May
2
2012
Zašto ću da precrtam listić na izborima
Izgleda da galama na internetu ipak može da privuče pažnju.
Oni koji me prate na twitteru (@PeckoPivo) znaju da sam jedan od najglasnijih zagovornika precrtavanja listića na predstojećim izborima, i to što stalno kritikujem sve relevantne političke opcije i činioce izgleda neko i čita. 
Elem, pozvan sam da jedan dan posetim predizbornu kampanju DSa i imam priliku da pričam sa Borisom Tadićem.
Nisam još odlučio da li ću prihvatiti, ali ako prihvatim i budem imao priliku da pričam s njim, hoću da imam spremna pitanja i komentare, da priliku iskoristim na pravi način.
Dajte ideje – šta biste ga vi pitali kada biste imali šansu da budete s njim 1 na 1? Šta biste mu rekli? Šta biste tražili od njega?
Logično, odgovore bih, posle razgovora, objavio ovde na blogu (naravno, očekujem konstruktivne komentare i predloge – pljuvači i psovači imaju b92, blic i sl, pa ih molim da se suzdrže ovde). Oni koji me ne znaju, pravac “about me” na brzo upoznavanje.
No, ono što bih svakako odmah da postavim na svoje mesto je činjenica da mi trenutno niko ne može promeniti odluku da precrtam listić.
Može eventualno da me ubedi da ne moram da bežim iz zemlje ako opcija oko DSa ponovo pobedi i eventualno dâ neko obećanje za rešenjem nekog za njega sitnog, a za mene ogromnog problema (ukidanje firmarina za NGOove, npr). Ali to je to. Precrtavanje ostaje.
A evo da objasnim i zašto, kad sam već tu.
Kao i mnogi koji su otišli da karijere grade “preko grane”, vratio sam se u Srbiju sa idejom da ovde nešto uradim, promenim. Ne zato što me je država privukla atraktivnim uslovima da se vratim, niti zato što sam ja kao mnogo pametan pa ću ja sam da promenim Srbiju, već zato što volim ovu zemlju i ove ljude ovde, i bilo mi je logičnije da menjanje sveta započnem iz svog dvorišta.
Tu sam već nekoliko godina, i šta mogu da vidim oko sebe?
Jedno te isto.
Menjaju se likovi u foteljama, a ništa se krucijalno ne menja.
Od velikih stranaka, svi su bili na vlasti, ovako ili onako. I svi su bili i u opoziciji.
Neki su promenili odelo, ime partije, koaliciju, štagod, ali ćud nisu.
Demokrate i Radikali (ne, neću ih zvati Naprednjacima) nas već više puta plaše onim drugima, i na istu foru dobijaju po 30% glasova.
SPS je u vlasti, ej! I još “obećavaju da će ispraviti 6. oktobar” ako glasamo za njih.
G17 (ne, neću ih zvati URSovcima) se sprda sa nama već, koji ono beše, 4. mandat? Po istom scenariju, samo svaki put cilja drugu publiku.
LDP glumi opoziciju i doslednost, a još nismo videli ništa sem glasnog lajanja uz vetar. Sada zavijanja, pošto su se udružili sa Vukom.
Pored njih, pojavila se i neka nova ekipa, da upotpuni brod ludaka – Dveri, Naši, Zukorlić… Jesam li zaboravio nekoga?
I svi oni nude isto – sebe u tom sistemu. Sebe u istim foteljama iz kojih pokušavaju da izbace ove koji su sada na vlasti.
Kad ste čuli za neku novu ideju?
Ili još bolje – kad ste čuli plan za neku staru ideju, koju nam prodaju već 20 godina?
Ja nisam.
Ali zato sam ih čuo kako se prepiru oko toga ko će kome da dođe na noge za formiranje Vlade nakon izbora, ko će da vodi Razvojnu banku (šta vam prvo padne na pamet kad čujete za tu banku? korupcija? I meni.), ko će bolje da nas odvede u EU, ko ima diplomu a ko nema i sl.
Svi oni su došli i na internet. Ja se obradovao kad sam to video, kao “super, sad ćemo moći da komuniciramo”.
I šta se desilo? Pa naravno da arhaični političari i njihovi menadžeri kampanja ne mogu da razumeju šta znači dvosmerna komunikacija. U stvari lažem – znaju oni, samo znaju da u takvu komunikaciju moraš da uđeš iskreno i čisto, a ogromna većina njih ima bar jednu aferu iza sebe.
Organizovali su i aktiviste da nas maltretiraju, da reaguju kad ih kritikujemo. Mene su zvali i telefonom da reaguju, a o DMovima na twitteru da i ne pričam. Desilo mi se i da mi, kada kontaktiram državnu upravu i lokalnu samoupravu, skrenu pažnju da previše lajem onlajn protiv njihove partije. Suptilno, naravno. Dešava mi se dosta često i da, nakon par meseci super komunikacije na razne teme, neko odjednom “zastrani”, pa onda skontaš da to nije odjednom, već da tih aktivista ima i više nego što si mislio.
Znam da nisam jedini kome se ovo dešavalo. Ne očekujem da se ti ljudi jave ovde, mada bih voleo.
Sve češće su počeli i da nam skreću pažnju da je precrtavanje listića glupo i za šonje. Nekada direktnim porukama, a često i kroz projekte NGOova u kojima rade njihovi aktivisti. Ranije su te NGO-ovi i udruženja mladih pozivali da izađeš na izbore, a sada da glasaš. Ogromna razlika.
Pa ti kažu – ako precrtaš listić, ti u stvari pomažeš velikim strankama, pokazuješ neozbiljnost, nemaš pravo posle da se buniš. Ako ti se ne sviđaju, a ti sam napravi stranku, i te fore. Ili ona još bolja – učlani se u neku pa je menjaj iznutra.
Ne, gospodo, vi koji i dalje glasate za “iste” pokazujete neozbiljnost.
Razmislite malo – znate li uopšte kako se osniva stranka? Znate li šta je sve potrebno? Koliko je novca potrebno?
Minimum 5 miliona dinara. Odakle vam te pare? Kapirate da vam treba sponzor da biste osnovali stranku? Da li vam je to OK? Šta tom sponzoru morate da obećate da bi vam dao te pare? Vladimir Pavićević je pisao o tome ovde. Pročitajte obavezno.
Sistem je postavljen tako da maksimalno oteža pristup novim idejama. Srđa Popović je ovde lepo to objasnio da, dok oni to zovu ukrupnjavanjem političke scene, to u stvari znači “vozi majstore, svi su ušli”, iliti “misli unutar kutije” – biraj od ponuđenog, šta god to bilo.
E pa neću.
Ne dam glas ni vama koji nas plašite jedni drugima, ni vama koji se folirate da ste prave stranke koje kao imaju svoju ideju i program a unapred znamo s kim ćete u koaliciju i na koja ministarstva ciljate, ni vama koji nećete da siđete sa vlasti, a ni vama koji hoćete da ih skinete sa vlasti bez ikakve ideje šta ćete posle.
Neću da Obradović bude ministar obrazovanja, forsiranu veronauku u školama, sveštenika u RRA (štaviše, ne želim nikoga iz bilo koje religije nigde blizu države, a naročito novca od poreza koji plaćam), neću da svakih 3-4 meseca gledam na TVu kako iskorišćavaju narod sa Severnog Kosova i njihove živote za dnevno-političke teme, neću da gledam “Đinđićarenje” od strane DSa i SNSa jer i ne razumeju te citate za koje se hvataju, neću da gledam kako iz dana u dan mediji tonu sve dublje i dublje a naslovne strane tih medija su dokaz tome, neću da jedino ministarstvo za koje sam video da radi kako treba trpate pod onog čoveka sa bradom koji u Nišu svečano otvara bilbord dan nakon što njegovi stranački drugari otvore ono brvno od 7 metara, neću da se kandidat za predsednika laže ima li diplomu ili ne, i kako je stekao. Neću Velju Ilića, Vulina, neću da u Vladi bude neko ko u Utisku kaže “kako to mislite šta je moje mišljenje?”. Ako vam treba još razloga, Aleksandra (@atjah) je napisala ovaj moćan tekst pre par meseci.
Ja hoću nešto novo.
Hoću ili novu ideju, ili nekoga da zaista uradi nešto po pitanju starih ideja koje nikako da neko sprovede u delo.
Svestan sam da treba mnogo precrtanih listića da bi poruka bila dovoljno snažna da probudi nekoga, ili nešto u nekome od nas. I svestan sam da to verovatno ne možemo da postignemo na prvim izborima. Ko zna, možda su ti ljudi još uvek u srednjoj školi ili na Faksu sada, i tek treba da izrastu u političku budućnost ove zemlje. A možda su to oni koji su otišli odavde već, završili dobre škole po Amerikama, Australijama ili gde već, i kojima treba dobar podsticaj da se vrate. Videli su već one koji se vraćaju pa propadaju. Njih treba da ubedimo da smo ozbiljni da želimo da to znanje donesu i primene ovde.
I to je ok.
Borba za prave stvari nikada nije laka. Štaviše.
Ali makar prvi put u životu znam da radim pravu stvar – glasam za onu opciju u koju stvarno verujem. Ne dajem legitimitet onima kojima ne verujem. Ne šaljem poruku da mi je ponuđeni izbor OK.
Šaljem poruku da sam nezadovoljan, i da radim nešto po tom pitanju.
Pa još ako, uz sve to, pomognem i da G17, radikali i slični ostanu bez cenzusa, ispod crte (nevažeći glasovi se ravnomerno dele onima koji pređu cenzus, ali samo njima), onda smo korak bliže promenama.
I, šta ćete nacrtati na listiću?
Pin It
An article by 
[...] druge strane su oni koji žele da iskažu svoj stav poništavanjem glasačkih listića, iako po našem izbornom zakonu ne postoji mogućnost da izbori ne budu uspešni, jedino mogu manje [...]