U lice cenzuri
Zahtevamo kraj cenzure i početak odgovornosti.
Zahtevamo kraj cenzure i početak odgovornosti.
Svi smo emotivni vezano za poplave, sve nas “puca” adrenalin, svi smo besni, tužni i uzbuđeni, a mnogi od nas i razočarani – u više sile, Velikog Vođu i nesposobnu ekipu oko njega ili pak u prethodne vlasti što se nisu bavile ovom temom na vreme. Svi bismo da ove poplave prođu što pre, da nestali budu pronađeni živi i zdravi i da bude što manje ljudskih žrtava.
Previše je to emocija, a previše i svakojakih objava svakojakih medija, i previše laka upotreba Share i RT dugmića.
Iznerviraše me na Fejsbuku, pa sam pisao malo duži komentar i odlučio da ga prenesem i ovde, jer mislim da je zaista važno pravilno gledati na celu tu situaciju.
Priča o Tesli i premeštanju njegove urne je najmanje priča o samom premeštanju urne, a mnogo više o tome ko to radi, zbog čega, i na koji način.
Opet imamo budalu za ministra prosvete (+nauke i tehnološkog razvoja). Šta je sve lupao u Kažiprstu i šta ja mislim o tome…
Sa jedne strane, iskreno verujem u vrednost nezavisnog pravosuđa kao jednog od glavnih stubova društva.
Sa druge strane, svakih par meseci čitam u novinama koga je sve Apelacioni sud oslobodio ili mu smanjio kaznu…
Iskreno ne razumem u čemu je problem sa ovim pismom, pa su ga B92 i Mondo povukli, pa ga prenosim i na ovom blogu, u znak solidarnosti, kao znak da cenzura nije dobrodošla u društvu 21. veka, ali i kao test – da vidim kako izgleda zahtev za povlačenje teksta i od koga bi eventualno stigao. Unapred mu se radujem.
Bili smo juče u Skupštini na javnom slušanju o predlogu Zakona o socijalnom preduzetništvu. Da li su nas čuli?