Mrzim školu jer volim da učim

Još jedan post na temu edukacije.

Još jedan krik protivu obrazovnog sistema.

Ovog puta neću mnogo pisati. Samo ću vam reći da je ona čuvena rasprava o tome da li je bolji državni ili privatni fakultet nešto najgluplje što sam čuo/video. Kao da me pitaju da li je bolje da me ubije auto ili srebrni metak.

Ako se složimo, a verujem da hoćemo, da je sam sistem obrazovanja pogrešan i da nas uče pogrešnim stvarima i spremaju za poslove na kojima nikada nećemo raditi, onda bih voleo da raspravu preselimo na važniju temu: kako promeniti sistem obrazovanja? Ja sam mišljenja da promena u pristupu obrazovanju neće nastupiti postavljanjem “pametnog čoveka” na mesto ministra obrazovanja (mada postavljanje kretena dodatno odmaže) ili sličnim kozmetičkim promenama, već tek ako budemo imali kritičnu masu ljudi koji razumeju šta je pogrešno u sadašnjem sistemu i šta je ono što želimo da probudimo u nama i našoj deci. Odvojite malo vremena i pogledajte ova tri filmića ispod. I Seth Godin, i Ken Robinson i Suli Breaks pričaju istu priču, sa malo drugačijim pristupom, pa šta vam bolje “legne”.

Uživajte i razmislite. A onda ostavite komentar. Šta vas je najviše pogodilo u ovim filmovima? Šta mislite da možemo promeniti i kako?
Najviše bih voleo da čujem one koji su već roditelji. Da li ste svoje dete prepustili obrazovnom sistemu ili imate drugi plan?

httpv://www.youtube.com/watch?v=y_ZmM7zPLyI

httpv://www.youtube.com/watch?v=sXpbONjV1Jc

httpv://www.youtube.com/watch?v=w9-SYa_82TI

Napomena: sličica “The State of Education” preuzeta sa infografika odavde.

 

You may also like...

4 Responses

  1. JelenaMilosevic says:

    Odavno mi je bilo jasno da obrazovanje ne funkcionise kako bi trebalo.
    Kao prvo pristup nastavnika i profesora bi trebao, da ne kazem morao, da bude zaista mnogo drugaciji. Oni su ti koji mogu da promene sistem i da urade nesto. Ali i u ovakvom sistemu mogu priuiti daleko vise i deci pruziti znanje , sto im je i posao.
    Znanje treba preneti a ne izdeklamovati, sa decom treba komunicirati i ukljuciti ih u predavanja,ali to zahteva daleko bolju propremu predavaca i udubljivanje u strukturu dece kojima predaje. Samim tim se brze nailazi na nedostatke koje jedan sistem ima, da li je to previse nepotrebnog gradiva, ili nedostatak necega.
    Kao prvo mislim da je potrebno da predavaci prvo preistpitaju sopsven nacin rada i da ga prilagode deci kojoj predaju. Nije lako , ali je ostvarljivo

  2. ManaNegra says:

    Ovaj dečko iz prvog spota je nabrajao sve same nadarene pojedince, kakvih je vjerovatno još masa. Zašto ne pomenuti i talentovane kriminalnce koji su stvorili organizacije i sisteme koji rade perfektno i donose im mnogo novca? Takvih je ljudi uvijek bili i uvijek će biti, ali njih izdvajaju određene predispozicije koje većina ljudi nema. Dosta pobrojanih je nadprosječno inteligentno, neki su fizički superiorniji, a neki su prosto harizmatičniji od ostalih.
     
    Obrazovni sistem je u haosu. Pardon, obrazovni sistem je loš, ali mi se čini da ono što predavač u drugom videu predaje i jeste haos.. Kaže da smatra da više nikada ne bismo trebali ništa zapamtiti. Nisam saglasan s njim. Ekonomista sam, trenutno sam na postdiplomskom studiju iz aktuarstva. Masa je formula iz statistike, finansijske i aktuarske matematike koje svakodnevno koristim. Imam pravo da koristim skriptu, papir sa formulama, svi imamo, ali mislim da smo u velikoj prednosti mi koji ih ne koristimo. Nikada ja, niti moje kolege nismo sjeli i uzeli da ih učimo napamet, ali smo ih jednostavno zapamtili i mnogo nam olakšavaju i izradu zadataka, a i posao u praksi. Dosta je tih stvari koje uvijek možete uzeti i podsjetiti se, ali vrijeme je novac zar ne, a ako već imamo um i sposobni smo da zapamtimo, zašto ne iskoristiti tu prednost?
     
    Treći video nisam gledao, moram priznati, tako da na njega nemam komentar. Umjesto njega, moj lični utisak o ovoj problematici, koji je zasnovan na sopstvenom iskustvu. Diplomirao sam prvi u klasi, sa najvećim prosjekom u generaciji, završivši četvorogodišnji fakultet za nešto manje od četiri godine. Naučio sam dosta toga iz osnova ekonomije, finansijske matematike i finansijskog menadžmenta, ali moram priznati da ono što koristim u praksi, ono što koristim da dođem do novca nisam na učio na fakultetu, nego na ulici i to je jedna velika istina. Škola je potrebna i važna, radi razvijanja i jačanja discipline, radnih navika, ali se za veliku većinu stvari svaki pojedinac mora sam pobrinuti za sebe.
     
    Izvinjavam se što sam malo odužio, pozdrav do sljedećeg čitanja.

  3. Primer iz ličnog iskustva: čim smo upisali fakultet, asistenti su nas pitali kakvi su nam planovi nakon diplomiranja. Naravno, pošto studiraš jezik, valjda je logično da ti jedna od želja bude da radiš kao prevodilac ili tako već nešto u tom smeru, eventualno neko vreme u prosveti. Slatko su se smejali. Rekli su da će oko 80 posto nas završiti u školi a u odnosu na to, tek će mali broj koristiti te godine provedene  tu u druge svrhe. 
     
    Da li je potrebno napomenuti da iako su znali šta nam sledi, ipak je čitav program bio usmeren da nam  usadi osnove prevođenja, a marginalizovan je predmet koji bi nas pripremio za “tičere”. 
     
    Kada se paradoks nalazi na svakom koraku, i sam rezultat će biti takav.

  4. varagic says:

    Bez obzira što je ovaj post iz decembra, prokomentarisao bih ukratko. U međuvremenu se pojavio okvir strategije edukacije u EU pod nazivom Rethinking Education koji govori tačno šta su problemi savremenog školstva i šta je potrebno uraditi da bi se ti problemi rešili.
    Tu postoje dva problema:
    1. Potrebno će biti bar 15 ili 20 godina da ovaj sistem profunkcioniše.
    2. Pitanje je kako će se implementirati ove preporuke, jer to neko treba i da primeni, a ako ne postoji realno razumevanje šta i kako to treba raditi, ova reforma neće biti baš naročito uspešna.
    Već sam preporučivao i predavačima i učenicima da se oslone na sebe i svoj trud da poboljšaju svoj edukativni položaj, jer ozbiljnije promene neće biti skoro.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *