Mrzim školu jer volim da učim
Još jedan post na temu edukacije.
Još jedan krik protivu obrazovnog sistema.
Još jedan post na temu edukacije.
Još jedan krik protivu obrazovnog sistema.
Dok mi čekamo da stigne novi obećani katalog zanimanja (koji će da promoviše zvanja koja lepo zvuče i navodno garantuje znanje iza tih zvanja), i dok se borba između studenata i Univerziteta vodi oko broja ispitnih rokova umesto ponude znanja, a političari dolaze na promociju nove školske godine da se fotkaju sa dugonogim sojkama i poruče da će biti na istim pozicijama i kad ovi diplomiraju (to je, valjda ohrabrenje), neko tamo daleko, preko bare, radi sa najvećim kompanijama na inovacijama i podizanju obrazovanja i edukacije na sasvim novi nivo.
Volim da pratim dobre akcije, naročito kad imaju direktan uticaj na okolinu, a Uradi Nešto je upravo takva inicijativa – ljudi prepoznaju šta mogu da unaprede na mikro nivou, u svom najbližem okruženju, i potrude se da to i urade. Naročito sam se obradovao kada sam video da od 9 nagrađenih projekata, čak 3 imaju direktnu vezu sa edukacijom i obrazovanjem, meni omiljenim temama.
Iz tog razloga, odlučio sam da kontaktiram ljude koji rade na tim projektima i vidim kako im ide. Pitao sam ih dokle su stigli, da li se još neko uključio, da li već planiraju nastavak i širenje projekta i sl…
U 60 minuta naizgled jednostavnog, svakodnevnog razgovora, a maestralno vođenog od strane Beniofa, Brenson nam otkriva svoju filozofiju života, otkriva kako on gleda na biznis, ljude, najveće probleme današnjice i budućnost.
Kažu da je dobar lider onaj koji svojim liderstvom “proizvodi” ili inspiriše nove lidere. Ovo je post o liderstvu, ličnom razvoju, prokrastinaciji, ali i o konkursu za zapošljavanje mladih lidera.
Poruka Savezu ekonomista Srbije o važnosti njihovog uključivanja u reforma obrazovnog sistema.
Otvaramo The HUB u Beogradu! 🙂
Pre par nedelja, moj drugar Brodie Boland je napisao sjajan tekst za Stanford Social Innovation Review na temu suštinskih društvenih promena, i podsetio me na one silne rasprave koje smo vodili pre izbora, a naročito na one o tome da li treba glasati, tj. izabrati između ponuđenog, ili odbiti da biraš manje zlo.
Preveo sam tekst, uz Brodijevu saglasnost, kako bi stigao do što većeg broja ljudi.
Drugi deo priče o svakodnevici u SAD-u, ovog puta o šopingu, sporazumevanju na Floridi i veri i religiji.
Mislim da sam u nekom postu već napisao da sam od onih koji, kad ode u drugu zemlju, manje gleda građevine a više ljude. To mi je nekako zanimljivije, bolje vidim gde sam došao, kako se ponašaju, kako izgledaju, u kakvom okruženju žive.
Tako sam se ponašao i dok sam šetao po Majamiju i Njujorku, i gledao da se informišem kad primetim nešto zanimljivo ili (na prvi pogled) čudno. Neke od tih stvari bih voleo da vidim i u Srbiji, neke ne, ali svakako su sve zanimljive. Evo nekih od njih.