Tvitao sam pre nekoliko dana sa Balkanske konferencije “Mladi u riziku” (a pisao sam ranije o lokalnoj ovde), i pojavilo se tog dana dosta pitanja o samoj temi, šta sve obuhvata, čemu konferencija umesto da rade sa tim mladima i sl, pa sam pomislio da bi bilo dobro da u ovom postu još malo približim temu.
Dakle, mladi u riziku su svi oni između 15 i 30 godina stari, a kojima nisu dostupne adekvatne razvojne mogućnosti. To je prilično “široko” objašnjenje, i može značiti mnogo stvari, ali upravo to i jeste bila ideja TOC-a, kada su razvijali ovaj projekat. Teme kao što su narkomanija, vršnjačko nasilje, obrazovanje, deca ulice, nasilje u porodici, AIDS… su svima poznate, i za svaku od njih dosta nas može da se seti jednog ili dva NVO-a koji se tom temom bave. Za neke od tih tema postoje i inicijative na nacionalnom nivou. No, svaka od tih inicijativa se bavi samo jednom od ovih tema, i koliko god bila uspešna, ne može da utiče na okruženje i druge izazove u tom okruženju, pa efekat često ne bude vidljiv.
Upravo zato je Timočki omladinski centar pokrenuo “Mladi u riziku” – da pokuša da objedini teme, inicijative i organizacije da idu ka zajedničkim ciljevima – sistemskim rešenjima.
Tako su na Balkanskoj konferenciji učestvovale delegacije i organizacije iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Bugarske, pa smo mogli da čujemo o Politici za mlade u Hrvatskoj, razvoju omladinske politike u Crnoj Gori, dosadašnja iskustva u radu na projektu “Mladi u riziku” u zemljama regiona, ali i o nekim sjajnim inicijativama koje ciljaju neke od izazova mladih u riziku – Stvarno važno, Budi muško, OKO, Centar za integraciju mladih… Naravno, bili su prisutni i predstavnici Ministarstva omladine i sporta i nekoliko Kancelarija za mlade. Sve u svemu – lepa gomila ljudi sa svih strana koji su se umrežili da zajedničkim snagama pokušaju da unaprede društvo. (prezentacije sa konferencije ovde, a fotke ovde)
Ja se iskreno nadam da će mreža nastaviti da raste, jer samo zajedno i holističkim pristupom se može napraviti opipljiva promena. I od izuzetne važnosti je da se uključe sve interesne grupe. Oduševio me, na primer, MUP Crne Gore koji je poslao predstavnicu da aktivno učestvuje na konferenciji, što je sjajan potez i pokazatelj da oni žele ozbiljno da se pozabave izazovima mladih u riziku. A još više su me oduševile poruke samih učesnika konferencije, gde su se najmanje bavili odgovornošću vlasti, već više time šta mi sami možemo da uradimo i šta treba da osvestimo u svom shvatanju okruženja u kojem živimo.
Sad je red i na ostale da se uključe i daju svoj doprinos. Polako ali sigurno kockice počinju da se slažu i sve veći broj ljudi počinje da povezuje obrazovanje i nasilje u školama sa sistemom vrednosti društva, da glasno pita zbog čega je zdravstvo u raspadu, da razume da to što Niš nema načelnika SUPa već godinama ne utiče samo na lokalnu vlast i Dačićev rejting, već da to šalje dublju poruku o alarmantnosti situacije itd.
Internet je jedan divan alat koji nam omogućava da te kockice sklopimo što brže, da dopremo do što većeg broja ljudi, te da zajedno radimo na rešenjima. I to kvalitetnim rešenjima. Jer jedno je otići u osnovne škole i održati predavanje o svim vrstama droga koje se mogu naći na našem tržištu, a drugo je raditi aktivno na duže staze na edukaciji dece o štetnosti narkomanije, efektima i sl. Aktivnom edukacijom se postiže i da klinke ne misle da će mazanjem konjske masti na gole stomake (što im daje privid toplote na -10C) zaštiti i unutrašnje organe (prosto nisam mogao da verujem kad sam čuo šta rade, samo da bi i po cičoj zimi mogle da idu polu-gole u školu).
Za takav pristup nam je potrebna kritična masa “osvešćenih”, i zato je izuzetno važno da ovaj projekat preraste u dugoročni program. Projekat je, ovog puta, obuhvatio 5 gradova u Srbiji, Bosni i Crnoj Gori, ali organizatori obećavaju da će učiniti sve da ovo postane Program.
Potencijal je ogroman – u Srbiji je aktivno preko 110 Kancelarija za mlade, koje funkcionišu u okviru lokalnih samouprava, i to je odlična osnova za kreiranje Saveta mladih u svim tim gradovima i okupljanje svih lokalnih organizacija i pojedinaca koje se bave pojedinačnim izazovima.
Resursi su tu, a i ekipa iz TOC-a zna šta radi.
‘Ajmo, akcija! 🙂
(Napomena: iako angažovan na projektu, stavovi u tekstu su moji i samo moji.)