HTC One X na najtežem testu do sada – putovanju sa mnom

Dok sabiram utiske iz Majamija i Njujorka i spremam nekoliko tekstova na teme koje sam i obećao ovde, mislio sam da bi bilo OK da napišem i po koji redak o ovom sjajnom aparatu koji mi je na test ustupio HTC.

Kao i obično, neću se baviti standardnim testovima jer njih ima i previše po netu (bilo koji odavde), niti detaljno analizirati specifikacije (imate ih ovde), već bih radije da prenesem utiske i iskustvo korišćenja ove zveri na putovanju, pošto je to bio jedini uređaj koji sam koristio sve vreme (Asus Transformer Prime tablet sam prodao pre puta, a za korišćenjem mog privatnog HTC Desire-a i mučenog poslovnog Blackberry-a nije bilo potrebe).

Da sumiram odmah na početku – ovo nije telefon, ovo je čudovište!

Koristio sam ga kao telefon, kao glavni internet uređaj (i za surfovanje i kao hotspot kad je trebalo), za gledanje filmova i serija, slušanje muzike (što preko slušalica, što bluetoothom na Logitech Boombox zvučnik), posao (e-mailovi i sl), ali i kao fotoaparat.

I oduševljen sam. Uređaj je super brz (quad-core procesor odlično optimizovan), ICS Android na njemu radi fantastično, što znači da je HTC uložio trud da softver prilagodi hardveru, tako da nisam nijednom primetio da bilo šta zakoči, zapne, uspori i sl. Uz to, HTC Sense (softver koji HTC instalira “preko” originalnog android operativnog sistema, a koji donosi specijalne mogućnosti i dodatke) je skroz lepo ušminkan i radi bez greške, što nije uvek bio slučaj na starijim verzijama.

Veličina? Kao i većina ljudi, bio sam pomalo skeptičan da li će mi ovoliki uređaj odgovarati, odnosno da li će “da legne”… I moram da priznam da mi je trebalo dan-dva da se naviknem. Delovao mi je preveliko, kao da će mi ispadati iz ruke pošto je dosta tanak, da je nezgrapan i sl.
I tako 2 dana, a onda sam se potpuno navikao i počeo da uživam u korišćenju. I sad mučim muku, jer moram da vratim testni uređaj i da se vratim na stari dobri, ali premali HTC Desire. Ako ste me pratili na tviteru, znate već i da sam planirao emigraciju, samo da ne moram da ga vratim. 🙂

Zašto je veličina bitna? Na šta sam se to navikao? Pa, nije lako odgovoriti na to pitanje dok se stvarno ne vratiš na mali ekran. Onda skontaš da je preglednost u nekim od aplikacija neverovatna. Evernote, recimo – jako je lako navići se na toliko teksta na ekranu, postane udobno nekako. Twitter takođe. O fotkama i video fajlovima da i ne pričam – više ne moraš čekati da prebaciš fotke na komp da bi ih lepo pogledao, jer se već na ovom ekranu odlično vidi kakva je fotka ili video. Ovo drugo možete odmah na telefonu i “trimovati”, odnosno skratiti po želji (radi jako brzo), a dok gledate video na telefonu možete  jednim klikom snimiti i neki od frejmova kao fotografiju u visokoj rezoluciji. Sjajna opcija. To možete raditi i dok snimate video. Neverovatno stvarno koliko je tehnologija napredovala, a i koliko je dobro HTC iskoristio quad core procesor za “sitnice koje život znače”.

Evo primera videa (obavezno u opcijama odaberite 1080p i full screen):

httpv://youtu.be/kM5wuU2Ua00

A evo ispod i jedne fotke u visokoj rezoluciji, urađene panoramski – aplikacija dozvoljava do 5 fotki povezanih u panoramu, i, kao što vidite, odlično ih povezuje. I ne znam više koliko sam panorami napravio za ovih 3 i po nedelje 🙂 (ukupno oko 2500 fotki – One X je u potpunosti izbacio iz upotrebe fotoaparat koji sam poneo). Još dosta fotki možete da vidite ovde.

