Bio sam juče na mini okupljanju/druženju/sastanku/tweetupu (ne znam kako bih zvao ovo okupljanje, iskreno) kod novog ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Srđana Verbića, pa rekoh da podelim utiske dok su sveži. Uz to, kao što sam i dogovorio sa ministrom, ovom prilikom delim i nekoliko važnih pitanja na koja će on odgovore dati ili kod mene na blogu, ili na svom blogu, ili na stranicama ministarstva.
Zahtevamo kraj cenzure i početak odgovornosti.
Hajde da ne zavisimo od vlasti i medija da nam ispričaju “istinu”. Pozivamo vas da zajedno sačuvamo što je moguće više priča i materijala sa lica mesta.
Svi smo emotivni vezano za poplave, sve nas “puca” adrenalin, svi smo besni, tužni i uzbuđeni, a mnogi od nas i razočarani – u više sile, Velikog Vođu i nesposobnu ekipu oko njega ili pak u prethodne vlasti što se nisu bavile ovom temom na vreme. Svi bismo da ove poplave prođu što pre, da nestali budu pronađeni živi i zdravi i da bude što manje ljudskih žrtava.
Previše je to emocija, a previše i svakojakih objava svakojakih medija, i previše laka upotreba Share i RT dugmića.
Nakon sjajnog iskustva i oduševljenja Grabarevićima i njihovim električnim triciklom na solarni pogon, put me naveo u Rašku, tačnije selo Milatkoviće kod Raške, gde sam posetio genijalne Simoviće i njihovu solarnu sušaru voća i povrća.
Otkako sam postao preduzetnik drugačije gledam na svet oko sebe, mnogo bolje razumem koliko je teško biti preduzetnik u Srbiji, i mnogo više poštujem uspešne preduzetničke priče. A posebno mi je drago kad vidim da je takva neka priča i porodična. Jednu takvu sam imao prilike da vidim u Subotici. Zove se Solar Ice i delo je porodice Grabarević.