(iako prva 2 pasusa tako zvuče, nije “conference review” tekst, obećavam) Svake godine idem na Spark.Me. […]
Ovaj tekst mi se krčka u glavi već neko vreme. Sve počnem da pišem pa odustanem, […]
Pisali smo Idro Seferi i ja pisma jedan drugom u srpskom izdanju Newsweeka.
Mislim da je važno podvući crtu s vremena na vreme i videti gde smo bili a gde smo sad. Ubeđen sam da smo korak bliže čistijem internet nebu ili makar obrazovanijim korisnicima. Voleo bih, takođe, da se više ljudi aktivira. Borba protiv ove vlasti i njihovih mehanizama upravljanja je davno prestala da bude stvar izbora.
Pesma koja savršeno opisuje šta nam dešava, ali i podseća ko smo i šta smo.
Imao sam tu čast da sa ljudima sa fotografije juče delim sto i podelim svoje mišljenje na panelu "Klizavi teren javne reči" u sklopu konferencije "Sloboda i reforme" u organizaciji LIBEK-a. Tema panela bili su novi medijski zakoni, trenutno stanje u medijima, položaj novinara, politički pritisci i cenzura i sl. Moja uloga bila je da analiziram situaciju u onlajn svetu.
Ako vam naslov nije jasan, onda ste ili u zabludi, ili niste baš aktivni učesnik "onlajna".
Tek kad uđeš lično u poreski odnos sa državom, shvatiš koliko je poreski sistem postavljen tako da ne bude efikasan, niti da služi svrsi, već da bude zao prema svojim klijentima. To, usudiću se da odem korak dalje, i ovu državu čini zlom prema svojim građanima.
Stefanović, Šapić, Mali... Kako se pojavi novi plagijat, tako se pojavi i gomila stranačkih botova, na svim nivoima, da preispituje pobude onih koji su analizirali te radove. "Zašto sada? Zašto baš njih? Što to niste radili DS-ovcima? Ko vas plaća" i ostala pitanja... Ti isti ljudi ne razumeju, plašim se, da svakim takvim pitanjem Srbija sve dublje tone.
Iznerviraše me na Fejsbuku, pa sam pisao malo duži komentar i odlučio da ga prenesem i ovde, jer mislim da je zaista važno pravilno gledati na celu tu situaciju.