kažem?
Ja dobijam SVAKODNEVNO na Tviteru ovakve pretnje kao što si ti dobio i printscreenovao. Kreću se od sitnih uvreda, do detaljnih opisa moje smrti u najstrašnijim mukama. I nikada mi nije palo na pamet da odreagujem, da dižem frku… čitam Tviter po ceo dan i prolazim pored takvih tvitova bez emocije, ponekad pošaljem nekom od tih ljudi neki smajli.
I mene je nedavno na Tviteru vređao zamenik urednika jednog medija… medija koji je mnogo veći od Telegrafa… da, mogao sam sve to da printscreenujem i da dignem frku, da pokažem to svima i da zovem Helsinški odbor za ljudska prava i kuda ide naše novinarstvo i ju ju u kakvoj državi živimo i zbog ovakvih ljudi Srbija je tu gde jeste i ceo taj narativ… ali nisam to uradio. Sredio sam sve sa čovekom u privatnim porukama.
U svakom slučaju, blog ti je bio odličan, sve do momenta kad si krenuo da pričaš kako nije u redu objavljivati fotografije nastradalih maloletnika. Pričao sam sa mnogim novinarima koji su mi rekli da je to praksa iz poštovanja prema nastradalom, kako bi što duže bio zapamćen na ovom svetu. I zavisi od slučaja do slučaja. Dakle, pogrešio si. To što se tebi lično nešto ne sviđa, to je drugo… Zatim su novinari pokušali da ti objasne da nisi u pravu, ali ti si onda terao inat… i na kraju je pijani Sale napisao sve ono što je napisao (što nikako ne odobravam, naravno)
U nastavku, PRIMERI GDE JE U MEDIJIMA PUNO IME I SLIKA MALOLETNE ŽRTVE.
http://www.dailymail.co.uk/news/article-2105210/Ashley-Long-14-dies-horrific-accident-inhaling-helium-party.html
http://www.suntimes.com/news/13249160-418/16-year-old-girl-killed-among-5-dead-28-shot.html
http://www.dailymail.co.uk/news/article-2155578/Jasmine-Diaz-Frankie-Hernandez-Crazy-Bronx-woman-mows-toyboy-SUV-killing–smashed-iPhone.html
http://chicago.cbslocal.com/2012/06/24/13-year-old-boy-shot-killed-on-south-side/
http://www.dailymail.co.uk/news/article-2158646/Rosie-Whitaker-15-year-old-died-train-lured-online-world-self-harm-suicide.html
Mislim da je ovo dovoljno linkova… bilo bi dobro da, nevezano za celu ovu priču sa Saletovim Tviter porukama, i ti priznaš da si pogrešio. Ja sam najčešće priznavao kad me isprave za nešto, a par puta sam pokušavao da teram inat i da dokazujem da sam ipak u pravu, i to nikad nije ispalo dobro.
Pozdrav i sve najbolje, zaista
Istok
Prvo, Daily Mail je najveće đubre od tabloida, u globalnim razmerama. Teško da ćeš naći osobu koja išta zna o medijima, koja će Daily Mail nazvati medijem. Drugo, zašto ćutiš na pretnje? Ćutanje i nedizanje frke samo stvara atmosferu u kojoj su pretnje prihvatljive.
I još se pohvališ time da trpiš to sve… wow…
Ne nego ću svaki dan da zovem policiju “Molim vas, pomozite, ovaj hoće da me bije…”
a da ti nije torbica nalupao samare u Mariboru pa sad toliko branis Saleta? Zar te nije taj isti taj sale inzapusavao na svom prvom, sada obrisanom, blogu? Beskicmenjak Istok
jos mu i tepas. Sale, tvoj novi super drugar. Jadno i bedno
Pozivanje na Daily Mail je neosnovano posto je to tabloid koji se ne moze nazvati medijem. Daily Mail se smatra za trash tabloid. Kao drugo svako ima prvo da kaze sta mu se svidja a sta ne i da kritikuje ono sto mu se ne svidja. Ako treba posle svake kritike da razmisljam da li cu dobiti pretnje ili ne…cemu onda svrha slobode govora. PeckoPivo nije licno uvredio doticnog pomocnika glavnog urednika, tako da ispad istog je jos gori. Ja na pretnje necu cutati i insistiracu da se iste javno osude. Ne moze neko da uzme slobodu i pretnjama da pokusa da ucutka slobodu govora ili da odredjuje ko ima pravo ili ne da nesto kritikuje.
“Kodeks novinara Srbije propisuje da je novinar dužan „da poštuje i štiti prava i dostojanstvo dece, žrtava zločina, osoba sa hendikepom i drugih ugroženih grupa.” Obaveza novinara je da izveštavanje o događajima koji uključuju lični bol i šok prilagodi tako da odražava duh saosećanja i diskrecije.” http://www.nuns.rs/info/statements/17425/nuns-kurir-ne-postuje-dostojanstvo-maloletne-zrtve.html
pa ti ne znas? Istok Pavlovic se zvanicno pomirio sa Kurirom. Nisu vise tako strasni, za koju nedelju bice i odlicni. Moguce da je i tu posredovao gospodin Torbica, jos uvek nemam informaciju. Kada nam javi krtica iz Torbicine sekte, objavljujem
Iskreno, ovo je ozbiljno zauzimanje strane, i koliko god ti Sale bio prijatelj, i Pakica as well, budi i malo objektivan. Sale jeste bio pijan, ali nije on neki nepoznati debil sa 20 followera koji te pljuje, već poznata osoba sa reputacijom i uticajem koja mora malo da pripazi na ponašanje onlajn. Pogotovu zbog činjenice da je sve vrlo transparentno i lako prenosivo dalje. U tome je problem.
Složio bih se sa Jovanom, Daily Mail i generalno većina UK medija su jako žuti, i objavljuju svakakva sranja. Ali rekao sam juče i na Twitteru i Telegraf je tabloid, ne treba očekivati sadržaj kao u Agapeu.
naravno da je zauzimanje strana, po nalogu. Info direktno iz Maribora.
Kenjaš istoče…
“blog ti je bio odličan, sve do momenta kad si krenuo da pričaš kako nije u redu objavljivati fotografije nastradalih maloletnika.”
Da je Nikola u pravu kada kritikuje takvu praksu medija, svedoči poslednje vrlo oštro i nedvosmisleno saopštenje NUNS-a o sličnom slučaju, pod nazivom “Kurir ne poštuje dostojanstvo maloletne žrtve”:
http://www.nuns.rs/info/statements/17425/nuns-kurir-ne-postuje-dostojanstvo-maloletne-zrtve.html
A Daily Mail koji ovde navodiš je “conservative tabloid newspaper”, kako navodi Wikipedia, “aimed at the newly literate lower-middle class market resulting from mass education, combining a low retail price with plenty of competitions, prizes and promotional gimmicks” – i to je poznata činjenica na čitavom engleskom govornom području 🙂 Isto važi i za ostale dve publikacije čiji su linkovi ovde predstavljeni kao međunarodni benčmark etičkog novinarstva.
Uostalom, sve i da zakon dozvoljava neukus i zarađivanje na tuđoj tragediji, ne znači da to treba da prođe bez kritike. Tačnije, da bismo stvorili korektan javni diskurs, neprofesionalno novinarstvo treba kritikovati! Dakle, Nikola nije pogrešio.
Otvorene pretnje u javnom prostoru i to od javnih radnika, kao što su urednici medijskih kuća, mogu da prođu nekažnjeno, pa čak i sa eksplicitnim i impicitnim odobravanjem, samo u raspalim društvima i banana republikama. Nikolu ovaj nije samo vređao rečnikom zbog kojeg bi kao javni radnik trebalo da trpi posledice, nego je učino nešto apsolutno nedopustivo i kažnjivo u skladu sa zakonima Srbije – pretio je da će Nikolu fizički prebiti i da će se postarati da on izgubi posao! U uređenom društvu bi dotični siledžija bio tužen sudu i do kraja života bi otplaćivao kompenzaciju Nikoli. Ali budući da smo olupina od društva, taj siledžija je ovde slobodan da bez posledica zagađuje našu javnost i ućutkuje druge nasiljem i pretnjom nasiljem. Što je najgore, on iskaljuje svoju agresiju na ljudima koji prosto pozivaju na etičko ponašanje – i time zastrašuje svakog ko bi i pomislio da ponovo praktikuje slobodu govora i traži etičnost u novinarstvu. Banana državu čine njeni građani. Ljudi poput ovog siledžije i njegovih apologeta.
Ignorisanje takvih pretnji i njihovo sređivanje “privatnim porukama” upravo je čin održavanja društva neuređenim. Pokušajem relativizacije i zataškivanja slučaja, vi podržavate osvedočenog siledžiju da i dalje lično ugožava druge ljude i slobodu govora. A štiti siledžiju samo zato što je nečiji “ortak” je čist nepotizam, indikacija i izvor korupcije – mnogi privilegovani “ortaci” nekažnjeno prebijaju ljude, prete, proneveruju, varaju i guraju ovo društvo dublje u blato.
Tražiti od Nikole da se u ovakvoj situaciji i povodom ovog slučaja izvini siledžiji, ili onima koji eksploatišu tuđe tragedije, je više od poniženja i za njega i za svakog normalnog čoveka kome je stalo do pristojnosti u ovom društvu.
Ili, možda Nikoli ipak treba ispružiti pesnicu u lice i reći: “kazni se”?
Uh!
Ako neko ko vodi online portal čija je namera da bude jedan od vodećih na našem internetu, onda se ni našem onlajn novinarstvu ne piše dobro.
1. Strani mediji koji si naveo su tabloidi, dakle nije primenljivo poređenje.
2. A i da nisu, bitno je NAŠE zakonodavstvo i NAŠ etički novinarski kodeks. U našem zakonu stoji: „maloletnik se ne sme učiniti prepoznatljivim u informaciji koja je podesna da povredi njegovo pravo ili interes“! Objavljivanje slika maloletnika i sličnih stvari sme da se radi SAMO ako je u pitanju interes deteta – recimo dete je nestalo pa da se lakše nadje i sl. stvari… Čak odavno ako si primetio u štampanim medijima mora da se zatamni lice deteta u nekim svakodnenim situacijama i slikama ako se nema izričita dozvola za tu fotku.
3. Da danas, gotovo nijedan štampani ni onlajn medij ne poštuje Etički kodeks. Zato jer ne postoji efikasan mehanizam za kažnjavanje kršenja i zato što se mnogima isplati da krše, jer će imati veću čitanost, veći profit. O Kodeksu ni govora. Da li je IKO od vas koji tripujete da ste veliki novinari i urendici, uopšte razmišljao o pravilima koje krši. Da li zaista shvatate da objavljivanjem takvih fotografija dodatno viktimizujete žrtve, da objavljivanjem kuće u kojoj živi maloletna ta i ta koja je silovana, zaista uništavate nečiji život? Pitam to jer znam stvari iznutra, više od jednom sam kao lešinar išla u kuću u kojoj je neko ubijen ili se ubio da pričam sa porodicom. Najgori posao koji novinar može da radi, ikad. Ali ja sam na to pristala, mogla sam da bacim diktafon i odem. Nemojmo menjati teze, stvari na koje je Nikola ukazivao nisu slučajne omaške, već vrlo namerno “teranje” čitalaca na svoju vodenicu. Seks, golotinja, krv, sise, dupet,a ubistva, što krvoločnije, znate da će to SVI da pogledaju. čak i oni koji se groze. Jer će na momenat da shvate da im i nije tako loše. Koga još zanima neki tamo kodeks koji su UNS i NUNS doneli?
No, to ne znači da tako treba, i lično ću podržati SVAKI projekat koji na to ukazuje.
4. Ne mora da znači da je Nikola u pravu, niti je svemu što je stavio na onaj blog po mom mišljenju mesto. Ima naslova koji su itekako novinarski, iako njemu ili nekom ko nije u novinarstvu izgledaju preterani. Ali niko ne sme čoveku da ospori pravo da komentariše i kritikuje. Tačka.
5. Kao što i drugi mogu da komentarišu i kritikuju to što on radi. Problema ne bi bilo da je “Sale” rekao, e znaš šta ništa mi se ne svidja to što ti radiš, mi to u Telegrafu radimo to zato,zato i zato. End of story. Ovako, pravdanje beslovestkim tabloidima je zamena teza, i to opasna. A pretnje, bilo da su u pijanom stanju, ozbiljne ili ne zaslužuju sankciju. Time što ti pretnje tebi nisi prijavio znači da ili ne shvataš ozbiljno posao kojeg si se prihvatio ili je to i tvoj manir ponašanja.
Videla sam da se Aleksandar izvinio, i to je o.k., da ne ulazim u način koji je to uradio (nije propustio da svima opet soli pamet) i saglasna sam da je Nikola trebalo da reaguje na to izvinjenje. Kako, to je njegova stvar. Smatram i da je trebalo da podnese tužbu, ali to je takodje njegova stvar.
Ne znam čemu tolika priča oko novinarskog kodeksa. Problem nije u tome da li je Nikola u pravu ili ne, već u tome da mu je neka baraba, koja pritom slučajno radi kao novinar, pretila mafijaškim rečnikom – batinama, slanjem ekipe, znam gde radiš, ostaćeš bez posla, ne znaš ti ko sam ja… Sve i da je Nikola skroz bio i u krivu, a nije, naprotiv, ono što je ta baraba uradila je krivično delo. Svaka druga priča, osim pozivanja da ta baraba odgovara za pretnje, skretanje je sa teme i razvodnjavanje njegove odgovornosti.
ne zaboravimo da prete i zastitnici te barabe, daleko suptilnije, ovi internet autoriteti koji mu porucuju da moze da ugrozi svoju reputaciju pred potencijalnim ili sadasnjim klijentima. Pravo da kazem, ne znam ko je veca baraba tu. Oni se pozivaju na neki hleb i prehranjivanje porodice kada neko radi lose, a zbog svoje sujete bi bez dileme ugrozili Nikolinu egzistenciju.
DAKLE….. i ti se bojis, Istoče….a deluješ tako snažno…auuuuuuuuuuuuuuuuu
Znaš sve 😉
Koliko vidim, čovek je uvideo da je preterao i uputio ti je izvinjenje, a ne videh da si ti bilo šta odgovorio tim povodom. Što navodi na pomisao da tebi ipak više odgovara da glumiš žrtvu i na taj način skupljaš malo medijske pažnje, izazvane njegovim preteranim napadom. A što se tiče naslova tvog bloga – pripazi se i ti tužbe, pre svega Telegrafa, jer teško da bi na sudu mogao da dokažeš da ti je pretio zamenik urednika tog portala, pošto su sve prozivke upućene s njegovog ličnog tviter profila, uz napomenu da ti ih je uputio pod imenom i prezimenom, a ne službeno. Na ovaj način, “namernim izazivanjem štete” tom mediju rizikuješ da ti se cela ova “atenšn trip” priča obije o glavu.
opet pretnje…. ne vredi, izgleda dok se Nikola ne izvini Aleksandru Jovanovicu, lesinari mu nece dati mira. Jos ce ga naterati da propise afirmativni blog o liku i delu Aleksandra Jovanovica. Bljuv.
Nikoli samo podrska.
Čemu pogrešno tumačenje mojih reči? Naravno da dajem podršku onom ko je napadnut, ali u ovom slučaju on zloupotrebljava to za sopstveno promovisanje. Bar tako ispada iz njegovih tvitova, komentara, reakcija. Nikola radi korisnu stvar, izvlači novinarske gluposti, ali radi jednostrano i kao i u slučaju Uredništva, tako i u ovom slučaju samo koristi negativne stvari. Osnovni je red da se na izvinjenje odgovori bilo kako, makar i neprihvatanjem istog. Ponavljam, na Nikolinoj sam strani, ali ovo je moj stav
obije o glavu(?) ni slucajno…a to govedo koje vi nazivate covek je nista manje nego jedno djubre ogavno a kada ga budem sreo ja cu njemu da postavim pitanje kome on to preti, koje je on to mudo. pun je grad dzibera i skorojevica kojima lepo treba jebati sve po spisku.
Nikakvog namernog izazivanja štete sa Nikoline strane nema. Ono se može staviti na teret Aleksandru Jovanoviću, zameniku glavnog urednika Telegrafa, koji je svojim javnim istupom (da, Tviter je javno mesto), naneo štetu ugledu portala.
Ne bi bas rekao da je izvinjenje bilo iskreno. A i ne vidim neki razlog da Nikola radi ovo za samoreklamu kao sto ti kazes. Nikola je dosada u zivotu uradio mnogo korisnih stvari i nikada nije to radio za samoreklamu. Sta treba da radi da cuti kada jedan tzv uticajni ovog naseg drustva preti na jedan divljacki nacin. Usput izvinjenje doslo tek posle nekih 24 sata. Sto se nije izvinio mnogo ranije nego tek kada mu je stavljeno do znanja da je red da se izvini i da je bolje da to uradi. Usput i tviter zajednici se izvinio na arogantan nacin i to tek posle prozivke. I sta sada Nikola treba da mu odgovori…svasta
meni se opet cini da je i dobar deo twitter zajednice arogantan. Oni u stvari kao i petar vukasinovic podrzavaju Aleksandra Jovanovica. Rec nisu rekli o incidentu, ali zato kad se novinarcic izvini, odmah RT, odmah podrska. Pa onda ubedjivanja kako Nikola preteruje??? Pa onda, kao nemoj da se svadjamo, mi smo ekipa….
“Sad ces ti lepo Djuri da se izvines zato sto te je tukao”
Bezobrazni licemeri
teorija da ces proci dobro ako si dupellizac i uvlakac kao petar vuksanovic nije tacna…jer takve ne vole ni oni kojima se uvlacis..a ova sisurina alexandar djubre jovanovic ne zasluzuje ni da se spominje kolika je to sisurina bezobrazna. a naletece on na brata Beng.a (u glavu) posto ima neke zaoszale racune.
Kodeksi, norme, zakoni, postoje da bi se postovali, primenjivali. Novinari imaju posebnu odgovornost. Što se mene tiče, kulminacija je nastala objavljivanjem imena maloletnog dečaka. Pa zar je morala ta brutalnost? Zar je moralo objavljivanje imena i slike nastradale devojčice iz Niša? I onda se ta brutalnost, to odsustvo poštovanja prema žrtvama opravdava. Jedan sam od onih koji je reagovao na pisanje Kurira, 18. avgusta postavio pitanje na njhovom tviter nalogu, ali jos nisam dobio odgovor. Mada, taj odgovor vise mi nije potreban. Cutanjem su sve rekli. I vise od toga. Pretnje, ”dobronamerni” saveti upućeni Nikoli više govore o onima koji to rade. Drago mi je da vidim da Nikola nije usamljen, drago mi je da sam video da je dosta novinara stalo na njegovu stranu. Razloge za pokretanje Web Uredništva Nikola je objasnio u svom postu. Lično, mislim da Web Uredništvo ima i cilj da pruži podršku i ohrabri i onu lepu, profesionalnu stranu novinarstva u Srbiji. Hoću da verujem da u Srbiji postoje novinari kojima je stalo do poštovanja kodeksa, zakona, ljudskih prava. Nikoli i Web uredništvu podrška. Puna podrška. Poruka za one koji su napali (i napadaju) Nikolu i Web uredništvo. Nije teško biti fin.
I, dobro, je l’ Djuro oprostio shto je bio isprovociran da preti? 🙂
Ćao. Slučajno sam videla tvoju objavu vezanu za pretnje misje Jovanovića, i ostala po strani što se tiče komentara, jer nismo prijatelji, ali sam zato na “trojka.rs” ostavila komentar (ne baš lep), na objavu i printskrinove Jovanovićevih pretnji. Ubrzo je objava nestala sa stranice, pa sam ih priupitala gde je i zašto je sklonjena. Obrisano je moje pitanje, a odgovor sam dobila preko poruke. Tu poruku i moj odgovor sam objavila na svom profilu, pa su me “trojkaši “prijavili za ne znam ni ja šta, i fejs je moju objavu obrisao, zabranio mi postovanje 24h i zapretio gašenjem profila, ukoliko dođe do još jedne prijave. Pobigoh zbog pravde :)) u to ime ti šaljem printskrin koji mi je bio na profilu, i odoh s njima u rat, samo dok osmislim kako da sačuvam profil 🙂 http://oi50.tinypic.com/262nl8w.jpg
jbt… ja ne znam kako da odgovorim na ovo uopšte 🙁
kontrola komunikacije kao u Siriji…
ja ne znam kako funkcioniše ta kontrola. prijaviš nešto, obeležiš kao uvredu ili spem, fejs obriše jer nema ko da im prevede šta tu piše, ukoliko kontrolu vrši neko van našeg govornog područja. Veća je bruka ako neko ko priča srpski odobrava brisanje. :)) No, pošto su me naljutili opasno, čim mi odblokiraju nalog, objasniću im ja neke stvari, pa neka prijavljuju do sutra. Bog poživeo duple naloge, koji će biti od koristi. “Pravda za sve Jovanoviće ovog sveta”
Šta te briga, otvori drugi
oooo…svaka ti čast…divno si im sprašila…samo sto su oni glupi za tako intelektualni nivo….
Hej. Naravno, sva podrška za @Uredništvo i slažem se sa, manje-više, 90% komentara ovde, ali moram da priznam da je ono što je mene nateralo da ostavim komentar činjenica da ti ništa nećeš uraditi povodom njegovih pretnji. Da nećeš podići nikakvu optužnicu. Razumem da je to naporna borba, koja iziskuje dosta živaca, ali mislim da je vreme da prestane da se govori o novinarima kao o žrtvama svoje pofesije. Priznajem da je novinarska profesija veoma degradirana, ali baš zbog toga ovakvi primerci treba da budu podvrgnuti javnom ruglu i adekvatno sankcionisani.
Novinarstvo nam i jeste urušeno baš zbog “žutaća” koji poznaju pola estrade, imaju među njima veze i vezice i niko im ne može ništa. Potrebno je, jednom, pokazati da nije tako, i lavina bi mogla da krene.
Kada bi mogla da se uvede zabrana bavljenja novinarstvom, to bi bilo idealno, ali nažalost…
U svakom slučaju, pišem ti ovo iako si jasno istakao da si odluku doneo. Ali htela sam da znaš da bi najsigurnije imao neverovatno veliku podršku ukoliko bi se upustio u tu borbu! 🙂
Sve najbolje!
Nije to moj teren, iskreno… Tu bih izgubio, iako bih dobio, ako me razumeš…
Uredništvo je pokrenulo nešto, po mom mišljenju, lepše i bolje od onoga što bi postigla ta tužba. Sad, recimo, znamo da nas ima puno koji želimo da se mediji ponašaju odgovornije i da postanu kvalitetniji… I priča se na temu i online i offline… I NUNS se javio (iako ne snažno kako bih ja voleo).
I da, ono što je najbitnije – svima ovih dana pričam tu istu priču – važno je da nastavimo da kritikujemo, ali isto tako i da pohvalimo dobru praksu (poslao mi neko link ka vesti na Telegrafu o nekom udesu – nema fotki tela, krvi, imena su inicijali i sl. – sjajno, zar ne? samo da potraje…).
Da, slažem se. Uredništvo je jedna od onih stvari za koju bismo voleli da smo je se baš mi prvi dosetili. Bar je kod mene tako 😉
I potrudiću se da učestvujem u njegovom daljem kreiranju, jer sam manijakalni “čitač” novina. 🙂
I moram samo da dodam da je ono što je mene zabolelo na neki način to što su, kako neko reče, mnogi “novinari” (khm!) stali u odbranu gorepomenutog Jovanovića sa izjavama da su fotografije i imena žrtava zapravo tu zbog neke humane svrhe – pomen njima, nezaboravak ili šta već. Ono što su mene, još davno, na prvoj godini novinarstva naučili SVI profesori, a potom ponavljali i narednih godina, je da se dostojanstvo žrtve mora očuvati, bila ona maloletna ili ne.
Problem je što se tabloidima više isplati da plate kaznu, al podignu tiraž, ako je uopšte i plate.
U svakom slučaju, drago mi je da je ovo makar na ovaj način zabeleženo i obeleženo i nadam se da će Uredništvo svojim radom da promeni makar delić srpskog novinarstva! 🙂
Takodje mislim da bi bilo sjajno i svrsishodno da se navode i primeri dobre prakse, ima ih, samo ne dolaze do izražaja u moru užasa. S jedna strane zaista i razumem medije, naročito online koji su startapovi, i teško će uopšte doći do profita. Činjenica da svi drugi objavljuju imena i fotografije dovodi i one medije koji se dvoume u poziciju da pokleknu, jer, će onda ispasti poslednji i to ima direktan uticaj na tiraž/čitanost, a time i na profit. Da postoje sankcije, i da država iz korena saseca takve stvari, ubedjena sam da vi više medija poštovalo etičke kodekse. Ne opravdavam, samo primećujem.
Ja tu imam jednu dilemu. Možda (ali, stvarno možda, jer nisam načisto), primere dobre prakse treba navesti, ali samo u cilju pokazne vežbe. Ne mislim da bilo koga i bilo šta treba naročito isticati i hvaliti, samo zato što radi u skladu sa minimumom standarda. U tom smislu, isticanje dobrih primera može dobro da dođe, kao privremena mera, dok se taj standard ne ukoreni duboko u svest novinara i medijsku kulturu čitalaca.
ma jok, ni ja ne mislim da svaku dobro napisanu vest treba navesti, već npr. ako se desi da svi pogreše (kao u ovom slučaju), a jedan dobro napiše – onda ga treba pohvaliti, i to upravo iz razloga koji si navela – zbog uspostavljanja standarda.
Generalno gledano, mislim da će sam broj objava na Uredništvu biti dosta dobro merilo da li smo na dobrom putu ili ne.
Moj komentar, iz kojeg će ti biti jasan i moj stav, glasi… prihvati me za prijatelja na fb, a pokusaći u da se učlanim u taj blog, ako uspem da pronadjem…khm, sebe samu na twiteru.
I samo još ovo, za početak…sve dok nam novine budu uredjivali nesvršeni srednješkolci koji su došli pravo iz kafane, gde su konobarisali, sa fudbalskog terena klubova najnižeg ranga, gde su šutirali loptu, iz vulkanizerskih radnji gde su pumpali i krpili gume …..novinarstvo će nam biti tu gde jeste. A nekada…samo pre tri decenije, nisi mogao da postaneć novinar ako nemaš, legalnu naravno, fakultetsku diplomu.
Pingback:I digitalno nasilje je nasilje | PeckoPivo Blog
Pingback:Kultura straha - Pećko Pivo