Ako vam naslov nije jasan, onda ste ili u zabludi, ili niste baš aktivni učesnik “onlajna”.
U vreme kada se više ne meri koliko časova dnevno provedemo onlajn, jer smo putem pametnih telefona uvek priključeni na internet, društvene mreže i razni mesindžeri su postali sastavni deo naših života, i često glavni kanal komunikacije sa svojim okruženjem (90% mladih u Srbiji poseduje računar, mobilni telefon poseduje 96% starijih osnovaca i 99% srednjoškolaca).
Nasilje nije ono što je bilo…
U takvom okruženju, ni nasilje više nije ono što je bilo nekada. Na primer, ako su ranije siledžije u školi uživale u ponižavanju slabijih na velikom odmoru, danas jednako uživaju u tome na fejsbuku i drugim društvenim mrežama. Psihološki efekat je isti, i kod njih i kod žrtve, a to se često zaboravlja kada se govori o nasilju. Obično se pretpostavlja se da je fizičko nasilje mnogo opasnije, a ja mislim da nije, naročito kod mladih, odnosno da je poniženje koje žrtva doživljava od tih siledžija mnogo opasnije od samog fizičkog nasilja.
Dešava se, takođe, da čak i oni koji u stvarnom životu nikada nisu bili nasilnici, budu to na internetu a da i ne shvataju da jesu. Ne znam zašto se to tačno dešava, ali pretpostavljam da je zato što nismo dovoljno informisani o digitalnom nasilju (kako se manifestuje, kakvi efekti proističu i slično), pa ono – ako ne znamo da činimo nešto loše, onda je to valjda ok…
Prema istraživanjima, 12% mladih je imalo dodira sa nasiljem na internetu, 8% je iskusilo neželjeno snimanje mobilnim telefonom ili kamerom, 7% je dobijalo nasilne SMS poruke, 12% ima iskustva sa nasilnim telefonskim pozivima. Podaci iz istraživanja takođe kažu da je čak 84% učenika i učenica bilo nekada u ulozi pasivnog posmatrača/ice digitalnog nasilja, a 52% srednjoškolaca/ki, odnosno 48% učenika/ca osnovnih škola posećuje sajtove za koje misle da bi im roditelji branili da ih posećuju.
CTRL+S
S tim u vezi, drago mi je da postoje ljudi i organizacije koje prepoznaju važnost ove teme. Centar E8 danas pokreće kampanju CTRL+S koja će se baviti prevencijom digitalnog nasilja među mladima, kako u smislu da treba da shvate odgovornost za izrečeno na internetu, tako i u smislu da treba da znaju kako da prepoznaju i reaguju na nasilje. Više o kampanji na njihovom sajtu.
Deo te kampanje su i kratki video klipovi u kojima vam poznata lica sa twittera prenose svoja iskustva i daju kratke i konstruktive savete. Uživajte u njima, odlični su, a meni ostaje žal što sam odbio da učestvujem jer sam snimanje tih klipova shvatio pogrešno (mislio sam da će neki događaji iz naših onlajn iskustava biti snimani kao da su se desili oflajn, a nije mi se dalo da ovu temu pokrećem ponovo na taj način). Znaću da sledeći put pitam za još detalja, a do tada evo podrške u vidu ovog blog posta. 🙂
httpv://www.youtube.com/watch?v=D3Pv4RStmro&authuser=0
httpv://www.youtube.com/watch?v=nsjTcnctb5Q&authuser=0
httpv://www.youtube.com/watch?v=44WfVh5DS7I&authuser=0
httpv://www.youtube.com/watch?v=x8zRvImHvFY&authuser=0
httpv://www.youtube.com/watch?v=zIc9jLOj1lQ&authuser=0
httpv://www.youtube.com/watch?v=8lx6pow6v7w&authuser=0
httpv://www.youtube.com/watch?v=HCIAibTOtrA&authuser=0
Photo taken from here.