I dalje smo bagra. Potpuno subjektivno to primećujem, ali subjektivno je, objektivno, jedino i bitno.
Generalizujemo ono što se ne da generalizovati, tražimo krivce spolja za sve što nam se dešava, glumimo žrtve, mrzimo jedni druge.
Slavimo i obeležavamo gotovo isključivo događaje u kojima je, ili zbog kojih je poginulo puno naših prijatelja i rođaka. Te proslave organizuju isti oni koji su nas u ratove i odveli, samo su obukli druga odela.
U isto vreme smo lenštine, licemeri, svaku priliku prokockamo.
Pomirenje, ma šta ta reč značila, je još uvek daleko. Kao i progres.
To, naravno, ne znači da treba da prestanemo da se borimo.
Stavio sam sebi podsetnik da uradim novi status check za 5 godina.
Nadam se da neće biti ovako porazan.