Šta najbolje konferencije imaju?

Gledam ovih dana kalendar i obeležavam događaje na koje želim da idem, na koje sam pozvan, koje ne smem da zaboravim i sl. Ima tu svadbi, rođendana, predavanja, konferencija, putovanja… Iz godine u godinu sve više događaja i sve manje vremena. Definitivno nije lako planirati sve te događaje, naročito sad kad imamo i bebu a i u sred sam razvoja startapa.

I kako onda planirati?

Prva kategorija obeležavanja datuma je laka – rođendani, svadbe i slični događaji najbližih prijatelja. To se propušta samo kad se mora.

Druga kategorija je malo teža – putovanja. Što pre odlučiš kad ćeš da posetiš rodbinu i prijatelje po svetu ili odeš na letovanje/zimovanje, to bolje. Jeftinije ćeš proći, a i lakše se organizovati kad se približi taj datum.

Treća kategorija su događaji i konferencije. Ne znam za vas, ali ja sam svaštara – razvijam startap, vodim udruženje građana, držim treninge i radionice, pomažem organizacijama oko društvenih mreža, agitujem za i promovišem koncept društvenog preduzetništva, radim istraživanja na teme razvoja ljudi i organizacija, leadershipa, korporativnih univerziteta itd. Takvo svaštarenje znači i praćenje događaja vezanih za te teme, a to, kad se zbroji, ispadne ozbiljan broj pozivnica svakog meseca i godine. Odabrati gde se pojaviti, šta gledati preko streama a šta iskulirati – nije lako.

Međutim, i među tim događajima ima onih koje odmah ubeležim u kalendar, čak i pre prve dve kategorije. Jedan od tih događaja je Spark, čije datume održavanja sam ubacio u kalendar čim sam ih dobio.

Zašto? 

Eh, zašto… Najlakše je reći “zato što je najbolja tech/business konferencija u regionu” ili “zato što je vrhunski organizovana” ili “zato što je atmosfera najbolja”. Svakako jeste, bar za mene, ali šta je to zbog čega Spark častim tim silnim epitetima?

Odgovor na to pitanje je ujedno i odgovor na pitanje iz naslova – šta ja u stvari očekujem da dobijem od neke konferencije da bih je nazvao najboljom?

Znanje i motivacija

Većina konferencija je odlična prilika za podizanje motivacije kroz druženje i networking. To je najčešće ono kafenisanje po holovima i kafićima “na marginama konferencije”. I to je sasvim u redu, i sam uživam u tome često. Ali ja od konferencije želim malo više. Želim bar jedan onaj “a-ha!” momenat, želim da čujem vrhunske predavače i njihova razmišljanja na teme koje su aktuelne. Želim recimo priliku da uživo čujem Ramona de Leona i od njega čujem kako je uspeo da Domino’s Pizza postane toliko popularna, a ne da mi neko prepričava njegovu priču. Želim mogućnost da o njegovoj priči i uspehu diskutujem sa Gagom, Niki, Močevićem, Vulićem jednim i drugim, Darkom i ostatkom ekipe. Da stvarno naučim nešto, ne da čujem sažvakan case study.

Organizacija

Pod organizacijom mislim i na odabir mesta gde će se održati konferencija i celokupnu organizaciju. Organizacija ne može uništiti konferenciju ako je sadržaj vrhunski, ali može itekako dodati vrednost konferenciji. Pristupačnost organizacionog tima, pametno organizovani servisi konferencije, komunikacija, dobro osmišljeni networking događaji, sve to leti, na moru, u vrhunskom hotelu… Savršeno.

Atmosfera

Ovde prvenstveno mislim na onaj osećaj kad smo svi deo konferencije. Ono kad nema prevelike podele između predavača i publike, već su i predavači sve vreme u publici i učestvuju u diskusijama. Takva je bila Share Conference, a i Spark recimo volim najviše zbog ovog elementa. Mislim da je to jedina konferencija na kojoj nisam sreo nepristupačnog predavača. Format i organizacija su takvi da smo svi stalno opušteni, pa je ljude sa kojima želiš da pričaš lako nahvatati za druženje/sastančenje, a često najviše dobiješ iz razgovora koje nisi ni planirao. Ja svima pričam kako mi je ubedljivo najbolje iskustvo razgovor, tokom krstarenja Bokom nakon prvog Sparka, sa Dr Eli Opperom. On je jedan od krivaca što Izrael važi za “startup nation” u biznis svetu, a nakon dugog razgovora s njim o istoriji, Balkanu, Jugoslaviji kao konceptu i današnjoj situaciji u regionu, shvatio sam i zašto je Izrael uspeo i šta su najveći izazovi koji su pred nama. Vrhunsko iskustvo, baš kao i opušteno druženje sa Scottom Berkunom, opet tokom krstarenja, ali prošle godine. Ono – sediš, uživaš u lepotama Boke i čantraš sa vrhunskim svetskim umovima. Hm, možda da promenim podnaslov iz “Atmosfera” u “Krstarenje”? 🙂

To je, otprilike, to. Ne tražim mnogo od konferencija, zar ne? 🙂

Logično, ne pada mi na pamet da propustim Spark ni ove godine. Od predavača su za sada  najavljeni gorepomenuti Ramon de Leon i Marvin Liao (partner u 500 Startups), a znajući lineup prošla dva Sparka, i ostali predavači će biti vrhunski. 🙂

Jedina suštinska razlika, što se mene tiče, biće ta što ću, ako me izaberu za zvaničnog blogera, organizatorima najaviti da dolazim porodično, pa da spreme akreditaciju i za mališu, kao i sobu s pogledom na more. 🙂

Vidimo se na Sparku!