Nastavljamo borbu za dobar Zakon o socijalnom preduzetništvu

social_enterprise

Bili smo juče u Skupštini na javnom slušanju o predlogu Zakona o socijalnom preduzetništvu. To je onaj Zakon o kojem sam već pisao ovde (i nikada dobio povratnu informaciju od njih, niti poziv na ovo javno slušanje), a koji preti da u korenu saseče svaku mogućnost da koncept socijalnog, odnosno društvenog preduzetništva uopšte zaživi u Srbiji.
Drugari iz Smart Kolektiva su lepo sumirali šta sve ne valja i kako bi trebalo da se radi, i prenosim vam ceo njihov tekst niže, a ja dodajem još par utisaka na kraju.

————–
Saopštenje Smart kolektiva:

Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva Narodne skupštine Republike Srbije,  danas (19. juna) je organizovao javno slušanje na temu “Predlog zakona o socijalnom preduzetništvu i zapošljavanju u socijalnim preduzećima”. Javnom slušanju su prisustvovalii predstavnici Smart kolektiva i Koalicije za razvoj socijalnog preduzetništva, koji su izneli svoje stavove i neslaganja sa predlogom zakona.

Organizacija Smart kolektiv se kroz svoj rad već nekoliko godina zalaže za razvoj i unapređenje socijalnog preduzetništva. Verujemo da je prenošenje preduzetničkih modela na rešavanje društvenih problema jedan od retkih održivih načina da se suočimo sa sve većim izazovima. Sa ciljem snažnije i organizovanije promocije ovog koncepta u Srbiji, zajedno sa Grupom 484, Evropskim pokretom u Srbiji, Balkanskim fondom za lokalne inicijative i Inicijativom za razvoj i saradnju, formirali smo 2009. godine Koaliciju za razvoj socijalnog preduzetništva.

Pozitivno nas je iznenadila činjenica da Ministartsvo rada, zapošljavanja i socijalne politike planira donošenje Zakona o socijalnom preduzetništvu, ali smo se ubrzo uverili da je predlog zakona koji se našao pred javnošću neadekvatan, nedorečen, nejasan i pre svega u suprotnosti sa konceptom socijalnog preduzetništva, kao i sa načinom na koji je ovaj važan koncept prepoznat danas u svetu, i pre svega u Evropskoj Uniji.

Predlog zakona je u velikoj meri u suprotnosti sa samim konceptom preduzetništva, koje podrazumeva inicijativu pojedinca, ideju koja može i treba da opstane i da se razvija u tržišnim uslovima, a da pritom pomaže onim kategorijama stanovništva koje su najugroženije, ili da rešava neke konketne društvene probleme.

Nažalost, predlog ovog zakona ponovo vraća državu kao jedinog, ključnog i glavnog aktera u daljem razvoju socijalnog preduzetništva, čak i u ovoj oblasti koja bi morala da favorizuje i stimuliše preduzetničku inicijativu. Ovaj zakon omogućava državi i njenim organima da definišu šta su socijalna preduzeća i to prema kriterijumima koji su u samom nacrtu zakona veoma usko postavljeni.

Zakon predviđa da socijalna preduzeća deo svog profita daju državnom fondu. Takođe, predviđa se da državni službenici vrše obuke za zapošljavanje i obuke za razvoj socijalnih preduzeća, kao i da javni sektor odlučuje o dodeljivanju subvencija socijalnim preduzećima.

Zakon takođe predviđa formiranje novih službi u javnom sektoru, kao što su inspekcijske službe i centri za socijalno preduzetništvo pri lokalnim samoupravama, što samim tim znači zapošljavanje dodatne državne administracije i nove namete za poreske obveznike.

Kroz proces javne rasprave, pokušali smo da ukažemo na nedostatke zakona i da utičemo na povlačenje zakona iz procedure, ili barem na promenu naziva samog zakona, jer se on bavi socijalnim zapošljavanjem, a ne preduzetništvom, ali na žalost Ministarstvo nije uzelo u obzir ni jednu od naših ključnih primedbi.

Iako ključni akteri, uključujući socijalna preduzeća, neke od članova odbora, eksperte i Stalnu konferenciju gradova i opština, dele naše stavove, Ministarstvo i dalje nije spremno da uvaži komentare, jer pre svega doživljava zakon kao aktivnu meru zapošljavanja ugroženih građana, a ne kao podsticaj socijalnog preduzetništva.

Svojim naporima uspeli smo da skrenemo pažnju međunarodne zajednice na probleme ovog zakona i da podignemo ovu diskusiju na nivo relevantnih tela Evropske unije. Uz podršku EUCLID mreže uspeli smo da zainteresujemo i evropskog komesara za proširenje Štefana Filea, iz čije smo kancelarije dobili ne samo uveravanja da će Evropska unija pažljivo pratiti proces donošenja ovog zakona, nego i da će ova tema, koja je od suštinskog značaja za razvoj zemlje, i njeno pristupanje EU, biti čvršće integrisana u mehanizme pretpristupne pomoći.

