Pratim tako danas Menadžment forum jugoistočne Evrope preko tvitera (nadam se da će početi i da stream-uju ove događaje kako bismo mogli da ih pratimo i na taj način), i pored suve ekonomije i političara koji analiziraju situaciju, ali, da ne grešim dušu, i zanimljivih govornika, tema i diskusija, primetih da su među govornicima i predstavnici akademskog sveta, tačnije par profesora ekonomskih nauka, kao i predstavnici Bledske škole i FEFA-e. (cela agenda ovde [pdf])
Obradovah se, iskreno. Kako se bavim edukacijom u biznis svetu poslednjih nekoliko godina, znam odlično koliko je nizak nivo znanja i koliko pogrešan način razmišljanja koje sveži diplomci donose na posao. Bliska saradnja biznisa i obrazovanja u današnje vreme nije “cool ako se desi”, nego je moranje.
I tako, bude lep primer – Ana Trbović sa FEFA-e je, sudeći po onome što sam mogao da vidim na tviteru, imala skroz interesantan govor. (ako ovo pročita neko ko ima snimak, voleo bih da ga pogledam, eventualno i objavim)
[blackbirdpie url=”http://twitter.com/FakultetFEFA/status/248692913435979777″]
[blackbirdpie url=”http://twitter.com/FakultetFEFA/status/248687014378086400″]
[blackbirdpie url=”http://twitter.com/FakultetFEFA/status/248695310749155328″]
Sjajno. Rekla je sve ono što znamo da ne valja, dala je čak i ideju odakle krenuti.
Šta sad?
Sad bih voleo 2 stvari. U stvari 3.
1. Da Savez ekonomista Srbije pokrene širu inicijativu saradnje biznisa i sistema obrazovanja, u obliku jednog od svojih Radnog tela (za sada ih ima pet).
2. Da u to telo uključi i ove koji se stalno uključuju (FEFA, Bledska škola…), ali i ove koji su inertni (državne škole)
3. Da na sve sledeće skupove pozivaju ministra obrazovanja i rektore najvećih Univerziteta da im, baš kao što su to ovaj put uradili Dačić i Dinkić, objašnjavaju strategiju razvoja ljudskog kapitala u Srbiji i šta će da urade po tom pitanju.
To telo bi trebalo da se bavi analiziranjem potreba biznisa u Srbiji i prilagođavanjem formalnog obrazovanja stvarnim potrebama tržišta. Ako već postoji strategija ekonomskog oporavka, siguran sam da ne misle da je sprovedu sa nekim ljudima koji ne postoje. Hajde da spremimo radnu snagu za tu budućnost.
Zbog čega mislim da je ovo model koji može da uspe?
Vrlo je jednostavno. Poslodavci se žale da, i pored ogromne nezaposlenosti, nemaju koga da zaposle, ili ako zaposle, moraju da ulože još mnogo energije i vremena da te ljude “preprave” u ono što im je potrebno. Znam to jer se time bavim, i to ne samo u Srbiji već u celoj CEE, i svi imaju iste “muke”. Međutim, isti ti poslodavci i dalje prihvataju diplome tih institucija kao primarni dokaz znanja i sposobnosti. Kako kažu – ne postoji bolji dokaz, tako je kako je.
E tu je najveći problem. Podržavaju sistem i time mu govore da ne mora da se menja. Time što je diploma glavna, oni govore ljudima da je OK imati bilo kakav papir, pa ovih dana čitamo i da prodekani imaju diplome kupljene preko interneta.
Sad ako ste zluradi, reći ćete da nemam pojma i da govorim kako se ništa ne može naučiti kroz formalno obrazovanje. Ali ako niste, shvatićete da govorim o tome da formalno obrazovanje mora da bude mnogo bolje i mnogo prilagođenije budućnosti. Ne sadašnjosti, jer se sadašnjost promeni više puta u toku tih 12 godina osnovne/srednje škole, pa onda još 3-5 godina studiranja, već budućnosti.
Naravno, najbolje bi bilo krenuti u istinske reforme celog sistema, i promeniti ceo koncept sa “naučiću te šta treba da znaš” na “naučiću te da misliš svojom glavom, kritički posmatraš svet oko sebe i kako da učiš”, ali to ne mogu očekivati od SeS-a, niti je to njihov posao.
Ipak, saradnja visokih škola i biznisa je dokazana u praksi. Ceo obrazovni sistem u SAD-u je postavljen tako. Biznis sektor je uložio vreme (a i novac) u saradnju sa Univerzitetima, država je to podržala, i oni sada edukuju ljude koji su potrebni tržištu. I to odlično funkcioniše. Win-win.
Da zaključim
Biznis mora da preuzme odgovornost i inicijativu, jer naš obrazovni sistem nije navikao da bude proaktivan. Ne čekajte da se oni jave, to se neće desiti. Ako hoćete ekonomski oporavak Srbije, moraćete da imate i ljude koji to mogu da iznesu. Budite proaktivni, recite obrazovnom sistemu šta vam treba. Sad kad je kriza, sad je vreme. Sad moraju da vas slušaju.
Pa da se i mi nekad ovako zezamo:
Parafraziraću svog profesora s fakulteta: “Diploma je kao karta za autobus, ako znaš da se voziš i gde si poš’o stići ćeš na odredište”. Šteta je što mnogi studenti “dok se voze” ovim autobusom nisu proaktivni i ne uče nešto pored ispitnih obaveza. Neko treba da ih motiviše da uče, da rade, a rešenje verovatno i jeste bolja saradnja obrazovnog i biznis sektora, kroz prilagođenje potraba tržištu rada, istraživačke projekte, omogućavanje stipendija i praksa….
Džaba ti ideja. Susreti ekonomista su oduvek bili prilika za nekoliko dana odmora na tudje račun njihovih učesnika, ponavljanje nekih poznatih podataka i traženja nikad nadjenih rešenja.