Ovaj tekst mi se krčka u glavi već neko vreme. Sve počnem da pišem pa odustanem, a ni sam ne znam zašto. Pa sednem opet, napišem par redova, pa mi proleti kroz glavu da nema smisla pisati, pa odustanem. A kopka me, imam potrebu da ga napišem i objavim. Zbog sebe, najviše, a možda je …
Pisali smo Idro Seferi i ja pisma jedan drugom u srpskom izdanju Newsweeka.
Mislim da je važno podvući crtu s vremena na vreme i videti gde smo bili a gde smo sad. Ubeđen sam da smo korak bliže čistijem internet nebu ili makar obrazovanijim korisnicima.
Voleo bih, takođe, da se više ljudi aktivira. Borba protiv ove vlasti i njihovih mehanizama upravljanja je davno prestala da bude stvar izbora.
Tek kad uđeš lično u poreski odnos sa državom, shvatiš koliko je poreski sistem postavljen tako da ne bude efikasan, niti da služi svrsi, već da bude zao prema svojim klijentima. To, usudiću se da odem korak dalje, i ovu državu čini zlom prema svojim građanima.
Stefanović, Šapić, Mali… Kako se pojavi novi plagijat, tako se pojavi i gomila stranačkih botova, na svim nivoima, da preispituje pobude onih koji su analizirali te radove. “Zašto sada? Zašto baš njih? Što to niste radili DS-ovcima? Ko vas plaća” i ostala pitanja…
Ti isti ljudi ne razumeju, plašim se, da svakim takvim pitanjem Srbija sve dublje tone.
Odmah na početku da kažem da me užasavaju ti bilbordi širom Srbije, ali i sam projekat Beograda na vodi. Megalomanski je, neodrživ, i radi se na silu. Što se bilborda tiče – mislim da je te bilborde mogao da polepi po Srbiji samo kreten, potpuna neznalica, ili pak neko ko je toliko zaljubljen u sadašnju vlast da ne vidi dalje od svog nosa.
No, mislim da je u isto vreme izuzetno loše i nekonstruktivno za tu kampanju kriviti neko bezlično telo pod imenom “Beograd”. To da je Beograd “kriv za sve” me nervira već dosta dugo, i to isključivo zato što se krivica na taj način relativizuje i depersonalizuje. A i projektuje van sopstvenog kruga odgovornosti i mogućnosti.
Bio sam juče na mini okupljanju/druženju/sastanku/tweetupu (ne znam kako bih zvao ovo okupljanje, iskreno) kod novog ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Srđana Verbića, pa rekoh da podelim utiske dok su sveži. Uz to, kao što sam i dogovorio sa ministrom, ovom prilikom delim i nekoliko važnih pitanja na koja će on odgovore dati ili kod mene na blogu, ili na svom blogu, ili na stranicama ministarstva.
Priča o Tesli i premeštanju njegove urne je najmanje priča o samom premeštanju urne, a mnogo više o tome ko to radi, zbog čega, i na koji način.
Drugari iz Instituta za održive zajednice u saradnji sa Ipsosom već 4 godine rade istraživanje “Mladi i online mediji”, koje je vrlo interesantno za praćenje promena navika ljudi (a naročito mladih). Prosto je neverovatno, gledajući rezultate, koliko se navike menjaju iz godine u godinu.
Šta sve čini promenu? Na koji način menjamo društvo?