Obožavam lepe priče.
Otkako sam postao preduzetnik drugačije gledam na svet oko sebe, mnogo bolje razumem koliko je teško biti preduzetnik u Srbiji, i mnogo više poštujem uspešne preduzetničke priče. A posebno mi je drago kad vidim da je takva neka priča i porodična.
Jednu takvu sam imao prilike da vidim u Subotici. Zove se Solar Ice i delo je porodice Grabarević.
O čemu se radi i ko su oni?
Tri brata, Josip, Jovica i Robert, osmislili su nešto što svi nekako zovemo solarnim triciklom, a u stvari je malo više od toga – ekološko električno vozilo koje radi na na solarnu energiju i služi za prodaju sladoleda (u prvoj verziji, a novi model će moći još toga – više u nastavku teksta). Uz njih, stalno angažovan na projektu je i njihov otac, Josip, kao i Monika (supruga sina Josipa).
Grabareviće sam posetio 1. maja, na Paliću, kada je i zvanično bio “prvi radni dan” vozila ove godine, a ujedno i promocija koncepta i samog vozila posetiocima Palića.
Dogovorili smo se da im se javim kad stignem i nađem ih na Ženskom štrandu. To i nije bilo teško, jer je vozilo postavljeno na odličnom mestu i, sa onim solarnim panelima na krovu, vrlo je upadljivo. 🙂
Kako ih nije bilo pored vozila, iskoristih priliku da ga pogledam iz svih uglova, fotkam, oduševim se detaljima (ima i česmicu za pranje ruku) i pokušam da skontam kako to u stvari radi. Naravno da ništa nisam skontao, jer je sve toliko dobro upakovano da se gotovo ništa ne vidi. Ta dopadljivost i odlična završna obrada vozila izuzetno znači, i to se vidi po broju ljudi koji su prilazili dok smo mi bili tu. Većina da kupe sladoled, a neki su i prepoznali o čemu se radi i hteli da pokažu svojoj deci da je fora u solarnim panelima i sve to.
No, da ne dužim o vozilu – evo vam ispod brošura o samom vozilu, par fotki sadašnjeg modela, ali i novog prototipa na kojem rade ovih dana i koji je namenjen serijskog proizvodnji. Kao prednosti navode modularnost i unutra i spolja – dakle kupci će moći da biraju i snagu/veličinu baterija i za šta će vozilo da se koristi – sladoled, kafa, viršle itd.
[gview file=”http://peckopivo.com/media/2014/05/SolarIceBrosura.pdf”]
Zašto baš ovakvo vozilo?
Ono što je meni mnogo zanimljivije od samog vozila, i zbog čega sam i otišao da ih upoznam, su upravo oni – Grabarevići.
Rekoh već – tri brata, otac i supruga jednog od braće. Jedno od prvih mojih pitanja je bilo: “Otkud ideja da napravite ovako nešto?”. Josip se samo nasmejao i predstavio ekipu: Robert je ekonomista, Jovica je iz prehrambene industrije, a on, Josip, je elektroinženjer. Prosto su spojili svoja znanja, talente i interesovanja u zajednički projekat. Monika je pravnica i igra ulogu HR menadžerke, a otac Josip – za njega mi nisu objasnili konkretnu ulogu, pa sam zaključio da je on – otac. A to je, u porodičnim firmama, vrlo konkretna i važna uloga. 🙂
Šalu na stranu, projekat je nastao kada su, pre 4 godine, hteli da nabave bicikl za prodaju sladoleda, jer su uvideli da tako nešto ne postoji u Subotici i Paliću. Međutim, kako na tržištu nisu našli odgovarajuće vozilo, odlučili su da sami naprave jedno. Korak po korak, ideja za idejom, i tricikl je “porastao” u vozilo na solarni pogon koje može da pređe i 80 kilometara, u isto vreme hladeći komoru za sladoled, puštajući mp3 muziku na razglas i koristeći LED rasvetu.
Zvuči prosto, ali nije baš tako. U razvoj su bili uključeni stručnjaci iz 11 firmi, a prvi prototip koštao je 18.000 evra. Kako kažu, do sada su uložili oko 50.000 evra u razvoj, od čega je jedan deo od gomile nagrada koje su dobili (jedan su od najnagrađivanijih projekata u Srbiji, a verovatno najnagrađivaniji ekološki projekat u našoj zemlji ikada), a dobar deo su uložili radeći po nekoliko različitih poslova i ulažući sve što zarade u razvoj Solar Icea. Bili su jedno vreme i deo Poslovnog inkubatora u Subotici, gde su imali radionicu i razvijali prototip, ali su prekinuli saradnju zbog, kako sami kažu, neprofesionalnog odnosa menadžmenta inkubatora (čitaj: fotkali im patente dok nisu bili u radionici) i sada se sa njima tuže. Sada, kako i dolikuje jednom uspešnom startapu, rade u garaži. 🙂
Takođe, desilo im se i da im komunalci pišu kaznu od 11.000 dinara jer nemaju dozvolu za rad na ulicama Subotice, a dozvolu nisu ni mogli dobiti jer gradski Pravilnik nije bio prilagođen. Najvažnije od svega, valjalo je izdržati 4 godine i verovati u svoju ideju.
Vredelo je!
Međutim, kažu Grabarevići, maltene u glas, da je vredelo – jer nema cenu osećaj da je san uspeo.
Ponude za saradnjom danas pljušte sa svih strana. Francuzi hoće da pokriju ceo Pariz ovim vozilima, Rusi hoće da presele proizvodnju u Rusiju, a javljaju se i komšije Hrvati, koji su uvideli koliko korisno može biti imati ovakva vozila na primorju u sezoni. Pored njih, ima ozbiljnih kontakta i iz Irske i Mađarske. Sada su na slatkim mukama – pokrenuli su serijsku proizvodnju, ali njihov trenutni kapacitet je 4 vozila mesečno, a porudžbina ima mnogo više. Kažu da bi im 100.000 evra bilo dovoljno da pokrenu masovniju proizvodnju i plan im je da zaposle 50 ljudi u narednih godinu-dve.
Da država ima njuha, uložila bi u Solar Ice, pomogla im da postanu svetski brend, i učine Srbiju jednim od centara razvoja ekoloških vozila. Ko zna, možda neki od novih ministara naleti na ovaj blog i skonta šansu.
Da se vratim temi – u međuvremenu su Grabarevići i patentirali svoj sistem na internacionalnom nivou, a klijenti će, pri kupovini, moći da kombinuju i vidljive i nevidiljive delove vozila, dakle i snagu baterija i solarnih ćelija, i komore za sladoled, viršle, kafu i čaj, kokice ili nešto drugo. Super fazon – recimo dovezu se do igrališta, pozvone, i onda deca kupe sladoled, a roditelji kafu. Ili kombinuješ modul za viršle i hladilicu za limenke i vozaš se blizu mesta nekog koncerta ili događaja. Ti moduli konkretno omogućavaju da vozilo može da se koristi cele godine, a ne samo u sezoni sladoleda.
Uz to, vozilo će imati i “board computer” za upravljanje temperaturom i modulima, GPS praćenje, video nadzor itd.
Šta možemo da naučimo od Grabarevića?
Grabarevići su skoro pa stigli na zacrtani cilj i očekujem da uskoro postave novi, još veći i hrabriji. Od njih se mnogo može naučiti, a ovo u nastavku je samo par zaključaka koje sam izvukao iz razgovora sa ovom veselom družinom.
Gledaj oko sebe, snimi šta nedostaje i smisli kako da to promeniš. Ja bih na to dodao i pitanje “Šta te nervira u tvom okruženju?”. O biznisu ne razmišljaj kroz novac, odnosno kroz ideju koliko ćeš zaraditi, već šta ćeš tim biznisom promeniti, odnosno kako ćeš unaprediti nešto.
Ako imaš ideju, daj joj šansu i učini sve što je u tvojoj moći, i više od toga. Nemoj sedeti kod kuće i tražiti izgovore zašto nešto ne može. Uhvati se u koštac sa izazovom. Grabarevići su imali naizgled nerešiv problem sa pravnim okvirom, pa se na kraju ispostavilo da pravni okvir postoji još iz vremena SFRJ, samo nije korišćen jer nije bilo ovakvih vozila. To ne bi znali da su poslušali one koji su im rekli da je sve to “previše komplikovano jer ne postoje Zakoni”. Kaznu koju sam spomenuo na kraju je platio gradonačelnik Subotice, kao znak dobre volje.
Ne moraš se nužno boriti na tržištu, možeš ga i stvoriti. Jedno od čestih pitanja koje im postavljaju je i ono o konkurenciji, jer tržištem sladoleda suvereno vladaju Frikom i Delta. Njihov odgovor na to je: “Pa da, oni drže 90% trenutnog tržišta. Međutim, mi ovim vozilima širimo to tržište za 100 ili 150% i u tom delu nemamo konkurenciju”. Ako ste čuli za strategiju plavog okeana – to je to. Dok se drugi bore za mesta određena za frižidere, Solar Ice je pokretan i ide pravo kod kupca.
Ako čitate blogove, knjige i biografije uspešnih preduzetnika, ovi zaključci su vam verovatno poznati i često se mogu čuti i u obliku saveta na startap konferencijama i sličnim događajima. No, mnogo je moćnije kad ih vidite u stvarnom životu, i to u trenutku kada se dešavaju.
Lako je valjda zaključiti da sam fasciniran i projektom i samim Grabarevićima. 🙂
Zelene ideje
Kao što već znate, Solar Ice sam posetio jer je njihov solarni tricikl jedan od prošlogodišnjih pobednika konkursa Zelene ideje (osvojili su 8.000 USD na nacionalnom, a onda još 10.000 USD na regionalnom takmičenju). Želja mi je da vam predstavim sva tri pobednika, njihove priče, i time vas motivišem da aplicirate. Formular je zaista jednostavan, i nije važno da li ste neformalna grupa, organizacija civilnog društva ili preduzetnik – važna je ideja.
Josip kaže da im je nagrada mnogo značila, i finansijski, ali i kao motivator, jer je njihova ideja tada prepoznata i priznata. Kaže da je bukvalno skakao od sreće kad je čuo da su dobili nagradu. Mogu i da ga zamislim kako skače, iskreno. Mislim, voleo bih kada biste svi mogli da ih upoznate i vidite koliko su oni, iako stoje iza ovako sjajnog i uspešnog projekta, u stvari samo “obični” momci, neposredni i opušteni (na keca nude pivo :)). Iza njihovog projekta stoji dosta talenta i znanja, ali su mnogo toga i pokupili usput. Baš su pravi primer kako, uz dobru ideju i mnogo truda, svako od nas može ostvariti svoje snove.
Zato, ako imate ideju šta biste da kreirate, menjate ili unapredite u vašem okruženju, a inovativno je i zasnovano na principima održivog razvoja, onda pravac prijavni formular i zagrejte stolicu. Prijave su do 15. maja u 17h.
———
Blog PeckoPivo.com aktivno podržava konkurs „Zelene ideje“ u saradnji sa Erste Bankom, Trag Fondacijom, Fondom braće Rokfeler (RBF), Američkom agencijom za međunarodni razvoj (USAID) i Institutom za održive zajednice (ISC).
PeckoPivo Nino, odlično “skrojen” tekst. Kao da sam i sama razgovarala sa njima. Hvala sto pišeš i deliš iskustva!
diksicom :*
PeckoPivo Sjajan tekst 🙂
NesaMace hvala 🙂 Apliciraš? 🙂
PeckoPivo Pratim tvoj blog :)sto se tice preduzetnickih”zelenih “ideja jako lepa stvar ,svoje nemam,ali sam zaljubljenik prirode i cuvanja.
DjSamardzija PeckoPivo Djordje, Nikola, na tu priču smo i mislili 🙂 Hvala PeckoPivo na ovoj predivnoj priči!
USAIDSerbia DjSamardzija Hvala! Biće do kraja konkursa i priče o druga dva pobednika – mobilnoj sušari iz Raške i eko-hostelu iz Užica 🙂
Sve pohvale za bracu od njih treba uciti.