Iskreno se nadamo da ćemo ovim naporima uspeti da donošenje ovako važnog zakona pomerimo od dnevno političkih i partijskih interesa, i da ga učinimo maksimalno profesionalnim, modernim, i u skladu sa evropskim i svetskim standardima.

Jedan od ključnih preduslova za razvoj socijalnog preduzetništva jeste saradnja i partnerstvo između države, to jest lokalnih samouprava, preduzetnika, to jest biznis sektora, i neprofitnih inicijativa koje dolaze iz civilnog društva. Samo na taj način možemo očekivati pomake i rezultate, i na kraju pomoć i zaposlenje za sve one ranjive grupe koje svoj izlaz mogu naći kroz socijalno preduzetničke modele.

To se nažalost neće desiti ukoliko budemo imali još jedan loš zakon, koji je teško primenljiv u praksi, i koji će služiti maloj grupi privilegovanih partijskih kadrova, da dođu do zaposlenja, ili još opasnije, da usmeravaju novac poreskih obveznika na nedovoljno jasno definisan i transparentan način.

Iako u velikoj meri podržavamo svaki napor države da kroz aktivne mere utiče na zapošljavanje ugroženih grupa, smatramo da to ne sme da bude suština zakona o socijalnom preduzetništvu, koji mora trajno da promoviše ideju da se kroz preduzetništvo i kroz stvaranje ekonomske dodatne vrednosti može pozitivno uticati na razne društvene probleme i izazove. U tom smislu zapošljavanje socijalno ugroženih kategorija stanovništva treba da bude posledica promene razmišljanja i podsticanja socijalnog preduzetništva, a ne polazište i svrha.

Smart kolektiv će nastaviti da insistira da se ovaj zakon ne usvoji u postojećem obliku, pre svega kroz direktne sastanke sa predstavnicima države i javne rasprave u Skupštini, i nastaviće svoje napore kroz javno zastupanje kako bi ovaj Zakon promovisao socijalno preduzetništvo na pravi način.
————–

E sad, moj glavni utisak jučerašnjeg slušanja u Skupštini je da je 90% (ako ne i više) ljudi i organizacija u sali pokušalo da objasni predlagaču Zakona (u ovom slučaju državnoj sekretarki Brankici Janković) da isti suštinski ne valja i da to što oni predlažu nije društveno preduzetništvo, već socijalno zapošljavanje. Za sve to vreme, državna sekretarka je izgledala kao da se dosađuje, a trzala se tek kad neko spomene neki član iz Zakona (par puta je uskakala da pojasni neki član). Koliko nije slušala, ili pak nije htela da čuje, se videlo na kraju kada je mrtva hladna, misleći da posle nje više niko nema reč, izjavila “eto, vi svi kritikujete i kažete da to nije socijalno preduzetništvo, a niko da kaže šta je to”. Do tada je bar 5 govornika jasno i glasno objasnilo šta jeste a šta nije, ali gospođa to nije čula.
Srećom, Miljenko Dereta, koji je vodio slušanje, je primetio koliko sam se iznervirao i dao mi reč, pa sam probao najplastičnije moguće da joj objasnim. Ne znam da li sam uspeo, ali ponašanje tokom slušanja i komunikacija pre istog mi ne ulivaju poverenje.

Sve u svemu, javno slušanje je bilo jedno zanimljivo iskustvo. Dereta je predložio i sekretarka se složila, da se organizuje grupa koja će pomoći da se predlog Zakona promeni i prilagodi.
Ne znam da li ću biti pozvan, pa bih molio one koji budu pozvani da mi se jave kako bih njima dao moje konkretne predloge. Naravno, objaviću ih i ovde na blogu.

Do tada, dajte svoj doprinos. Ako nikako drugačije, šerujte ovaj tekst do iznemoglosti. Oni će promeniti mišljenje samo pod pritiskom, a medijski pritisak je najvažniji. Hvala unapred što nam pomažete da vratimo vrednosti u biznis i logiku u Zakon.

You may also like...

3 Responses

  1. 16. October 2013.

    […] preduzetnicima i ugroženim kategorijama stanovništva (pisao sam o tome, sećate se, ovde i ovde) – ministar ekonomskog razvoja, trgovine i zapošljavanja Ontarija je sa svojim timom […]

  2. 10. November 2013.

    […] jezika, a da ne spomenem društveno preduzetništvo. Znate već svi da Vlada Srbije priprema Zakon na ovu temu, ali da koriste izraz “socijalno preduzetništvo”. Prevod je naravno sa engleskog “social […]

  3. 25. March 2014.

    […] preduzetnicima i ugroženim kategorijama stanovništva (pisao sam o tome, sećate se, ovde i ovde) – ministar ekonomskog razvoja, trgovine i zapošljavanja Ontarija je sa svojim timom […]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *