Zelene ideje – Farma organskih jaja Grujičić

Približava se ovogodišnji Forum za zelene ideje i vreme je da vam predstavim prošlogodišnje pobednike i dokle su stigli u proteklih godinu dana.

Podsećanja radi, isto sam radio i prošle godine, a te priče možete pročitati u sekciji “Zelene ideje“.

Ovogodišnja prva priča je o farmi organskih jaja i hrane za kokoške porodice Grujičić, i idealna je da još jednom istaknem koliko sam oduševljen Forumom za zelene ideje, odnosno idejama i biznisima koje su ljudi razvili sa stvarno minimalnim ulaganjima. Na momente zvuči i neverovatno šta ovi ljudi i na koji način uspevaju da urade. Uprkos Srbiji.

Farma organskih jaja i hrane za kokoške Grujičić

Farmu vodi mladi bračni par, Nikola i Rada. Oboje su poljoprivredni tehničari hortikulture. Pre nekoliko godina odlučili su da prodaju stan u centru Valjeva i novac ulože u sređivanje vikendice u selu Žabari (kuća je na samo 10 minuta od Valjeva, a imaš osećaj kao da si satima daleko od civilizacije), gde i sada žive sa svoje tri ćerkice.

Organska farma Grujičić

Pogled na farmu i okolinu.

Farma kokošaka, inače, nije bila razlog selidbe. To je došlo kasnije. Oni su se preselili jer je, za njih, život u gradu postao nepodnošljiv, najviše ekonomski. Plata u Gorenju od 25.000 dinara nije motivišuća, a i rad van struke nije interesantan.

Kada su se preselili, shvatili su da na svojoj zemlji mogu da proizvode više nego što im je potrebno, kao i da je organska proizvodnja isplativija od obične, te da kupaca organske hrane ima i u Valjevu. Zainteresovali su se ozbiljnije za ovaj koncept i počeli da istražuju i eksperimentišu narednih par godina i proizvode razne vrste organske hrane. Kada se pojavio konkurs Foruma za zelene ideje, odlučili su da probaju i poslali aplikaciju ne nadajući se previše.

Međutim, njihova ideja se svidela donosiocima odluka i dobili su podršku od 7000 američkih dolara koje su uložili u objekat potreban za skladištenje hrane i rast pilića.

Sama ideja – proizvodnja organskih jaja – jedna je od onih o kojima većina nas i ne razmišlja. A onda na njihovoj prezentaciji čujem da je u Srbiji u tom momentu bilo samo 1500 prijavljenih organskih koka nosilja. Tvitnuo sam to tokom prezentacije tada i odmah dobio odgovore sa pitanjima i zahtevima za kontaktom, cenama i sl. Potražnja, dakle, ogromna. Neverovatan poslovni potencijal koji se možda lakše shvati kad se čuje da su Grujičići na nekom sajmu u Nemačkoj upoznali kompaniju iz Danske koja ima 4 miliona kokošaka, saznali da škole moraju za decu da spremaju isključivo organsku hranu, kao i da je organska proizvodnja hrane u Austriji premašila 60%. A njima je 1000 kokošaka zvučalo kao ogroman broj u odnosu na 70-ak koliko su imali u tom trenutku.

Borba

Bilo kako bilo, Grujičići se u poslednjih godinu dana bore i rukama i nogama da njihova ideja uspe (i uspeće, siguran sam – mislim čak da oni nisu ni svesni koliko su blizu ogromnog uspeha).

Prvo je trebalo naći proizvođača koji može da im isporuči 1000 pilića određene rase koju oni žele. Najpoznatiji proizvođač ih je zavlačio i lagao mesecima, pa su morali da nađu novog. Taj novi nema kapaciteta da to uradi odjednom pa im isporučuje svakih par meseci po par stotina komada, što ih usporava i komplikuje posao, ali se ne žale. Onda je tu Institut iz Novog Sada koji jedini ima pravo da im proda seme za proizvodnju organske hrane, a koji to nije uradio dok nisu intervenisali sa Univerziteta i stisli ih. Pa onda država, odnosno birokratsko sprovođenje Zakona po kojem bi, ako imaju više od 340 kokošaka, morali da se registruju kao farma a ne gazdinstvo (što ne bi bio problem da to ne znači obavezu investicija u nepotrebne objekte i sisteme). A ni novinari nisu bili preterano od pomoći jer su priču o njima naduvali tako da zvuči kao da su oni već izuzetno uspešno preduzeće (Blic ih je čak stavio u Top 50 najuspešnijih srpskih preduzeća!), što njima stvara razne vrste pritisaka i dodatne rizike.

No, svi izazovi i problemi su prolazni i Grujičići se hrabro nose sa njima. Nikola je, silom prilika, postao ekspert za Zakon o organskoj proizvodnji, a radi aktivno i na sertifikaciji (očekuju da uskoro dobiju prestižni i međunarodno priznati sertifikat koji izdaje Ekocert). Hranu su zasadili, završavaju i objekat gde će je čuvati (procena je da će im trebati oko 70 tona godišnje), aktivno se uključuju u strukovna udruženja, a već su počeli i da plasiraju jaja na tržište Beograda preko Urban Organica.

 

Što se budućnosti tiče, njihova sadašnja farma ima kapaciteta za širenje. Ako sam dobro razumeo Nikolu, ova šuma, u kojoj koke provode većinu vremena, ima prostora za 1700 kokošaka, a i objekat u kojem rastu pilići i čuva se hrana je dovoljno veliki da podrži rast neko vreme. Kasnije, naravno, planiraju i širenje (naročito jer će imati i sopstvenu proizvodnju pilića), ali su za sada fokusirani na ovu investiciju i njen uspeh.

Nikola, inače, nijednom tokom našeg razgovora nije spomenuo da želi pomoć države, niti se požalio na nedostatak iste. Mislim da bi on, kao i većina nas preduzetnika, samo voleo da se država skloni i ne meša previše. Svidelo mi se to kod njega jer to znači da je fokusiran na svoj posao, ne na posao države. Svidelo mi se i to što razmišlja tržišno – zna on odlično da je trenutna cena organskih jaja tako visoka samo zbog ogromne potražnje, kao i do koje cene je profitabilan – ali u isto vreme misli i da organski proizvodi ne moraju i ne treba da budu skupi, te da ćemo u nekom trenutku i stići do približavanja cena konvencionalno i organski proizvedene hrane.

Foto galerija

Sve u svemu, iz okoline Valjeva vratio sam se izuzetno inspirisan i iskreno oduševljen onim što Grujičići rade. Radujem se unapred njihovim uspesima i jedva čekam da pišem o njima ponovo za koju godinu.

———
Blog PeckoPivo.com aktivno podržava konkurs „Zelene ideje“ u saradnji sa Erste Bankom, Trag Fondacijom i Fondom braće Rokfeler (RBF).

You may also like...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *