Plašim se

Primećujete li kako se, u poslednje vreme, menja “narativ” i kako okruženje u kojem živimo postaje… pa… drugačije?

Baš me muči to.

Sa jedne strane, tehnički gledano, Vlada Srbije i Skupština nisu mnogo različite od onih pre njih – iste vrste foteljaša su zauzele pozicije, partijska zapošljavanja na sve strane, kao fol se ide ka EU, a u stvari se jure EU fondovi iz kojih se posle kraducka, i dalje se ljudi na Kosovu ne pitaju ništa za svoju budućnost itd. Rek’o bi čovek – sve je isto.

Except, it’s not. 

Nekada to možemo videti kroz nijanse, a nekada se uopšte ne mora čitati između redova. Pogledajte samo sledećih nekoliko primera:

1. Andrej Fajgelj, direktor Kulturnog centra Novi Sad (i deo Treće Srbije, političke organizacije koja je izašla iz Dveri, nakon izbora u Novom Sadu) zabranjuje izlaganje umetničkog dela, jer je zaključio da će to delo vređati vernike. Čovek je dao sebi za pravo da u isto vreme bude predstavnik vernika, da procenjuje šta bi te vernike moglo da vređa, i, ono najgore, da zabrani prikazivanje nekog dela zbog toga. Razlozi koje daje, opravdavajući svoju odluku, i način na koji ih daje, su stravični. Isti lik je pokrenuo i konkurs na kojem su tražili “srpsku reč” za termin “digitalizacija”, i na kraju usvojili “ubrojčavanje”.
Ako imate vremena, pogledajte ovu emisiju, ili makar ovaj klip u kojem objašnjava zašto se vratio u Srbiju. Obratite pažnju na rečnik, izraze koje koristi (“odgoj buduće generacije), asocijacije (vratio se jer ima šansu da postavi spomen ploču) itd, a onda ga zamislite na poziciji gde ima više moći.

httpv://www.youtube.com/watch?v=AWjEfK7EqXc

2. Tomislav Nikolić, predsednik Srbije, sve češće ima izjave koje podsećaju na one iz devedesetih. Ne znam da li ga je neko spremio, ili je ovo samo lupio jer ne zna drugačije da formuliše rečenice, ali izjava da “Nismo dovoljno jaki da ratujemo, ali smo dovoljno pametni da pregovaramo…” jedna je od onih koje šalju snažnu poruku o tome šta se može očekivati od “jake Srbije”.

3. Aleksandar Vučić, potpredsednik Vlade Srbije, se obično jako lepo maskira, i deluje često kao da je politički sin Vestervelea, a ne Tome Nikolića, ali ga emocije ponekad ponesu, pa se vrati u ulogu onog Vučića kojeg se sećamo kao ministra informisanja. Tada se raduje pobedi u Vrbasu tako što u programu uživo napada uređivačku politiku RT Vojvodine. Pogledajte i sami:

httpv://youtu.be/B3bUlAf3uXI

4. SNP Naši osudili su najavu “zombi šetnje”, izjavom: “Posle parade homoseksualaca, iduća zamisao je da se kroz pravoslavni Beograd, koji je posvećen presvetoj Bogorodici, šetaju ‘pripadnici armije mrtvih’. Ovakvi događaji nemaju nikakvih dodirnih tačaka sa srpskom kulturom i verskom tradicijom, čak šta više ovakve manifestacije su u direktnoj vezi sa veličanjem satanizma, nasilja i izopačenosti”. Svaki komentar je izlišan.

5. Organizacija “1389”, u sklopu predizborne kampanje, na Voždovcu postavlja teretanu na otvorenom, sa ovom tablom ispod. Mislim da nisam jedini kojeg ovakve poruke podsećaju na Hitler Jugend.

6. Pokret Dveri zatražio je da se iz upotrebe u školama u Vojvodini povuče udžbenik koji, kako oni kažu, promoviše homoseksualizam. Naravno, radi se o udžbeniku koji se koristi u pilot programu “Zdravstveno vaspitanje o reproduktivnom zdravlju”, protiv kojeg su se Dveri i slične organizacije i ranije bunile, govoreći da promoviše abortus, te da se bori protiv porodičnih vrednosti i sl. Treba li da objašnjavam suludost ove akcije Zveri?

7. Udruženje “Omladina Srbije” je na svom portalu “Teleprompter” objavila tekst o dvoje aktivista iz Novog Sada, povezujući ih sa verskim i pedofilskim organizacijama, nakon čega su bili izloženi napadima ekstremista, izlog im je slomljen i sl. Na kraju je Policija našla način da ih izbaci iz zemlje, jer valjda je lakše izbaciti njih iz zemlje “da ne provociraju”, nego boriti se protiv ekstremista. Pisao sam o tome ovde.

8. Načelnik školske uprave Zrenjanin zabranjuje proslavu Halloweena u školama, jer nije deo nastavnog plana, ali ni deo verske nastave, niti na spisku verskih praznika u kalendaru AP Vojvodine. Ne znam da li iko, osim njega i hard core verskih organizacija, shvata Halloween žurke kao verski obred ili proslavu verskog praznika, a ne kao dobro zezanje pod maskama, gde kreativnost dolazi do izražaja?

9. Organizacija Srbska akcija ispisala je na više mesta na Zelenom Vencu u Beogradu ovakve poruke.

Kud plovi ovaj brod?

Siguran sam da ovakvih primera ima još koliko hoćete, ali verujem da je i ovih nekoliko dovoljno da shvatite šta želim da kažem:

U političkom životu se vraćamo u devedesete. Odluke se donose na osnovu verskih ubeđenja, ili na osnovu sećanja, kada je reč o Nikoliću i Vučiću. A njihovi ljudi tek zauzimaju pozicije, još se nisu ni uhodali kako treba.

U kulturnom životu, ako se ovako nastavi, vratićemo se u doba Nemanjića. Jer kultura nije kultura ako bilo koji vernik misli da ga to nešto vređa.

Društveni život nećemo imati, jer nećemo smeti da izađemo iz kuće od svih ovih organizacija koje haraju Srbijom. Ili iz geta, ako nam dozvole da imamo geto.

Nadam se samo da se nećemo tako lako navići na ovaj stari-novi narativ i da nas neće odvesti tamo gde mislim da nas vodi.

Plašim se. Stvarno se plašim kuda sve ovo ide.