Dok sam još kod kamere, moram da napomenem još par sjajnih opcija – jedna je tzv. “burst mode”, kada uređaj okine nekoliko fotki u sekundi (ili koliko već držite prst na okidaču), a onda vam predloži najbolju (gotovo bez greške). Možete sačuvati i sve fotke ako želite, što je dobra fora za kreiranje animiranih gifova (iako možete da snimite i slow-motion video direktno). Druga je “group portrait”, kada prepoznaje sva lica ispred objektiva, a nakon okidanja inteligentno čeka pravi momenat da stvarno napravi fotografiju kada su svi, ili bar većina, nasmejani. Znam da ovo postoji na većini “idiota”, ali ovde to stvarno lepo radi. Isto tako na većini modernih aparata postoji i HDR opcija (više o HDRu ovde), ali ovde to tako neodoljivo lako i lepo radi da ti dođe da fotkaš isključivo u HDRu. 🙂 Evo kako to može da izgleda:

Ako moram da nađem primedbu kod kamere na One X-u, onda bi to bila baterija. Dok fotkate ili snimate, ekran je uključen, a to jede bateriju. Prosto mi je neverovatno da je HTC ovako dobro dizajnirao ceo uređaj, a da nije omogućio makar zamenu baterije (ne znam za vas, ali ja uvek imam duplu bateriju za svaki moj uređaj). Srećom pa od ranije imam eksternu bateriju, pa sam mogao da dopunjujem One X-a tokom dana.
Da me ne shvatite pogrešno, nije baterija malog kapaciteta, naprotiv. Ali, za korisnika kakav sam ja, pa još na putovanju gde ovaj uređaj koristi i kao foto-aparat, svakako nije dovoljna. Za normalnog korisnika (e-mail, twitter, facebook i sl) će potrajati kao i svaki smartphone – ceo dan.

Osim telefoniranja, interneta i kamere, bateriju i procesor sam maltretirao i čestim korišćenjem GPS navigacije. Pročitao sam negde na netu da neki korisnici imaju softverskih izazova sa GPSom (pozicija “skakuće” u krugu od 100m na mapi), ali ja nisam imao takvo iskustvo. Radio je savršeno čak i među onim zgradurinama u Njujorku, gde se nebo baš i ne vidi. 🙂
A posle iskustva sa Google Navigation-om, jedva čekam da ga omoguće i u našoj zemlji i celoj Evropi. Osnovnu svrhu izvršava savršeno, a uz to je na par klikova i sve ono što Google Maps nudi, pa je stvarno lako naći šta vam treba na putu. Ovako smo, za sada, osuđeni na dodatne aplikacije, ili korišćenje običnog Google Maps-a.

Osim Navigation-a, bilo bi jako lepo da Google uskoro omogući i pun pristup Google Play Store-u korisnicima iz naše zemlje i regiona. No, to je neka druga priča, daj da ja polako zaključujem ovu…

Ovo je, bez sumnje, ubedljivo najbolji uređaj koji sam imao prilike da koristim do sada.

Brz je, sa odličnim ekranom, fenomenalnom kamerom, Beats zvukom, uz to prelep (insistirao sam na crnoj verziji uređaja).
Bio bih verovatno još oduševljeniji kada bih mogao da nekad dobijem priliku da isprobam baš sve njegove mogućnosti, odnosno dodatke koje HTC nudi (Media Link HD, na primer).

No, da se ne žalim 🙂 Hvala HTC-u što mi je omogućio da se igram sa ovim čudovištem skoro mesec dana. Uspeo sam da ga pripitomim na kraju, postali smo super drugari. 🙂

——-
Zahvalnost za ovo putovanje dugujem Telekomu Srbija i američkoj ambasadi u Beogradu, kao i HTC-u za One X uređaj kojim fotkam i snimam ovo putešestvije.

You may also like...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *